Taman sve manje legitimni predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasi još jednu, ko zna koju po redu pobedu nad obojenom revolucijom, a u zemlji plane neko novo žarište, još veće, nezgodnije i za vlast nepoznatije od svih prethodnih.
Ne zna se da li je više puta proglašavao pobedu nad revolucijom ili obećavao bestseler knjigu o tome kako je pobedio revoluciju, ali i jedno i drugo se u stvarnosti još nije desilo, možda, pod jedan, zato što se predsednik bori s nečim imaginarnim, nepostojećim i, pod dva, čovek prosto nije sklon govorenju istine ni o onome što postoji, a kamoli o onome što ne postoji ili je na nivou obećanja.
Nakon što je usred leta održan još jedan protest čiju masovnost Vučić može samo da sanja i to košmarno, on to nije mogao da oprosti studentima, pa su promptno pohapšeni ne samo učesnici nereda nakon protesta, već i gomila studenata kojima je jedini greh bio što su aktivni učesnici blokada i što su, jelte, u lice predsednika zavrljačili još jednu rukavicu od kojih mu obrazi još uvek bride. Kakva greška u koracima! A studenti su lepo najavili prelazak u novu fazu borbe, ali nije ih slušao.
Ne zna se da li je više puta proglašavao pobedu nad revolucijom ili obećavao bestseler knjigu o tome kako je pobedio revoluciju, ali i jedno i drugo se u stvarnosti još nije desilo
I tek što je Dačić pred kamerama poručio Vučiću da slobodno putuje u Španiju i da ništa ne brine da će ovde sve biti u redu, u roku od nekoliko sati barikadama su blokirani najveći gradovi u Srbiji, kao i niz manjih mesta. Policija, saobraćajci, žandarmerija, svi su imali mnogo posla narednih dana jer su blokade nicale i nestajale brzinom svetlosti, a masovno je korišćena i dobra, stara fora građanske neposlušnosti iz devedesetih, prelazak pešačkog prelaza ukrug, pa ukrug, pa ukrug i tako unedogled.
Sve je na momente prerastalo u pravi teatar apsurda, a tu je i država dala doprinos, ne zato što razumeju dobar humor, već zato što bolje ne umeju, to je njihov krajnji domet. Tako su na činjenicu da građani za barikade koriste, između ostalog, i kontejnere, u Novom Sadu odreagovali tako što je komunalno preduzeće „Čistoća“ iz Novog Sada sa više lokacija prosto – uklonilo kontejnere. Kakvo genijalno rešenje! Dobro je da ljudi nisu ni za šta koristili bandere, možda bi im palo na pamet da isključe struju u celoj zemlji.
Policija je privodila učesnike blokada, ali bez nekog preteranog entuzijazma, jer sa ovakvim oblikom blokada nije lako boriti se, naročito na plus 40 stepeni, maltretirali su studente Poljoprivrednog fakulteta koji su akciju i pokrenuli, a predsednik je iz Španije učesnike protesta nazvao imbecilima. Reklo bi se da on zna o čemu priča, pošto generalno svakodnevno ima dosta iskustva s imbecilima, ali ovo je ipak bio samo jedan ispad čoveka koji u perspektivi vidi da će ponovo morati da odloži „sviranje kraja“ revoluciji i izlazak bestselera koji će se bez daha čitati na svim meridijanima, od Južne Amerike do Japana, od Južnog do Severnog pola ili, ako predsednik više tako voli, od Karlobaga i Ogulina, pa sve do Virovitice i Karlovca. A on ne voli da ljudi pomisle da, ne daj Bože, laže.
Nekada je njegov glavni trbuhozborac Dragan J. Vučićević urlao „Vučiću, ne idi u Kinu, srušiće te dok si u Kini, budala si ako odeš u Kinu!“, ali sada je i on zakazao i dozvolio predsedniku da ode u Španiju, što je otvorilo put eskalaciji građanske neposlušnosti i protesta. Nisu ga građani, doduše, previše zarezivali ni prethodnih meseci kad je bio tu, ustvrdivši da nije nadležan, a da ih ponovo zaplaši nije uspeo ni zvučnim topom.
A kako je samo nekada bilo lepo, građani se plaše, predsednik ih maltretira, ali oni ćute i plaše se jer tako treba, tako je normalno, oni su građani, a on je predsednik i on je hrabar i opasan, a oni nisu i šta imaju građani tu nešto da se bune i traže pravdu, prava, slobode i ostale trice i kučine. A danas? Danas ne sme više ni izbore da raspiše. Ma malkice samo, da makar malo sebi proveri legitimitet, ako ništa drugo, kao u stara, dobra vremena.
