„Naš narod danas vrši svetu dužnost za buduća pokolenja, kao što su naši stari vršili za nas. Svestan da je dostojan potomak kosovskih mučenika, on grede stopama njihovim. I buduća pokolenja, deca i unuci naši, radi čije budućnosti i naši stari i mi sada ponesmo strašan krst stradanja sećaće se ovih dana, kao što se mi sećamo Vidovdana…“ Ovo je uvodnik iz Srpskih novina, službenog glasila Kraljevine Srbije objavljen 28. juna 1917. godine na Krfu, gde se srpska vlada nalazila u izgnanstvu. Mada je zemlja bila okupirana ona nije kapitulirala, tako da su na Krfu radile njene institucije – vlada, parlament, narodna banka, državna štamparija, pa i službena glasila, kao što su Srpske novine. U skladu sa tim obeležavani su i praznici, pa među njima i Vidovdan koji je, kao državni praznik počeo da se obeležava još od 1889. godine, kada ga je ustanovila supranička dinastija Obrenović.
Studentski zahtevi
Studenti, koji su građane cele Srbije pozvali na veliki skup 28. juna u Beogradu, na kojem će ponovo, ovoga puta u vidu ultimatuma biti istaknut zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i zatraženo uklanjanje „Ćacilenda“ iz Pionirskog parka doprineli su da simbolika ovog, za naš narod i državu veoma važnog datuma ponovo izbije u prvi plan. I dok se neki pitaju zašto je baš taj datum izabran za novo, veliko okupljanje građana i znači li to potvrdu da je autentični studentski pokret poslednjih meseci skrenuo udesno većina analitičara smatra da je izabran najbolji mogući dan za jedan novi početak. Jer, teško da neki praznik u našem narodu ima više simbolike i značaja od Vidovdana.
A Vidovdan nisu samo bitke i atentati, nije samo zloupotreba prošlosti radi stvaranja lažne slike o sadašnjosti čemu su mnogi režimi u Srbiji ( pa naravno i aktuelni ) često bili skloni, već i praznik koji nosi u sebi poziv na dostojanstvo i sabranje oko onih vredosti koji su za jedan narod i državu najvažniji. A te vrednosti u ovom trenutku su borba za uređenu i demokratsku državu u kojoj će vlast biti smenjiva, spremna da bude u službi građana i snosi odgovornost za svoje postupke. To su studenti i istakli pred ovaj protest, u saopštenju u kojem se kaže: „Već danima se vode rasprave, da li smo za EU ili za Rusiju, da li više trčimo ka Zapadu ili više mašemo tradicijom. A mi iznova i iznova ponavljamo – za slobodu smo. Za život dostojan čoveka. Za sigurnost u sopstvenoj ulici. Za pravo da misliš, govoriš, postojiš – bez straha. Za zemlju u kojoj te neće ubiti ni zgrada, ni država. Za državu u kojoj nije normalno da ti se sruši krov nad glavnom, da te pregaze na pešačkom, da te uhapse jer misliš drugačije“…
Vidovdan nisu samo bitke i atentati, nije samo zloupotreba prošlosti radi stvaranja lažne slike o sadašnjosti već i praznik koji nosi u sebi poziv na dostojanstvo i sabranje oko onih vredosti koji su za jedan narod i državu najvažniji. A te vrednosti u ovom trenutku su borba za uređenu i demokratsku državu
Drugim rečima, da razlike nisu važne ukoliko se pred sobom ima više cilj. I kao što je 1917, u vreme kada je zemlja bila okupirana obeležavanje Vidovdana trebalo da kod vojnika i naroda u izgnanstvu ojača svest da će sloboda doći i da dotadašnje žrtve nisu bile uzaludne, tako i danas okupljanje na ovaj praznik treba da pokaže da energija još postoji, da su ciljevi ostvarivi i da će se, ukoliko se u njih zaista veruje upornost na kraju – isplatiti. Sem toga, studenti su i proteklih meseci za velika okupljanja birali važne datume, kako one iz nacionalne istorije, poput Dana državnosti, tako i međunarodne, poput studentsko-radničkih protesta ispred vlade Srbije 1. maja u Beogradu, pa nema razloga da tako ne bude i za Vidovdan,.
U vrtlogu istorije
Paralelno sa pripremama za ovaj skup i nagađanjima šta će on doneti nije loše, ističu naši istoričari podsetiti se šta se to važno u prošlosti dešavalo na Vidovdan i kada se ovaj datum počeo obeležavati kao državni praznik. Narodno predanje i sećanje na Kosovsku bitku uticali su na to da je Vidovdan oduvek imao posebnu simboliku u našem narodu. Ipak, 28. jun je prvi put obeležen kao državni praznik 1889. godine i to povodom velikog jubileja – 500 godina od Kosovske bitke. Bilo je to dve godine pošto je kralj Milan Obrenović posle Timočke bune i neuspešnog srpsko-bugarskog rata dobrovoljno abdicirao sa vlasti u korist sina, tada još maloletnog kralja Aleksandra. Tročlanom namesništvu koje je do kraljevog punoletstva vladalo državom obratio se general Sava Grujić, predsednik vlade sledećim dopisom: „Dana 16. juna (28. jun po Gregorijanskom kalendaru ) navršava se 500 godina otkako je carska srpska kruna na Kosovu polju utonula. Za taj sudbonosti dan vezuju se tužne ali sjajne uspomene najvećeg požrtvovanja i rodoljublja, kako na prestolu stare srpske države, tako i u redovima vlastele i celog naroda…“
U skladu sa tim vlada je predložila, a namesništvo prihvatilo da se te godine Vidovdan obeleži na najvišem nivou, prvi put kao državni praznik. Odlučeno je da se na Vidovdan, po ugledu na srpske srednjovekone vladare obavi čin miropomazanja kralja Aleksandra u manastiru Žiča i od dobrovoljnih priloga započne izgradnja spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, čiji je temelj tada postavljen. Doneta je i odluka o štampanju Kosovske spomenice ( zbirke narodnih pesama ) kao i da se ustanovi orden kneza Lazara“. Centralna proslava 500 godina Kosovske bitke održana je u Kruševcu, ali je Vidovdan obeležen i u drugim krajevima u kojima je živeo naš narod.
Okupljanje na ovaj praznik, na koji su pozvali studenti, treba da pokaže da energija još postoji, da su ciljevi ostvarivi i da će se, ukoliko se u njih zaista veruje upornost na kraju – isplatiti
Od tada Vidovdan se, kao državni praznik počeo obeležavati svake godine, a posle Majskog prevrata 1903. obeležavanje 28. juna ( kao retko koju „tekovinu“ iz vremena Obrenovića ) preuzela je i dinastija Karađorđević. Posebno svečeno bilo je u vreme „okruglih“ godišnjica ili kad se praznovanje poklopilo sa nekim važnim događajem. Tako je 28 juna 1914. Vidovdan obeležen i velikom narodnom svetkovinom ispred manastira Gračanica koji se, kao i celo Kosovo posle Balkanskih ratova našao u sastavu Kraljevine Srbije. Povodom Vidovdana te 1914. u listu „Politika“ objavljen je uvodnik u kojem se kaže: „Petnaestog juna osvanuće i ove godine veliki praznik Vidovdan, dan nacionalnog sećanja. Taj veliki praznik tuge dobio je posle osvećenog Kosova i drugi kult, on je dan našeg ponosa. Ali, zar bi bilo dovoljno skrstiti ruke i u ponosu, kao u tugi ne razmisliti o Vidovdanu dublje i savremenije o otadžbini. Vidovdan ne sme biti samo dan tuge i običnog ponosa, on mora biti dan jedne nacionalne dužnosti…“ Učesnici proslave Vidovdana u Srbiji nisu tada mogli ni slutiti da će se, samo nekoliko stotina kilometara dalje tog 28. juna 1914. u Sarajevu dogoditi atentat koji će u velikoj meri odrediti sudbinu ovih prostora.
A koji su to događaji uticali da Vidovdan postane državni praznik? Događaj koji je dao osnovu simboliku Vidovdanu svakako je Kosovska bitka. Reč je o bici iz 14. veka, koja se odigrala 28. juna 1389. godine na Kosovu polju, na mestu zvanom Gazimestan. Ova bitka bila je rezultat težnje Osmanskog carstva da pokori razjedinjene hrišćanske države na Balkanu i postane gospodar ovog dela Evrope. Posle Maričke bitke 1371. godine Turci su osvojili južni deo Srpskog carstva, a cetntar srpske države premešten je na sever u Moravsku Srbiju, oblat kneza Lazara Hrebeljanovića.
Uzdizanje Slobodana Miloševića na vlast poklopilo sa približavanjem velikog jubileja – 600 godina od Kosovske bitke, a centralna proslava održana je 28. juna 1989. godine. Samo samo 12 godina kasnije, upravo na Vidovdan 2001. Milošević je izručen Haškom tribunalu
On je pokušao da ujedini ostale velikaše kako bi se zajednički suprotstavili Turcima. Do odlučujućeg sukoba došlo je 1389. godine. O samoj bici ne zna se mnogo detalja, budući da o njoj nije sačuvan ni jedan neposredan izvor. Zna se da su na Kosovu polju poginuli i srpski knez Lazar i turski sultan Murat, koga je ubio Miloš Obilić, kao i većina vojnika sa obe strane. Ipak, kao mnogo veća država Osmansko carstvo uspelo je da se od nje oporavi, a Srbija nije… Zato su kneginja Milica, a kasnije i njeni naslednici morali priznati vrhovnu vlast Turaka. Kao posledica ove bitke i njenog dugoročnog značaja za srpsku istoriju, kasnije je nastala kosovska legenda u kojoj su pored stvarnih postojale i izmišljene ličnosti,.., a sama bitka prerasla je u mit koji je služio da se lakše podnese osmanska vlast i kroz primere hrabrosti i izdaje (koja je neopravdano pripisana Vuku Brankoviću) sačuva verska, nacionalna i državotvorna svest.
Nezavisnost Srbije
Mada najvažniji Kosovska bitka, ipak nije i jedini događaj koji se vezuje za Vidovdan. Čak i pre 1914. tog datuma dešavale su se važne stvari. Tako je 28. juna 1881, tri godine pošto je na Berlinskom kongresu Srbija dobila nezavisnost potpisana „Tajna konvencija“ između Srbije i Austrougarske. Ovim dokumentom Srbija je pristala da bude stavljena pod zaštitu Austorugarske, što je imalo pozitivne ali i negativne posledice. Pozitivne su bile modernizacija zemlje, izgradnja pruge Beograd – Niš, podrška moćnog suseda, a negativne što je Srbija time stavljena u podređen položaj u odnosu na crno-žutu monarhiju. Bez odobrenja Austrougarske, prema odredbama Tajne konvencije ona nije mogla sklopiti sporazum ni sa jednom drugom državom, čime je i njena nezavisnost dovedena u pitanje.
U Austrougarskoj se, na Vidovdan 28. juna 1914. godine desio i jedan mnogo krupniji događaj koji je odredio sudbinu ovog prostora, poslužio kao povod za Prvi svetski rat i postao jedan od simbola Vidovdana. Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna, toga dana izvršio je atentat na Franca Ferdinanda, austorugarskog prestolonaslednika i njegovu ženu Sofiju. Mladu Bosnu sačinjavali su studenti i srednjoškolci koji su se zalagali za oslobođenje Bosne od Austrougarske i za njeno pripajanje Srbiji, a neki i za stvaranje jedinstvene južnoslovenske države. Većinu članova činili su pravoslavci, ali je bilo i muslimana i katolika. Oni su dolazak Ferdinanda u Sarajevo i njegovo prisustvo manevrima austrougarske vojske baš na Vidovdan doživeli kao provokaciju i odlučili da krenu u akciju… Austrougarska je optužila Srbiju da je stajala iza atentata i mesec dana kasnije uputila joj ultimatum koji nije bilo moguće ispuniti… Tako je počeo najveći rat koij je svet do tada video.
Posledice Versajskog sporazuma
Versajski sporazum, dokument kojim je i formalno završen Veliki rat potpisan je takođe na Vidovdan – 28. juna 1919, pet godina posle Sarajevskog atentata što je imalo i simboličan značaj. Ovim sporazumom, kojim je Nemačka, praktično priznala glavnu krivicu za rat u Evropi je stvorena nova realnost poznata kao „Versajski poredak“. On nije mnogo potrajao – srušen je petnaestak godina kasnije, dolaskom Adolfa Hitlera na vlast….
Jedna od posledica Velikog rata bilo je i stvaranje nove države – Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Kraljevina SHS proglašena je 1. decembra 1918, a njen prvi ustav izglasan je na Vidovdan, 28. jula 1921, zbog čega je i nazvan „vidovdanski“. Zamišljena kao ostvarenje težnji južnoslovenskih naroda za ujedinjenjem i oslobođenjem nova se država ubrzo po osnivanju suočila sa mnogim teškoćama, što se videlo i prilikom donošenja ustava, koji je jedva usvojen, prostom većinom, posle svađa koje su imale i nacionalni karakter. Ipak, za svoje vreme Vidovdanski ustaav je bio moderan pravni akt, kojim je Kraljevina SHS (bar na „papiru“) ustrojena kao moderna, parlamentarna monarhija: „Državljanstvo je u čitavoj Kraljevini jedno. Svi su građani pred zakonom jednaki. Svi uživaju jednaku zaštitu vlasti. Ne priznaje se plemstvo ni titule, niti ikakva preimućnstva po rođenju“, pisalo je u ustavu….
Versajski sporazum, dokument kojim je i formalno završen Veliki rat potpisan je takođe na Vidovdan – 28. juna 1919, pet godina posle Sarajevskog atentata što je imalo i simboličan značaj
Posle promene vlasti 1945. godine datumi iz nacionalne istorije skrajnuti su u drugi plan. Ali, to nije važilo za 28. jun. Naime, na Vidovdan, leta 1948. godine izglasana je čuvena Rezolucija informbiroa, koja je označila raskid saradnje sovjetskih, odnosno istočnoevropskih komunista sa komunistima iz Jugoslavije. Članovi KPJ, ovim dokumentom, koji je imao osam poglavlja optuženi su za izdaju, približavanje „buržoaziji“ i odstupanje od načela „marksizma i lenjinizma“. Uproščeno, bio je to sukob između Staljina, koji je hteo da kontroliše sve komunističke države i Josipa Broza Tita koji je smatrao da u Jugoslaviji on treba da vodi glavnu reč. Uz pomoć zapada, a pre svega SAD Jugoslavije je iz ovog sukoba izašla kao pobednica, posle čega je zadržala socijalistički sistem ali počela da vodi vanblokovsku politiku, što se pozitivno odrazilo na njen razvoj i položaj u svetu.
Uspon i pad Miloševića
Ali, idila u SFRJ nije dugo potrajala. Krajem osamdesetih godina 20 veka, uporedo sa završetkom „hladnog rata“ i Jugoslavija je tonula u sve veću krizu. Bilo je to vreme ponovnog jačanja nacionalizma u svim njenim delovima i pojave novih vođa, koji su se predstavljali kao „spasioci nacije“. Tako se uzdizanje Slobodana Miloševića na vlast poklopilo sa približavanjem velikog jubileja – 600 godina od Kosovske bitke. Centralna proslava Kosovske bitke održana je 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, uz prisustvo velikog broja ljudi i kompletnog rukovodstva Srbije, ali i uz upadljivo odsustvo gostiju iz Hrvatske i Slovenije i nekih važnih zvanica, poput Vorena Cimermana, tadašnjeg ambasadora SAD u Jugoslaviji.
Kao mnogo puta do tada ličnosti i događaji iz prošlosti poslužili su samo kao paravan. Ispraćen ovacijama, glavni govornik Slobodan Milošević je poručio: „Šest vekova kasnije danas smo opet u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene. Ali bez obzira na to kakve da su bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti i hrabrosti. Bez tih dobrih osobina, koje su onda davno bile prisutne na Kosovu“…. Samo dve godine kasnije oružane bitke ipak su se dogodile, a Jugoslavija se raspala u surovom gradjanskom ratu. A samo 12 godina kasnije, upravo na praznik koji je pomogao njegovom uzdizanju na vlast Slobodan Milošević je 28. juna 2001. godine izručen Haškom tribunalu. Tako je Vidovdan ponovo postao dan za važne odluke, ali i datum za nove nacionalne podele i prepucavanja.
Bilo je u ovom periodu i pokušaja organizovanja velikih opozicionih demonstracija na Vidovdan. Tako je leta 1992. godine, kada se razbuktao rat u BiH u Beogradu održan Vidovdanski sabor, čiji su organizatori bili SPO i druge, tada vodeće opozicione stranke. Skupu je prisustvovao veliki broj građana, mnogi među njima su više dana proveli pred skupštinom, ali do promena u državi ipak nije došlo. Tako je u različitim epohama i okolnostima, sa različitom simbolikom i porukama Vidovdan bio i ostao jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji. Dan za važne događaje i početke velikih promena. Ostaje nada da će i protesti na Vidovdan ove 2025. godine, na koje su pozvali studenti biti vesnici neke nove, drugačije Srbije.
