Teško je oceniti da li se odlukom Evropske komisije da Rio Tintov projekat Jadar proglasi strateški važnim za EU obistinilo predviđanje Aleksandra Vučića, dato 71 dan ranije, da će se to dogoditi za „sedam ili osam dana“, ali svakako je neobično da nije usledilo opšte likovanje državnih funkcionera. Ni samog predsednika, koji je toliko kukao nad propuštenom litijumskom prilikom, ni ministarke rudarstva koja se do te mere stavila u službu promocije Rio Tinta da je lično podizala slušalicu u kol-centru namenjenom uveravanju zabrinutih građana da uopšte ne treba da ih brine otvaranje rudnika. Pa ni novog premijera koji je propustio odličnu priliku da ga građani zapamte. Sve je ostalo na kratkoj izjavi Ane Brnabić, koja je ocenila da je to „dobra odluka“, ali ničim nije potkrepila tvrdnju da to znači da će evropski standardi zaštite životne sredine morati „u potpunosti, do detalja“ da budu primenjeni i na Jadar. A nije objasnila ni najavu da litijum „nećemo izvoziti“, kao da je reč o državnom rudniku pa da se išta pita o tome.
Nezavisni eksperti, čiji se identitet krije
Manjak oduševljenja je neobičan i zbog načina na koji su prvi put birani strateški sirovinski projekti. Evropska komisija je odluku donela na osnovu procene nezavisnih eksperata, samo što njihov identitet nije obelodanjen, pa tako nije ni moguće utvrditi da li zaista jesu nezavisni. Dalje, postupak je zahtevao da se nekako predvidi uticaj na životnu sredinu pre sprovođenja zvanične procedure za utvrđivanje takvog uticaja, dakle na jednako nepoznat način. A sve to u odsustvu bilo kakve javne rasprave ili načina da se uključi civilno društvo, ekspertska zajednica ili aktivisti. Drugim rečima, procedura je izgledala kao da ju je SNS smislila.
„Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) nije transponovan u srpsko zakonodavstvo, tako da strateški status u EU ne znači ništa u Srbiji što se tiče regulative. Ali naravno da ima promotivnu ulogu i poručuje da smo mi super i da trebamo Evropi, što produbljuje nepoverenje jer se gura projekat koji narod u Srbiji neće. Druga stvar je da Rio Tinto sada ima pravo da aplicira za sredstva iz EU, za projekat koji hoće da sprovedu izvan EU. Ne očekujem da će to uraditi pošto su još 2021. rekli da su izdvojili svojih 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar, ali da ja plaćam porez u EU takva mogućnost bi mi bila zabrinjavajuća. Kao što je zabrinjavajuće kada se u Srbiji gradi gasovod ili putevi zato što su potrebni Rio Tintu, a nisu kada su trebali građanima koji žive u tim selima“, kaže Bojana Novaković, aktivistkinja iz Marša sa Drine.
Neobično je da zbog odluke Evropske komisije nije usledilo opšte likovanje. Ni predsednika, ni ministarke rudarstva, ni novog premijera. Oglasila se samo Ana Brnabić, ali ničim nije potkrepila tvrdnju da se litijum neće izvoziti, kao da je reč o državnom rudniku pa da se išta pita o tome
Međutim, odluka kojom je Komisija „častila“ Rio Tinto nije samo doneta u spornoj proceduri – ona je i nezakonita. Kako je upozorila nemačka nevladina organizacija Grin legal impakt (Green Legal Impact – GLI), i u odluci iz marta kada je proglašeno 47 strateških projekata na teritoriji EU, i u novoj od 4. juna koja je spisak proširila sa još 13 projekata izvan granica Unije, navedeno je samo da oni ispunjavaju sve kriterijume koje CRMA propisuje, ali tekst odluke ne sadrži objašnjenje na koji način su ti projekti ispunili kriterijum održivosti, niti bilo kakvo činjenično ili pravno obrazloženje na osnovu čega im je strateški status dodeljen. A ne samo što je tako nešto protivno osnovnim pravnim načelima EU, već postoje i brojni primeri u kojima je odsustvo obrazloženja nekog pravnog akta bilo dovoljno Evropskom sudu pravde da ih poništi.
Tako je Sud zauzimao stav da obrazloženje mora biti takvo da se iz njega može utvrditi da li je doneta odluka zakonita i valjana, kao i da navođenje nedovoljnih razloga nije bolje od potpunog izostanka obrazloženja. Štaviše, Sud je konzistentno odbacivao pravdanja da je obrazloženje izostalo usled razloga hitnosti, njegove kompleksnosti ili čak poverljivosti nekih informacija. I upravo se na primeru proglašenja strateških projekata vidi kako uskraćivanje obrazloženja otežava i gotovo onemogućava zaštitu prava onih koje takva odluka pogađa.
„Građani imaju pravo da traže da se ova odluka preispita u procesu interne revizije pred Evropskom komisijom. Ali da bi podneli zahtev za pokretanje takve revizije, morate znati pod kojim uslovima je projekat prihvaćen. A pošto nemate pristup ni tekstu aplikacije koju je podnela kompanija, niti rezonima Evropske komisije na osnovu kojih su je usvojili, vama to praktično oduzima zakonsko pravo da tu odluku dovedete u pitanje. To znači da mi sada moramo da pogađamo koji su to uslovi bili i da se na osnovu toga žalimo, ali ukoliko naš zahtev za revizijom bude odbijen ići ćemo i na sud. Ulazimo u fazu gde rudarske kompanije imaju više prava nego građani i to nije samo problem Srbije i ‘trećih zemalja’, problem je i za članice EU. Portugalija, Španija, Češka, Finska… U svim tim državama postoje grupe ljudi koje su zgranute strateškim statusom nekih projekata“, kaže Novaković.
Ipak, GLI ističe da ovakve odluke ne pogađaju samo građane. Kompanije koje bi se oslonile na olakšane procedure dobijanja dozvola ili pristup finansijama koje omogućava strateški status projekta, mogu se tako izložiti velikom riziku. Odgovornost može biti i lična, ukoliko se njihovi direktori odluče da poslovne odluke zasnivaju na upitnom strateškom statusu, uprkos upozorenju. Čak se i sama Komisija može naći u nezavidnom položaju, pošto bi kompanije koje bi usled poništavanja odluke pretrpele novčanu štetu, imale osnov da od nje traže obeštećenje. A Komisija je već naglasila da će o svojim razlozima obavestiti isključivo kompanije koje su aplicirale (navodno, da bi zaštitila poslovne tajne i druge poverljive podatke), tako da ništa ne ukazuje da će pokušati da preduprede takav scenario.
Ulazimo u fazu gde rudarske kompanije imaju više prava nego građani i to nije samo problem Srbije i „trećih zemalja“, već i za članice EU
Bojana Novaković
Pre eventualnog uplitanja Evropskog suda pravde, traženje interne revizije je neophodan prvi korak a Radar je imao uvid u nacrt zahteva koji za Marš sa Drine izrađuju GLI kao njihovi punomoćnici.
U opsežnom dokumentu, osim izostanka obrazloženja, kao osnov za povlačenje odluke navodi se neispunjavanje kriterijuma koje propisuje CRMA, ali i potencijalno kršenje ljudskih prava na vodu, hranu i čistu životnu sredinu. Argumenti o ugroženosti životne sredine i biodiverziteta na koje se pozivaju su nam već poznati, budući da se baziraju na radovima SANU, Biološkog fakulteta pa i samog Rio Tinta, ali je interesantno da CRMA u slučaju „trećih zemalja“ uzima u obzir i pridržavanje domaćih zakona. Zato su iz GLI uvrstili i analizu aktuelnih i pređašnjih primera razilaženja projekta Jadar sa domaćim propisima, smatrajući da Komisija tome nije posvetila dovoljno pažnje.
Zašto se Jadar razlikuje od Cinoveca
Mada krajnje šture, odluke o proglašenju strateških projekata sadrže jedan kuriozitet. Iako su slični projekti unutar EU, poput češkog Cinoveca, prepoznati kao integrisani projekti rudarenja i prerade litijuma, projekat Jadar za koji Rio Tinto sve vreme govori da će se sastojati od podzemnog rudnika, postrojenja za preradu i deponije, od strane Komisije je prepoznat samo kao rudarski. Što je još neobičnije u svetlu izjave predsednice Skupštine da litijum nećemo izvoziti već ga iskoristiti za bogatstvo naših ljudi.
„To dovodi u pitanje da li je Rio Tinto ponovo, kao što su kršili propise u Srbiji, i u svojoj aplikaciji primenio salami slicing, odnosno ograničio je samo na podzemni rudnik da bi se tako činilo da je projekat manje štetan po životnu sredinu, što bi im omogućilo da dobiju strateški status. I da li su namerno tako aplicirali zbog ogromne količine toksičnih hemikalija koje treba da se koriste u preradi. Ili će možda prerada da se ipak obavlja u nekoj drugoj državi? Mi to ne znamo jer nemamo uvid u aplikaciju, što je protivno svim regulativama“, kaže Novaković
I sigurno nećemo saznati ni iz sledećeg reagovanja Rio Tinta u kome će nas podsetiti da ostaju posvećeni transparentnosti, otvorenom dijalogu i saradnji sa svim zainteresovanim stranama.
