U iščekivanju smo izbora u Kosjeriću i Zaječaru, a tako i nove faze borbe studentskog pokreta nazvane „decentralizacija“. Ovu fazu prati kontinuirano držanje tenzija od strane građana širom Srbije, pumpanje, dinstanje, prženje i ostali kulinarski procesi. Studenti su objavili program koji će, kako se nazire, biti okosnica njihovog političkog delovanja, svojevrsna „Biblija“ nad kojom će svaki njihov kandidat za narodnog poslanika, kada za to dođe vreme, morati da se zakune.
Transformacija nejasna, ali se dešava
Svaka diskusija i analiza dosadašnjih poteza studentskog pokreta je hod po tankoj žici iznad ambisa idolopoklonstva i sveopšteg obožavanja svakog njihovog manevra, pa i onih ishitrenih i nejasnih. Najsvežiji primer nemogućnosti zauzimanja trezvenog pristupa kod mnogih obožavalaca naših mladih saboraca u ovom sveopštem narodnom i građanskom buntu jeste i hajka na studenta Lazara Stojakovića od čijih se izjava plenum njegovog fakulteta (Fakultet organizacionih nauka u Beogradu) ogradio pre nepuna 4 meseca da bi pre samo par dana prošao kroz novu centrifugu društvenih mreža zato što, pazi sad – odlazi u Nemačku zahvaljujući stipendiji Fondacije dr Zoran Đinđić. Sa druge strane, jeste važno istaći da je studentski pokret za ovih šest meseci koliko postoji uradio mnogo, promenio i ubrzao dinamiku opozicione borbe koja traje u različitim oblicima već trinaest godina, ohrabrio mnoge i dao nemerljiv doprinos činjenici da vrh mafijaškog režima, pre svega Aleksandar Vučić, prvi put u svojoj političkoj karijeri dugoj trideset i više godina, beži od izbora.
Postoji dosta nejasnoća u vezi sa transformacijom studentskog angažmana iz društvenog pokreta u politički, ali sada je već više nego jasno da se ona dešava. I to ne zbog zahteva za raspisivanjem izbora već zbog objavljivanja političkog programa za „posle“. To „posle“ je svakako posle promene vlasti, ali nije jasno u kojem vremenskom okviru jer je sam program prilično vremenski neodređen. Još je nejasnije ko će sprovoditi taj program jer u „oglasu za posao“ koji stoji uz program piše da kandidat za narodnog poslanika ne sme biti student (apsurd sam po sebi) te se postavlja pitanje ko su ti koji će sprovoditi program u čijem kreiranju nisu učestvovali, a sa druge strane kako će studenti kontrolisati nekoga u sprovođenju programa. Pre neki dan je na digitalnoj oglasnoj tabli zvanoj Tviter ili Iks jedna mlada osoba napisala da konačno ima za koga da glasa jer neće više „matorci od pedeset godina“ odlučivati. Koliko se da videti iz oglasa za posao, godine nisu ograničavajući faktor.
Pre neki dan je na digitalnoj oglasnoj tabli zvanoj Tviter ili Iks jedna mlada osoba napisala da konačno ima za koga da glasa jer neće više „matorci od pedeset godina“ odlučivati. Koliko se da videti iz oglasa za posao, godine nisu ograničavajući faktor
Sam program je sve samo ne ono u šta su nas studenti prethodnih meseci ubeđivali – promena sistema, drugačiji način razmisljanja, organizovanost, jasnost i konkretnost. Koliko je Studentski edikt od 1.marta bio jasno formulisan vrednosni manifest iza kojeg može i treba svako da stane, toliko je ovaj program politički pamflet koji mnogo govori, a ne kaže ništa. Takmičiti se na izborima protiv Vučića izlizanim frazama koje ništa ne znače i očekivati pobedu je u najmanju ruku neiskusno. Pogledajmo deo programa „gradnja spomenika znanja i umetnosti i ulaganje u stvaraoce nematerijalne kulturne baštine“. Šta to uopšte znači?
Dalje, u programu se navodi da je dužnost svakog građanina da uzme učešće u javnom životu, npr. kroz zborove koji trenutno uz sav emotivni naboj ne predstavljaju ni promil građana opštine ili mesne zajednice. Poslednji zbor jedne centralne gradske opštine je okupio dvadesetak građana, dok političke stranke i pokreti generišu značajno više, a i to je nedovoljno.
Neostrašćenom, kolebljivom glasaču Srpske napredne stranke primarno je objasniti da su oni za koje on ili ona glasa korumpirani lopovi sa desetinama i stotinama miliona evra pokradenih od svih nas i da kupuju stanove, vile, jahte po inostranstvu od para građana Srbije, spremajući se za bežaniju kad za nju dođe vreme
U vezi sa pravima radnika, daleko bitnije od prava na štrajk, koje niko čak ni iz vlasti ne spori, je da radnici ne nose pelene na radnom mestu. Taj problem rešava isključivo borba protiv korupcije, delovanje tužilaštva u cilju razotkirivanja sprega vlasnika firmi (fabrika), vlasti, inspekcije rada i tržišne inspekcije. Nema tog zakona, ma koliko on bio savršen, koji će zaštititi radnike, kao i poslodavce, ukoliko postoji mogućnost vlasti da ga krši i nekažnjivo manipuliše njime selektivnom primenom.
Interes i floskule
Definisanje nacionalnog interesa je možda i najveća floskula celog pamfleta. Osim što se ni ovde ništa konkretno ne navodi, preslikana je politika vladajuće garniture kojom je naša zemlja i dovedena na nivo međunarodnog podsmeha i nipodaštavanja. Potpuno je nejasno šta znači „očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“ jer ukoliko se odnosi na temu Kosova, Srbija trenutno ima više suvereniteta u grčkoj Paraliji tokom letnjih meseci nego na Kosovu. Ukoliko je želja da se suverenitet obnovi, onda je važno da studenti kažu na koji način bi oni to radili.
Dva slova kojih pojedinačno ima mnogo u programu ali nigde ne stoje zajedno su “E” i “U”. O tim zabludama i stranputicama, nekom drugom prilikom ali ako odnos prema Evropskoj uniji iz ugla studenata nije mogao da nađe svoje mesto na četiri strane svačega i ničega, osim što je poražavajuće, prilično je i nepošteno prema svim radostima i suzama koje su bicikliranje do Strazbura i trčanje do Brisela proizveli.
Umesto programa napisanog na četiri strane, politička borba danas treba da se fokusira na jednu jedinu tačku:
- Borba protiv organizovanog političkog kriminala i korupcije i procesuiranje odgovornih za krah svih institucija i društva poslednjih trinaest godina.
Neostrašćenom, kolebljivom glasaču Srpske napredne stranke primarno je objasniti da su oni za koje on ili ona glasa korumpirani lopovi sa desetinama i stotinama miliona evra pokradenih od svih nas i da kupuju stanove, vile, jahte po inostranstvu od para građana Srbije, spremajući se za bežaniju kad za nju dođe vreme. Rezultat te korupcije je pogibija šesnaest građana u Novom Sadu, desetine srušenih plafona u tek „renoviranim“ školama po Srbiji i da ne nabrajam dalje. Ukoliko to niste u stanju da im objasnite, teško ćete objasniti da ste baš vi ti koji će se boriti za prava radnika, a da ne pričam o tome da ćete baš vi bolje braniti nepostojeći suverenitet na Kosovu od Ace Srbina. Njemu je taj catch all uspeo samo zahvaljujući propagandi podržanoj kontrolom medija, kriminalom i korupcijom. Ne zato što je vanserijski političar, lider ili reformator.
„Manje je više“. Povratak košarci posle izleta u bejzbol Majkla Džordana, najvećeg košarkaša svih vremena, najavljen je samo jednom rečenicom: „Vratio sam se.“ Kraj saopštenja. Zato studenti, fokus, a ne floskule i šuplje priče. To nas je dovelo ovde gde smo sada a to je nigde.
