Onog trenutka kada se pronela glasina da će vlast dovesti grupu ljudi da sedi ispred Predsedništva i navodno štiti predsednika Srbije od obojene revolucije, niko nije mogao da pretpostavi da će se iz toga izroditi baš tolika zabava.
Naravno da ne bi sve bilo baš toliko providno i da se Vlasi ne bi dosetili, u deo Pionirskog parka doselili su se najpre studenti, za koje se kasnije ispostavilo, nimalo iznenađujuće, da su u pitanju tek navodni studenti i da je brojno stanje raspoloživih pravih SNS studenata i dalje cirka jedan, onaj sa medicine, koji je, čim se pojavio postao zvanični SNS student kojeg vodaju po stranačkim skupovima i ostalim događajima poput ovog u parku. Ali osim njega, studenata ni od korova.
Prošli pored fakulteta
Kako je koji od studenata koji žele da uče davao izjave ili bi se samo pojavio u kadru kamere, odmah bi proradila internet forenzika, pa bi se u roku od pola sata otkrivalo ko su, šta su, čime se zaista bave i odakle ih već znamo, ako ih znamo. Tako smo saznali da su mnogi od njih zaposleni u državnoj upravi ili javnim preduzećima ili da imaju privatne firme koje sarađuju sa državom, da su neki od njih tokom protesta bili slučajni prolaznici koji, eto, baš tada i baš tu moraju da prođu da bi bolesnoj tetki odneli lek, kao i da su neki od njih bili batinaši u različitim sukobima sa građanima. Saznalo se i da su mnogi od njih stariji od 30 godina, neki blizu i četrdesetim, i da od studiranja imaju eventualno prolazak pored nekog fakulteta, ako i toliko, sve u svemu, zanimljiva jedna ekipa ćacija, na čelu sa vrhovnim ćacijem, onim jednim genijem koji zaista nešto i studira.
Kako je koji od studenata koji žele da uče davao izjave ili bi se samo pojavio u kadru kamere, odmah bi proradila internet forenzika, pa bi se u roku od pola sata otkrivalo ko su, šta su, čime se zaista bave
Kako bi ko stao pred kamere, to bi se pretvorilo u novu PR katastrofu, jer jedan ne bi znao koji su to zahtevi zbog kojih sedi u parku i kao protestuje, drugi bi sricao napisanu izjavu koju evidentno ne razume, treći bi izbegavali kamere i sakrivali lica… pretvorilo se ovo, od svih igrokaza koje je vlast do sada organizovala, u možda i najbizarniji i najtužniji, a svi znamo da je konkurencija na tom planu zaista ozbiljna i teška.
Čuvari predsednika
E sad, u ćaci državi takvi ćaciji mogu da dođu i razapnu šatore i ulogore se ispred Predsedništva, dakle na mestu koje je štićena zona, što većini drugih građana verovatno ne bi pošlo za rukom, ali takođe i da oni sami budu štićeni ćaciji, jer su se u roku od odmah pojavili kordoni narodne milicije i žandarmerije da ih štite od neprijatnih zvižduka pravih studenata i još neprijatnijih pitanja Nemanje Šarovića. Šarović je čak i priveden, iako i dalje nije jasno po kom osnovu, jer uznemiravanje ćacija još nije krivično delo koje je prepoznato u našem zakonu, ali ko zna, možda ćaciji uskoro postanu zaštićena vrsta, a travnjak ispred Predsedništva bude proglašen za rezervat prirode u kojem jedino na svetu obitava ova egzotična vrsta.
A da li je onaj koga su dovedeni da zaštite od obojene revolucije iskoristio to malo vremena spokoja i mira? Da li je započeo ili možda čak i završio svoj udžbenik Kako sam pobedio obojenu revoluciju, koji će biti popularniji od Biblije, Harija Potera i Jelene Bačić Alimpić zajedno? Jer ako jeste, valjalo bi u toj knjizi da se nađe i jedno poglavlje o ćacijima. Oni nisu samo trenutna pojava, oni su način života, a za ovu vlast su i način opstanka. Jer da nije ćacija da podupru svaku ideju koja dođe sa Andrićevog venca, već odavno bi se pisali neki sasvim drugačiji udžbenici u sasvim drugačijim okolnostima.
