pišu Dušan Dobromirov, profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Nakon urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, koja je usmrtila 15 ljudi, a dve osobe su teško povređene i još su na lečenju, postavilo se pitanje odgovornosti u lancu donošenja odluka, isključivanja javnih nabavki, naduvavanja cena i posledično javljanja korupcionog plena koji se, kako bi se maksimizirala razlika između naplaćene cene i troškova, velikim delom zasniva na angažovanju nekompetentnih i nestručnih preduzeća i lica. Dodatno, nužno je voditi računa o građanskopravnoj odgovornosti, odnosno obavezi naknade štete usled urušavanja nadstrešnice, pa i naknada imovinske i neimovinske štete žrtvama u koje spadaju srodnici poginulih i teško povređenih, ali i stvarna šteta i izmakla dobit Železnica Srbije.
Procena stvarne štete još nije utvrđena, ali ona podrazumeva i projektovanje nove nadstrešnice koja bi zadovoljila građevinske standarde, pribavljanje dozvola i uslova projektnog zadatka, čišćenje gradilišta, nabavku materijala i izvođenje radova od strane licenciranih izvođača.
Isto tako, nije urađen ni račun izmakle dobiti, odnosno propuštenih prihoda i dodatnih troškova zbog toga što Železnička stanica u Novom Sadu nije u funkciji tačno 119 dana, zaključno sa 27. februarom, kada će se ovaj broj Radara pojaviti na kioscima.
U ovom trenutku, osim procene stvarne štete, nedostaju nam podaci na osnovu kojih bismo mogli da procenimo štetu usled nemogućnosti otvaranja putnog pravca prema Budimpešti, kao i dodatne troškove za društvo, nastale usled nekorišćenja stanice, poput povećane potrošnje goriva i emisije izduvnih gasova zbog povećane upotrebe putničkih automobila ili autobusa umesto električnog voza. Ove eskternalije nisu uključene u analizu, pa je ovde konzervativno prikazana najmanja moguća šteta.
Najviše gube putnici
U ovom trenutku je moguća okvirna procena dnevne štete za građane, odnosno izgubljenih prihoda građana koji nastaju zbog dodatnog vremena koje je potrebno uložiti za transport iz centra Novog Sada do železničke stanice u Petrovaradinu, kao i dnevnih dodatnih troškova za građane Srbije zbog potrebe za dodatnim angažovanjem Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad, koji je, u skladu sa ugovorom koji je JGSP Novi Sad potpisao sa preduzećem Srbijavoz AD Beograd, besplatan.
Takođe, okvirno ćemo proceniti dodatne troškove za građane, odnosno štetu za budžet Republike Srbije usled smanjenja prihoda kompanije Srbijavoz AD Beograd zbog toga što je Železnička stanica u Novom Sadu od 1. novembra 2024. zatvorena za saobraćaj.
Visinu ekonomsko-finansijske štete nastale time što se Železnička stanica u Novom Sadu ne koristi procenićemo na osnovu podataka iz završnog računa kompanije Srbijavoz AD Beograd za 2023, koji je usvojen 30. januara prošle godine na Skupštini akcionara tog preduzeća.
Izmakli prihodi građana Srbije zasnivaju se na podacima o broju putnika koji su koristili Železničku stanicu u Novom Sadu tokom 2023, kada je voz „soko“ prevezao 1.728.967, a „regio“ još 1.893.438 putnika. Ukupno, te godine je ovu železničku stanicu koristilo 3.622.405 putnika ili u proseku 9.924 putnika dnevno.
9.924 putnika
u proseku je koristilo Železničku stanicu u Novom Sadu svakog dana u 2023. i ako im sada putovanje traje pola sata duže, to znači 4.971 izgubljeni radni sat dnevno
Konzervativna procena dodatnog zadržavanja svakog putnika zbog nemogućnosti korišćenja železničke stanice je pola sata. To čini 4.971 izgubljenih sati dnevno (9.924 putnika po 30 minuta). Vrednost izgubljenog sata ćemo odrediti tako što ćemo prosečnu neto zaradu u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa) koja je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine iznosila 100.738 dinara podeliti sa 160 radnih sati mesečno. To nam daje vrednost izgubljenog sata od 629 dinara ili 5,4 evra. Kada vrednost izgubljenog sata pomnožimo sa brojem izgubljenih sat dnevno, dobićemo da izgubljeni prihodi građana usled nekorišćenja železničke stanice iznose 26.843 evra dnevno (4.971 izgubljenih sati puta 5,4 evra).
To, međutim, nije sve. Dodatni troškovi za građane proizlaze zbog dodatnog angažovanja javnog prevoza u Novom Sadu, na teret gradskih finansija. Na trasi od Šafarikove ulice u centru Novog Sada do Železničke stanice u Petrovaradinu ima 76 dnevnih polazaka, po 38 polazaka u jednom pravcu, ukupne dužine 4,6 kilometara. To znači da autobusi javnog prevoza prelaze nešto više od 350 dodatnih kilometara dnevno, ukoliko se uračuna i dolazak i povratak autobusa javnog prevoza u garažu (76 polazaka puta 4,8 kilometara). Komercijalna cena jednog kilometra u autobuskom prevozu kreće se od 1,3 evra pa naviše (sa uračunatom stopom PDV-a od 10 odsto), što čini dnevni dodatni trošak od 455 evra (350 kilometara puta 1,3 evra). Napominjemo da je ovo konzervativna procena, jer su uzimane najniže dostupne vrednosti autobuskog prevoza.
U strukturi prihoda Srbijavoza dominiraju subvencije iz budžeta
Ova računica ne bi bila kompletna bez obračuna dodatnih troškova građana zbog štete za budžet Srbije po osnovu propuštenih prihoda Srbijavoza. Iz zvaničnog finansijskog izveštaja može se videti da je to preduzeće 2023. ostvarilo neto dobit od 133 miliona dinara, jer su te godine ukupni prihodi bili 9.335 miliona, a ukupni rashodi 9.116 miliona dinara. Poslovni prihodi iznosili su 8.856 miliona dinara i činili su 94,9 odsto ukupnih prihoda.
350 kilometara
svakog dana pređu autobusi JGSP Novi Sad, da bi prevezli putnike od železničke stanice u Petrovaradinu do centra Novog Sada, što je dodatni trošak od najmanje 455 evra
Iz zvaničnog finansijskog izveštaja za 2023. proizlazi i da su prihodi od prodaje robe i usluga bili 3.449 miliona dinara (38,9 odsto poslovnih prihoda), prihodi od subvencija 5.112 miliona (57,7 odsto), a drugi poslovni prihodi 61 milion dinara (0,7 procenata).
Ovakva ukupna struktura prihoda pokazuje da država značajno dotira Srbijavoz, jer subvencije čine čak 54,76 odsto ukupnih prihoda, pa će usled pada sopstvenih prihoda tog preduzeća, država morati više da izdvaja kako bi ono moglo da funkcioniše.
Može se pretpostaviti da će povećano izdvajanje novca poreskih obveznika Srbije korespondirati sa smanjenjem prihoda Srbijavoza od prodaje robe i usluga. Ako konzervativno procenimo da će nemogućnost korišćenja Železničke stanice u Novom Sadu smanjiti prihode od prodaje robe i usluga samo za 10 odsto, dobijamo godišnji iznos od 345 miliona dinara novca poreskih obveznika. To nam daje iznos od 945.200 dinara (345 miliona dinara podeljeno na 365 dana) ili 8.044 evra dnevno.
54,76 odsto
ukupnih prihoda Srbijavoza u 2023. činile su subvencije iz budžeta, pa se može očekivati da će država morati da ih poveća zbog pada sopstvenih prihoda tog preduzeća
Zbirno, naša vrlo konzervativna procena visine dnevne štete usled izgubljenih prihoda građana i dodatnih troškova koje podnose zbog toga što se Železnička stanica u Novom Sadu ne koristi je oko 35.342 evra i ona podrazumeva samo tri prethodno izračunate stavke, od kojih je prva, najveća 26.843 evra, druga je 455, a treća 8.044 evra dnevno. Konačno, za proteklih 119 dana od 1. novembra prošle do 27. februara ove godine, izgubljeni prihodi i dodatni troškovi građana zbog nekorišćenja Železničke stanice u Novom Sadu dostigli su 4,2 miliona evra (35.422 evra dnevno puta 119 dana) i svakog dana biće sve veći. A već sada su za milion evra viši od svih troškova rekonstrukcije Železničke stanice, koje je svojevremeno Saobraćajni institut CIP procenio na 3,1 milion evra.
