Nova Beogradska autobuska stanica, izmeštena iz centra grada na Novi Beograd, ni ove godine neće dobiti staničnu zgradu. To potvrđuju i prazna gradilišta u Bloku 42, gde bi, pored velikog parkinga za autobuse, na raskopanoj livadi za tri godine, do kraja 2027. konačno trebalo da nikne i stanična zgrada. To možda i ne bi bio toliki problem da nova stanica nije zvanično otvorena i predstavljena kao „gotova“, dok je prethodna, stara, na desnoj obali Save, u dvorištu Beograda na vodi, srušena i sravnjena sa zemljom, s tim što je vlast namerna da u dogledno vreme sruši i njenog prvog „komšiju“, stari Savski most.
Drugi, mnogo veći problem je što mnogi od radova, koji je trebalo davno da budu završeni, nisu ni započeti. No, za razliku od radova, troškovi ne tapkaju u mestu, već se svake godine „zidaju“ i u međuvremenu su uvećani za nekoliko desetina miliona evra. Ta praksa će se, po svemu sudeći, nastaviti i narednih godina, dok ceo projekat ne bude završen. A već mesecima, otkako je izbetoniran parking za autobuse i pušten u rad montažni objekat koji privremeno „glumi“ staničnu zgradu, do danas nije urađeno gotovo ništa.
Šta su obećavali Mali, Vesić, Šapić, Vučić…
Ovaj, kao i većinu drugih infrastrukturnih projekata prati niz neispunjenih obećanja predstavnika tadašnje i aktuelne gradske vlasti. Siniša Mali, ministar finansija i prvi potpredsednik odlazeće Vlade Srbije, 28. februara 2018, u kampanji za beogradske izbore, kao gradonačelnik izjavio je da će odmah nakon čišćenja terena, koje će biti završeno za mesec i po dana, početi izgradnja nove stanice i da će ceo projekat biti završen za 18 meseci. Radovi na toj lokaciji, međutim, zvanično su počeli tek 15. marta 2019. i prema roku, koji je stajao na tabli gradilišta, trebalo je da budu završeni do kraja novembra 2020.
Izgradnja nove autobuske stanice počeće odmah posle čišćenja terena i trajaće 18 meseci
Siniša Mali, februar 2018.
U maju 2020, kad je radove lagano trebalo već privoditi kraju, tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da će do kraja 2020. „Beograd dobiti novu i modernu autobusku stanicu kojom ćemo se ponositi, jer mi imamo viziju razvoja, ispunjavamo obećanja i držimo reč“.
Tri godine kasnije, u julu 2023, gradonačelnik Aleksandar Šapić obećao je da će nova stanica već u januaru 2024, „kada bude završena i stanična zgrada, biti najbolja i najpraktičnija autobuska stanica u Evropi, posle one u Lisabonu“. Već u avgustu iste godine oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da će stanica biti završena 2025, navodeći kao razlog kašnjenja pojačani angažman na drugim projektima u gradu.
Do kraja 2020. Beograd će dobiti novu i modernu autobusku stanicu kojom ćemo se ponositi, jer mi ispunjavamo obećanja i držimo reč
Goran Vesić, maj 2019.
Nova stanica „svečano“ je otvorena 29. septembra 2024, ali bez stanične zgrade. Uprkos višegodišnjim radovima i brojnim najavama, vlast ni ovaj projekat nije uspela da završi do kraja, a njegov najvažniji deo, staničnu zgradu, ostavila je da čeka, u nadi da će uspeti da je završi i predstavi kao deo projekta Ekspo 2027.
Rok za gradnju povećan pet puta, a troškovi utrostručeni
Za novu stanicu sklopljen je sporazum o javno-privatnom partnerstvu, Beograd je ustupio zemljište, a samu izgradnju sa prvobitno planiranih 23 miliona evra trebalo je da finansira preduzeće BAS (Beogradska autobuska stanica). Taj dogovor je, međutim, propao jer BAS nije uspeo da obezbedi novac, što i ne čudi ako se ima u vidu da je 2021. to preduzeće završilo u minusu većem od 2,3 miliona evra. Grad je postepeno preuzimao sve obaveze, koje su iz godine u godinu sve veće.
Nova stanica počeće sa radom u januaru 2024, a kada bude završena i stanična zgrada, biće to najbolja i najpraktičnija autobuska stanica u Evropi, posle one u Lisabonu
Aleksandar Šapić, jul 2023.
U početku se govorilo da će izgradnja nove stanice koštati oko 20 miliona evra, da bi tu cenu Mali 2018, obilazeći gradilište, povećao na 25 miliona. Danas se, pak, procenjuje da će samo stanična zgrada, čija gradnja bi tek trebalo da počne, koštati više od 48 miliona evra.
S tim u vezi Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže da je glavni grad dobio „poluproizvod, koji košta tri puta više od planiranog“ i da će na kraju troškovi investicije sa početnih 20 porasti na oko 60 miliona evra. „Niti znamo gde je ta razlika od 40 miliona evra otišla, ni zašto izgradnja umesto 18 meseci traje sedam godina“, naglašava Jovanović.
Beograd je dobio „poluproizvod“ koji košta tri puta više od planiranog, a građani ne znaju ni gde i kome je otišla razlika od 40 miliona evra, ni zašto gradnja umesto 18 meseci traje već sedam godina
Nikola Jovanović
Julskim rebalansom budžeta Beograda u 2024. za staničnu zgradu planirano je 1,9 miliona evra, za ovu godinu ni cent, a za narednu čak 32,2 miliona evra. Već tada je bilo jasno da ove godine neće biti nikakvih radova i da su oni odloženi za 2026. Ako do tada još jednom ne budu pomereni zbog Ekspa, kojem je vlast podredila sve druge projekte u zemlji. Tu sumnju pojačalo je usvajanje gradskog budžeta za ovu, sa projekcijama za naredne dve godine. Ni u njemu za novu staničnu zgradu ove godine nije predviđen ni dinar, sledovanje za narednu smanjeno je sa 32,2 miliona na oko 17 miliona, dok je za 2027. planirano da se za te radove potroši čak 48,9 miliona evra ili oko 5,7 milijardi dinara. Ovakva dinamika trošenja javnog novca potvrđuje da gradskim vlastima interes građana nije na prvom mestu i da je sve podređeno nekim drugim ciljevima, da se stvori privid da se nešto gradi, ne bi li se prikazala u što lepšem svetlu.
Baš čudna kombinacija – gradu troškovi, a BAS-u prihodi
Osim objašnjenja zašto se toliko kasni i zbog čega troškovi vrtoglavo rastu, vlast građanima duguje odgovore na još neka pitanja. Šta je bilo presudno da se gradski oci opredele za model javno-privatnog partnerstva? Na osnovu kojih kriterijuma je za partnera izabran baš BAS? Zašto nije bilo otvorenog tendera, na koji bi mogle da se jave i druge zainteresovane kompanije? Zbog čega grad nije izašao iz tog posla, našao novog partnera ili preuzeo posao kompletno na sebe, ako se već videlo da BAS nije pouzdan partner, jer ne može da obezbedi finansije?
„Grad zapravo preuzima čitav posao na sebe i umesto da direktno upravlja autobuskom stanicom i naplaćuje peronsku taksu, što je izuzetno profitabilan posao, grad to opet prepušta BAS-u. A ako se već ispostavilo da je taj BAS loš partner i da je izabran bez otvorene procedure, zašto bi grad njemu onda davao ekskluzivno pravo da ubira prihode od autobuske stanice“, pita se Nikola Jovanović.
Direktor centra za lokalnu samoupravu smatra da su građani dovedeni u „najgoru moguću situaciju, jer grad sada ima ogromne troškove, a ni ne zna kada će biti završena stanična zgrada, koja je bitna ne samo zbog zaposlenih, već mnogo više zbog putnika“. Istovremeno, objašnjava on, formalno prihode od peronske karte naplaćuje BAS i zaključuje da je „besmisleno da grad finansira sve, a da na kraju BAS, koji je formalno akcionarsko društvo, naplaćuje peronsku kartu“.
Sličnog mišljenja je i Gradimir Stefanović, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji. „Morali smo da sklonimo staru stanicu zato što je vlast namerila dalje da razvija Beograd na vodi. I onda se desilo nešto što je nedopustivo, a to je da Beograd ostane bez autobuske stanice. Sličnu situaciju smo imali i sa železničkom stanicom Prokop. Nekoliko meseci, pa i godina bili smo bez stanice. Sada imamo nešto što je označeno kao stanica i koja obavlja samo osnovne funkcije, ali nemamo stanicu dostojnu jednog velegrada, za koji vlasti vole da kažu da je lider u regionu“, ukazuje Stefanović.
Zbog Beograda na vodi desilo se nešto nedopustivo, grad je ostao bez autobuske, kao što je pre toga ostao i bez železničke stanice. Još jednom se ispostavilo da smo mi sposobni samo da sve sklepamo
Gradimir Stefanović
On priznaje da je protokom vremena sve manje optimista. „Naši zvaničnici tvrde da imaju planove za sve i u tim planovima bićemo najbolji na svetu. I to je lepo, samo što lično, posle 50 godina prakse, sve teže verujem u sve te planove. Ispostavilo se, naime, da smo mi sposobni da to sve, hajde da to tako kažem, sklepamo. A ta stanica na Novom Beogradu je sklepana, da obavlja osnovne funkcije stanice, ali još uvek nemamo potpuno funkcionalnu stanicu, već nešto što je simulira“, ističe Stefanović.
Da zlo bude veće, tender iz oktobra prošle godine, raspisan za izgradnju nove stanične zgrade, nakon raskida ugovora sa BAS-om, trenutno je stopiran, zbog žalbe jednog od ponuđača, koji je zahtevao da se zaštite njegova prava i sada se čeka odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Dodatni problem je to što zakonskog roka za donošenje odluke o toj žalbi nema.
Nova stanica biće završena 2025. zbog većeg angažovanja na drugim projektima
Aleksandar Vučić, avgust 2023.
Uz to, ne treba smetnuti s uma ni stanicu „Jug“, koja je trebalo da zameni autobusko stajalište na Autokomandi. „Projekat je skoro završen, sledeće nedelje se završava u skladu sa dogovorom sa rukovodstvom BAS-a, a mi ćemo prilagoditi neke stvari prema onome kako oni smatraju da bi trebalo da izgleda. Ne držite me za reč, ali biće gotovo za dva do tri meseca, do Nove godine“, rekao je Šapić u oktobru 2024. A stanice „Jug“ nema ni sredinom februara, kao ni radnika na mestu gde bi ona trebalo da bude.
Sve u svemu, čak i kada bi svi rokovi počeli da teku od sredine februara ove godine, nova autobuska stanica neće biti kompletno gotova ni do jeseni 2027. Tako će i taj projekat, koji je trebalo da bude simbol napretka, na kraju postati još jedan primer lošeg planiranja, kašnjenja i neefikasnog trošenja javnog novca. Umesto da doprinese unapređenju saobraćajne infrastrukture, na čemu vlast toliko insistira, i olakša putovanje građanima, on je već postao dokaz ozbiljnog manjka odgovornosti i strateškog upravljanja. A građanima ne preostaje ništa drugo nego da čekaju i da se nadaju da im bar ljudi iz vrha vlasti uoči nekih budućih izbora neće obećavati novu autobusku stanicu i beogradski metro. Bilo bi im previše. Malo li je što će ih sama stanica koštati bar tri puta više nego što je trebalo.
