Sve što ostaje porodici, prijateljima i saradnicima Olivera Ivanovića, sedam godina posle njegovog ubistva, osim sećanja i ponosa što su ga poznavali, jeste i osećanje poniženja i besa zbog providnih laži zvaničnog Beograda, karikaturalnog suđenja u Prištini, i ciničnog ćutanja međunarodne zajednice. Takođe ostaje upozoravajuća spoznaja da ćemo za pravdu, u ovom kukavičkom političkom ubistvu, morati da se izborimo sami. Pomoć, neće doći, niotkuda. Pravdu ćemo po svoj prilici, morati da osvojimo i zaslužimo, kao i slobodu.
Sedam godina tihovanja i predistražnog postupka srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal povodom ubistva Olivera Ivanovića, remetili su sporadični protesti građana zahtevi da se otkriju ubice i nalogodavci na koje je vlast odgovarala lažnim obaveštenjima da je ovaj slučaj rešen. Potom je Vlada Srbije morala da se izvinjava Vladi Savezne Republike Nemačke zbog davanja lažnih informacija, da Nemačka krije izvršioca Ivanovićevog ubistva.
Nisu našli za shodno, da se na isti način obrate porodici Olivera Ivanovića, niti građanima Srbije.
Šest godine trebalo je kosovskom pravosuđu da donese prvu presudu navodnim pomagačima izvršiocima ubistva. Sem činjenice da se sudilo pomagačima a ne nalogodavcima i izvršiocima kosovsko pravosuđe je dopustilo da jedan od osuđenih, na zatvorsku kaznu od 10 godina, koji je Ivanovića pratio automobilom u danima pred ubistvo, umakne pravosuđu trenutno se nalazi na slobodi.
„Taj dan proveo sam sa Oliverovom porodicom i sećam se da baš niko iz Srpske Liste nije došao da izjavi saučešće, dakle imali smo jedno potpuno odsustvo empatije,“ kaže za Radar Branislav Krstić, politički analitičar i novinar iz Kosovske Mitrovice.
„Upadljivo je bilo da ni jedan ambasador velikih zemalja, niti jedan otpravnik poslova, niko iz KFOR, OEBS, nije izjavio saučešće, sa izuzetkom Švajcarskog ambasadora, a to su sve ljudi sa kojima je on redovno komunicirao. Oliver je morao da nestane jer je bilo jasno da se on neće složiti sa gašenjem srpskih institucija na Kosovu, a procenjeno je da je sazrelo vreme da Srbija – prizna Kosovo. Umesto njega, postavili su čoveka i strukturu koja je sve to sprovela, na silu.“
Sagovornici Radara nisu optimisti da će se istina o Ivanovićevom ubistvu ikada saznati osim ukoliko to ne bude u interesu velikih sila. A njih, kao što to znamo iz bolnog iskustva, pravda retko interesuje i korisna je jedino ako se podudara sa njihovim strateškim interesima.
