Lanac odgovornosti davno je pukao. Lanac korupcije i neodgovornosti sve je čvršći. I njegove sajle ne korodiraju. On uvezuje donosioce odluka i izvođače svih radova, od politike do građevinarstva. Epilog danas beležimo u broju mrtvih. U Novom Sadu, pod armiranom pločom nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice koja se u trenu obrušila, zgnječeno je 14 ljudi. To je trenutni crni bilans nesreće i zločina. Na čijoj je savesti? To pitanje lebdi u vazduhu, dok se odgovori smišljaju, pokriveni neprozirnošću procedura, komisija i preventivnih obrazloženja koja bi trebalo da osiguraju da u ovoj tragediji vlast ne bude previše okrznuta.
A nije baš da ljudi od struke i znanja nisu godinama govorili da je mašinerija proizvodnje zlatnog doba, koja svakog dana u svakom pogledu sve više napreduje, buldožer koji gazi svaku opomenu da se ne radi odgovorno i da posledice stižu. Pa zar svakog dana ne slušamo da se tokom izvođenja radova štedi na materijalu, da se mnogi delovi procesa rada preskaču, da se izvođačima gleda kroz prste kad dobijaju dozvole, projektuju ili nadziru radovi, ili kad ih predaju i dobijaju upotrebne dozvole. Gotovo je postalo pravilo da čim se završi projekat, nešto ne valja. A opšte mesto je da sledi rekonstrukcija rekonstruisanog – mosta, puta, trga, potpornih zidova, fontane… Postavljaju i skidaju kocke iz kaldrme više puta, prevrću ploče i neuspešno ih slažu gradeći tragikomičnu sliku nesposobne vlasti i očigledne korupcije. Ironija je da su se pre dva meseca obrušile terase na gradilištu u Beogradu na vodi, a malo jače nevreme je srubilo delove fasade sa luksuzne zgrade West 65 na Novom Beogradu. Da ne pominjem Grdeličku klisuru ili Savski nasip koji su potkopali sa 300 nelegalnih kuća izgrađenih u rečnom koritu, a to je zabranjeno zakonom o vodama. Probušili i reni bunare i nadležni se prave mrtvi. A kruna bezobzirnosti su bili zahtevi sinova Tomislava Nikolića i njegovog vozača da legalizuju protivzakonito izgrađene kuće na Savskom nasipu.
Kod nas se inače gradi tako da sve izgleda kao kulise koje će se brzo srušiti ili će biti uklonjene u jednom od narednih napada ideja vlasti kako ova zemlja treba da izgleda. Odnosno, to je estetika nove klase koja se formira oko političke elite sa novim simbolima čija je vezivno tkivo korupcija. Dok građani strepe što, na primer, firme koje su na lošem glasu zbog katastrofalnog kvaliteta radova, koje probijaju rokove, višestruko uvećavaju cenu radova i uvek ih ostavljaju nedovršene i aljkave, ponovo od države dobijaju poslove.
Na savesti vlasti ostaje danas neodgovornost što kalkulišu kako da ih ova strašna tragedija u Novom Sadu politički ne košta skupo, što pokušavaju preventivno da utiču na ocene o mogućim razlozima za rušenje nadstrešnice, što je predsednik Vučić naturalistički govorio o sečenju ruku i nogu, dok još porodice nisu dobile definitivni spisak poginulih
Što je javna tajna da se kroz planiranje, izgradnju i obavezno produžavanje rokova, izvlače pare građana, a za kvalitet ih baš briga. Golim okom se vidi amaterizam i da nema plana i strategije u izgradnji javnih prostora i saobraćaja. Zar su inače ludi da stavljaju kaldrmu u Karađorđevoj ulici, pa da je onda skidaju i asfaltiraju, a da su pre toga to isto radili na Trgu republike, pa i sa kaldrmom ispod parking mesta u Prizrenskoj ulici u Beogradu tek što su je postavili ne znaju šta će.
Na savesti vlasti ostaje danas neodgovornost što kalkulišu kako da ih ova strašna tragedija u Novom Sadu politički ne košta skupo, što pokušavaju preventivno da utiču na ocene o mogućim razlozima za rušenje nadstrešnice, što je predsednik Vučić naturalistički govorio o sečenju ruku i nogu, dok još porodice nisu dobile definitivni spisak poginulih.
Ova zemlja se guši u neodgovornosti, nekompetentnosti i galopirajućoj korupciji. To je graditeljski izum i prava armatura koja drži čvrsto ovu vlast. Tragične nesreće kao što je ova u Novom Sadu čine je samo bolno vidljivom.
