Duga, zlosrećna tradicija srpskih bezbednosnih službi da bez prethodne identifikacije i naloga za privođenje, hapse građane koji se suprotstave volji vladajuće partije i njenog vrhovnog komandanta, obnovljena je prošle nedelje, privođenjem zemljoradnika u štrajku. Poljoprivrednik Slobodan Vidojević iz sela Bresnica kod Čačka otet je na ulici i priveden u ispostavu BIA u Čačku, zbog najave jednosatne blokade regionalnog puta. Prethodno, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović tražila je spiskove profesora koji su obustavili nastavu, a ekološki aktivisti su od predstavnika vlasti etiketirani kao ekološki teroristi, sve kako priliči zemlji večitom kandidatu za prijem u Evropsku uniju.
Pretorijanska garda
Ovime vlast u Srbiji nastavlja praksu da sve bezbednosne službe, a posebno BIA, pretvara u partijsku policiju, pretorijansku gardu vlasti, koja je sebe poistovetila sa državom, kažu sagovornici Radara. Otvorene simpatije prema totalitarnim režimima koje aktuelna vlast u Srbiji godinama posvećeno gaji, iz domena simboličkog u stvarnost je preneo Vučićev čovek za specijalne zadatke – Aleksandar Vulin. Upravo za vreme njegovog kratkotrajnog i neslavno okončanog mandata u BIA formirana je posebna uprava, po uzoru na nekadašnju Jedinicu za specijalne operacije. Takozvana jedinica za hapšenje dobila je crne uniforme i zadužila automatske puške.
Sagovornik Radara, nekadašnji rukovodilac Resora državne bezbednosti, koji je želeo da ostane anoniman, sa višedecenijskim iskustvom iz vremena pre, ali i neposredno posle okončanja Miloševićeve vladavine, svedoči da je i tokom devedesetih bilo mnogo zahteva da se bezbednosna služba uključi u suzbijanje građanskih protesta.
„I tokom devedesetih smo imali mnoštvo štrajkova, ali je privođenje štrajkača bilo nezamislivo. Pribavljali smo informacije preko svojih ljudi u sindikatima, ali ni u ludilu se ne bismo bavili hapšenjem sindikalaca i demonstranata po ulicama.“
Eskadroni smrti
Tokom poslednjih godina Miloševićeve vlasti, na čelo Službe bezbednosti došli su partijski kadrovi, i delove službe pretvorili u eskadrone smrti koji su likvidirali opozicione lidere. Seriju političkih ubistava i teških zloupotreba Službe bezbednosti najavila je, 1 oktobra 1999. godine, akcija zloglasne Jedinice za specijalne operacije, kada je na ulici otet Vladimir Nikolić, nekadašnji načelnik jedne od uprava službe. Zalaganjem porodice, ali i zahvaljujući kontaktima sa nekadašnjim kolegama, Nikolić je preživeo i oslobođen je posle demokratskih promena, iako mu je već na prvom saslušanju nekadašnji kolega saopštio da može biti likvidiran.
I tokom devedesetih smo imali mnoštvo štrajkova, ali je privođenje štrajkača bilo nezamislivo. Pribavljali smo informacije preko svojih ljudi u sindikatima, ali ni u ludilu se ne bismo bavili hapšenjem sindikalaca i demonstranata po ulicama
bivši rukovodilac Državne bezbednosti
Usledili su mnogo suroviji događaji, ubistvo članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, kidnapovanje i ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića.
Zato i danas, kada BIA lišava slobode farmere, to nije samo hapšenje, već poigravanje strašnom tradicijom u kojoj država demonstrira pravo da ubije, kidnapuje i kvalifikuje proteste kao delovanje protiv ustavnog poretka i terorizam.
Uterivanje straha
„Namera im je zastrašivanje, to je jasno“, govori za Radar Predrag Veljković, poljoprivrednik iz Pekčanice kod Kraljeva, koji je prvi obavestio javnost o otmici Slobodana Vidojevića. „Svim silama se trude da nas razbiju, sada se prave na stotine novih udruženja poljoprivrednika, obećava se sve i svašta. Oni jednostavno veruju da svako ima svoju cenu i pokušavaju da kupuju ljude. Nisam optimista, narod je uplašen, ljudi pokušavaju da žive svoje živote i da se sklone od svega. Mi međutim nećemo odustati.“
Namera BIA je zastrašivanje. Svim silama se trude da nas razbiju, sada se prave na stotine novih udruženja poljoprivrednika, obećava se sve i svašta. Oni veruju da svako ima svoju cenu i pokušavaju da kupuju ljude
poljoprivrednik Predrag Veljković
Veljković, koji je i odbornik grupe građana u opštini Kraljevo, svedoči da je i sam dobijao pretnje gradonačelnika da prestane da kritikuje vlast, kao i da su mu pred kuću dolazili kriminalci koji su pretili. „Vidimo šta su uradili Novici Antiću iz vojnog sindikata, sa nama poljoprivrednicima pokušavaju da urade istu stvar. Oni idu na to da uništavaju ljude, da razbijaju porodice. Čitava Slobodanova porodica i posebno dete po koje je otišao kada je otet, preživelo je traumu. Prethodno su mu pripadnici BIA iz Čačka dolazili u kuću, podigli su helikopter tog dana iznad Bresnice, a pošto nisu uspeli da ga zastraše, pozvani su pripadnici BIA iz Beograda.
Više sagovornika Radara, nekadašnjih radnika Službe bezbednosti, koji su u službi bili nakon pada Miloševićeve vlasti, ukazuju na činjenicu da je najverovatnije ljude iz regionalnih centara BIA bilo sramota da na ovaj način terorišu svoje komšije koje lično poznaju i da je to razlog zbog koga je bilo potrebno angažovati ljude iz Beograda.
„Upravo zato velika je verovatnoća da je za ovu akciju upotrebljena ta nova Vulinova jedinica, iako je teško uopšte govoriti o racionalnom ponašanju kada je reč o ovoj vlasti. Ti ljudi nemaju svoje sektore delovanja, kako je to inače ustanovljeno pravilima o unutrašnjem ustrojstvu službe. Dovedeni su najčešće iz specijalnih jedinica MUP, i deluju po principu: naređenje–izvršenje. Nisam siguran da uopšte imaju predstavu koliko su zakona prekršili tom svojom ingenioznom akcijom sa kombijem bez tablica.“
Na pitanje kako razume činjenicu da se ovakvi, kagebeovski metodi vladavine, koje primenjuje režim u Beogradu, više ne pominju u Vučićevim razgovorima sa Olafom Šolcem ili Emanuelom Makronom, Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politike demokratizacije, kaže: „Nažalost nemački kancelar i vlada su se, posle njegove posete Beogradu jula ove godine i potpisivanja Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, pridružili politici po kojoj je Pariz već poznat. To je stavljanje ekonomskih interesa iznad političkih principa i vrednosti. Kada je ovaj konkretan slučaj u pitanju, rekao bih da su oni stavljani čak i iznad dugoročnih strateških interesa EU i Zapada na Zapadnom Balkanu. Pre svega radi se o očiglednom kršenju načela vladavine prava, te ljudskih prava uhapšenih u kojem BIA očigledno deluje izvan svojih zakonskih nadležnosti. To je jasan znak da je režim Aleksandra Vučića nervozan, tj. da se boji povezivanja protesta poljoprivrednika sa protestima protiv Rio Tinta. Takođe, ovakvi potezi potvrđuju mentalni sklop predstavnika režima u Beogradu, za koje svaki protest protiv vlasti predstavlja atak na ustavni poredak zemlje.“
Bez posledica za vlast
Sagovornik Radara ne veruje da će zbog primene beloruskih metoda represije Srbija snositi bilo kakve konsekvence, jer su u pitanju viši interesi Sjedinjenih Država i EU.
Radi se o kršenju ljudskih prava uhapšenih, a BIA očigledno deluje izvan svojih zakonskih nadležnosti. To je jasan znak da je režim Aleksandra Vučića nervozan, da se boji povezivanja protesta poljoprivrednika sa protestima protiv Rio Tinta
Bodo Veber
„Sumnjam da će biti nekih posledica po Beograd. Vučićev režim nije trpeo nikakve posledice ni za teroristički napad u Banjskoj, ali ni za izborne manipulacije na decembarskim parlamentarnim izborima 2023. godine Ali što Vučicev režim reaguje represivnije protiv građanskih protesta, to sam manje siguran da će zapadne kompanije, poput na primer Mercedesa, koje moraju makar javno držati do svojih standarda, na kraju zaista ući u aranžman oko litijuma“, zaključuje Veber.
Beloruski aktivisti sa kojima je autor ovog teksta razgovarao svedoče da su na isti način hapšeni protivnici režima u Minsku – bez naloga i od strane ozloglašene službe bezbednosti KGB, koja ih je držala u svojim zatvorima neograničeno. Miloševićevom režimu bile su potrebne dve godine da ovakav teror nad građanima rezultuje generalnim štrajkom koji je paralisao zemlju i doveo do njegovog konačnog pada sa vlasti. Ipak, čini se da će Vučić, pre svega zbog insajderskog iskustva vlasti iz devedesetih, metode svog imenjaka iz Minska primenjivati restriktivno. Svestan je izvesno da bi mu brkovi a la Lukašenko, pokvarili imidž u Berlinu i Parizu.
