U trenutku pojavljivanja ovog broja Radara na kioscima, zaposleni Filozofskog fakulteta u Nišu biće 87 dana bez plate. Ne zato što su u štrajku ili protivzakonitoj obustavi rada, niti zato što je država bankrotirala (mada budžetski deficit jeste dostigao 1,74 milijarde evra), već zato što se Fakultet drznuo da radi u skladu sa važećom akreditacijom, dozvolom za rad i odlukom Upravnog suda, umesto da se povinuje samovolji SNS-a.
Geneza ovog slučaja koji verovatno predstavlja (konkurencija je jaka) vrhunac institucionalnog nasilja pod palicom ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, počinje pre godinu dana, kada je ni na koji način nadležan gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović predložio ministru inicijativu za osnivanje Fakulteta srpskih studija (FSS).
Bez konsultovanja sa Univerzitetom u Nišu, o javnoj raspravi da i ne govorimo, Vlada je već početkom novembra usvojila odluku o osnivanju istoimenog fakulteta. U nešto skromnijem obliku, jer dok je inicijativa govorila o angažovanju vrhunskih stručnjaka i iz oblasti slavistike, kulturologije, arheologije, pa i nacionalne bezbednosti (nije precizirano da li kao predavače ili službu za sabotiranje studentskog bunta), u odluci koju je potpisao Siniša Mali predviđene su samo tri katedre: istorija, srbistika i ruski jezik i književnost. A dok je Grad Niš maštao o novim radnim mestima u obrazovanju i nauci, Vlada je smislila nešto pragmatičnije – da prosto ukrade ta tri departmana sa Filozofskog fakulteta, koji takođe nije konsultovan o čitavoj zamisli.
A i zašto bi išta pitali bilo koga? Kako je istakao Vuk Stanković – fakulteti ne postoje da bi svi profesori bili oduševljeni. Pa šta ima veze da li je reč o nekolicini kojima se nikada ne može udovoljiti, ili pak većini na pomenutim departmanima kao što jeste slučaj i činjenici da je Filozofski fakultet dobio 40 pisama podrške različitih relevantnih institucija, od srodnih fakulteta u državi i regionu, preko brojnih strukovnih udruženja do više odeljenja SANU. Svi oni su reagovali na kršenje autonomije univerziteta i zakonskih procedura, ali za ministra je dalje urušavanje pravne države očigledno mala cena kada je cilj da se „pozitivne vrednosti naše tradicije razumeju, čuvaju i unaprede i da se u mlađim generacijama podstakne radoznalost da proučavaju ovu oblast“.
„Kao da srbistika na Filozofskom fakultetu koja postoji četrdesetak godina nije bila dovoljno srpska, već bi prelaskom na taj entitet ‘Fakultet srpskih studija’ postala srpskija“, uzvratio je profesor baš tog departmana Dejan Milutinović na protestu održanom u ponedeljak ispred Ministarstva prosvete. A sa tako upadljivim odsustvom podaništva (ne pomaže ni što je Filozofski bio prvi fakultet u Nišu koji je podržao studentske zahteve i blokade), nije ni čudo da je usledila odmazda kada je Fakultet krenuo da preduzima i pravne korake u borbi da zadrži svoje programe.
U protekla četiri meseca, Filozofski fakultet se suočio sa nizom hakerskih napada na svoj sajt u periodu upisa, uskraćivanjem budžetskih mesta za tri sporne katedre, potpunim blokiranjem pristupa budžetu, dovođenjem u pitanje akreditacije i kao vrhunac cinizma, slanjem prosvetne inspekcije zato što ne isplaćuje plate
Naime, stvari su se ubrzale od proleća, kada je FSS pribavio početnu akreditaciju od Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT). Odnosno, dobio je na poklon, jer kako drugačije nazvati postupak u kome se, između ostalih spornih stvari, prihvata tvrdnja o nepostojećim amfiteatrima na prijavljenoj adresi, „previđa“ da fakultetske prostorije nemaju ni približno broj kvadrata koji predviđaju standardi ili daje ocena 10 za ispunjavanje standarda koji se tiču biblioteke iako su sami recenzenti NAT-a konstatovali da fakultet biblioteku – nema. Kakva-takva, akreditacija je poslužila kao alibi Ministarstvu da FSS-u izda dozvolu za rad i ujedno iz dozvole Filozofskog izbriše i osnovne i master i doktorske studije na tri sporne katedre.
Obe odluke su postale predmet tužbe Filozofskog fakulteta pred Upravnim sudom, koji je u junu doneo privremenu meru o njihovom stavljanju van snage do konačne presude. A kako presuda i dalje nije doneta, to znači da FSS i dalje pravno gledano ne postoji (a ni drugačije gledano, budući da osim biblioteke i amfiteatra, nema ni studente), a Filozofski ima dozvolu da nastavi da organizuje studije srbistike, istorije i ruskog. Što je vlast toliko razbesnelo, da je uzela da se sveti ne samo fakultetu i profesorima, već čak i nenastavnom osoblju, pa i budućim studentima.
U protekla četiri meseca, usledio je niz hakerskih napada na sajt Filozofskog u periodu upisa, uskraćivanje budžetskih mesta za tri sporne katedre, potpuno blokiranje pristupa budžetu (tako da fakultet nije u mogućnosti ni da isplaćuje zarade ni da pokriva materijalne troškove), dovođenje u pitanje akreditacije za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti od strane Ministarstva nauke i kao vrhunac cinizma, slanje prosvetne inspekcije na fakultet zato što ne isplaćuje plate.
Odgovor profesora na uskraćivanje plata bio je da nastave da drže nastavu i ispite i da podnesu krivičnu prijavu protiv Vuka Stankovića zbog zloupotrebe službenog položaja i neizvršavanja odluke Upravnog suda, a na ukidanje budžetskih mesta na tri departmana da te studente oslobode plaćanja školarine. Oslobađanje je moralo da se izglasa na Savetu fakultetu, na kome se predstavnici Vlade glasali protiv takve odluke, ali nisu imali većinu.
Pa ko onda zapravo brine o „razvoju nacionalne kulture, jezika i identiteta“, čime je obrazložena odluka o osnivanju FSS – Vlada ili Filozofski fakultet?
„Jedno govore, drugo rade, treće misle… Šta je njima falilo da na Filozofskom fakultetu razvijaju taj takozvani nacionalni identitet? Zbog čega su to morali da rade u drugom formatu, tako što će nam ukrasti programe? Uopšte se ne radi o tome, već o nameri da se formiraju fakulteti koji bi ostvarivali partikularne interese nekih pojedinaca ili u ovom slučaju partije. Osetili smo na svojoj koži šta znači moć jedne mafijaške države kao što je naša i režima koji svojim odlukama poništava institucije, poništava odluke suda i praktično pokušava da poništi i naše živote“, kaže Natalija Jovanović, bivša dekanka Filozofskog fakulteta.
U takvoj državi, uprava fakulteta je na svaka tri-četiri dana uzaludno slala dopise povodom blokiranih budžetskih sredstava, dok konačno nije stigao mejl u kome je nepotpisani službenik Ministarstva prosvete objasnio da pare neće dobiti dokle god se ne povinuju odluci Vlade o osnivanju FSS. A kada su novinari Južnih vesti tražili, kao informaciju od javnog značaja, odluku ili rešenje Ministarstva ili druge javne institucije da se ne isplati novac za plate zaposlenima na Filozofskom, zvaničan odgovor je glasio: „Ministarstvo prosvete ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju.“
„To je jedna klasična ucena, a kao što vidite tri meseca nismo primili plate i nismo zbog toga otišli sa fakulteta. Otišlo je samo njih 16, od oko 40 sa ta tri departmana, ali ni to ne znamo kako. Jer oni nisu dobili otkaz, niti su sporazumno raskinuli radni odnos, a prijavili su se ipak na taj entitet koji je sud praktično poništio. Očigledno je da im se mnogo žurilo da odu pre izbora, ali ne znam šta su očekivali – da će posle izbora da budu spaljeni na našom fakultetu? Neki od njih su odbili da drže oktobarski ispitni rok i to su isti ljudi koji su od početka govorili da će da odu. A koliko god verovali u silinu trenutnih moćnika, mislim da im je jasno da na našem fakultetu nema više šta da traže jer su uradili sve što su mogli da bi se fakultet urušio i povredili ljudi koji imaju svoje živote i porodice“, kaže Jovanović.
Ljudima kojima će uskoro isteći i zdravstveno osiguranje jedini je prihod od jula novac prikupljen u kampanji „Solidarno uz Filozofski fakultet u Nišu“. I dok ukupan iznos dosadašnjih donacija od 3,8 miliona dinara zvuči impresivno, kada se podeli sa svim zaposlenima radi se o tek oko 15.000 dinara po osobi, za sva tri meseca. A drugog rešenja do promene vlasti i neće biti, jer kako je poručio ministar: „Vi nama prijave, mi vama inspekcije… Pa ćemo videti ko će na kraju da izvuče deblji kraj.“
