Šta ti je srpska Skupština. Uglavnom ne služi ničemu, naročito u poslednjih 10-12 godina. U njoj se okupljaju poslanici vladajuće koalicije da na zvonce izglasaju predloge zakona koje često nisu ni videli, a kamoli pročitali. Okupi se i opozicija da malo tu nešto zakera i protivi se. I uglavnom sve to ode u vetar, jer ovi koji glasaju na zvonce uvek izglasaju ono što im Vlada predloži, jer to ne zavisi od njihove volje. Oni su takoreći robovi uslovnog refleksa, čim čuju zvonce, ruka sama leti prema tasteru. Sve u svemu, ko se nada nekom kvalitetnom sadržaju, bolje da odmah pređe na Elitu, Farmu i ostale Zadruge.
Ipak, ponekad, u vrlo retkim prilikama, desi se i da saznamo neke interesantne stvari. Prošle nedelje moglo se čuti da se veliki socijalista i levičar Aleksandar Vulin, inače lider stranke koja se zove Pokret socijalista i koja čak i u sloganu zastupa borbu za socijalnu pravdu, vozi u Mercedesovom džipu marke brabus, za koji je pojam luksuz previše slab da bi dočarao o čemu se tačno radi. S obzirom na cenu od 600.000 evra, vozni parkovi Vučićevih kumova Nikole Petrovića ili Petra Panića Pane izgledaju kao sirotinjske igračke za decu.
E sad, možda je Vulinu skupoceni automobil kupila tetka iz Kanade, ista ona koja mu je dala više od 200.000 evra za stan, jer ne valja te dve stvari odvajati. Kad je već mogla da iskešira za stan, što ne bi odvojila i neku crkavicu za auto? Ali, ne, nije bilo tako. Bar ako je verovati Vulinu, što nije baš lako, ali hajde da probamo.
Vulin je u Skupštini, nakon što su opozicionari otkrili ovu malu tajnu nekadašnjeg šefa tajne policije, potvrdio da koristi pomenuti auto, ali ga nije platio iz svog džepa, nego je, kako tvrdi, vozilo zaplenjeno od kriminalaca i u državnom je vlasništvu. I onda, ko veli, što malo da se ne provoza, ako već može. Šteta da takav auto stoji, a i zna se valjda da kad se nešto ne koristi, da to propada. Elem, Vulinova filozofija i odbrana svele su se na to da je bolje da se taj auto vozi nego da se ne vozi, osim ako, kako je rekao, opoziciji nije žao što su kriminalci ostali bez tog vozila, pa bi da im se ono vrati.
Zašto bi se ministar jedne ne baš bogate zemlje, u kojoj građanima Vlada preporučuje da jedu parizer od 300 dinara po kilogramu i jaja od 11 dinara po komadu, uopšte vozio u nečemu što košta kao tri ili četiri stana u Beogradu
Za razliku od Vulina, mnogi se već danima, otkako su čuli za taj slučaj, pitaju nešto drugo. Na primer, zašto bi se uopšte jedan ministar jedne ne baš bogate zemlje, u kojoj se građanima preporučuje da jedu parizer od 300 dinara po kilogramu i jaja od 11 dinara po komadu, uopšte vozio u nečemu što košta kao tri ili četiri stana u Beogradu. I to ne garsonjere, već stanovi pristojne kvadrature. Drugi se, pak, pitaju kako to da se u takvom vozilu vozi neko ko se predstavlja za levičara i socijalistu, koji prezire truli Zapad i sve što dolazi sa njega, iako je Vulin svojim životnim stilom već pokazao da za ideologiju ne mari previše i da mu je jedino važno da kako-tako ostane na vlasti, sa svim koristima koje to sa sobom nosi, makar to bio i mrski zapadnjački brabus. A jesu dobra kola, ko bi tome mogao da protivreči.
S druge strane, malo je i maliciozno potezati to pitanje u Skupštini. Pa, ne bi valjda ministri trebalo da se voze gradskim prevozom? Znate li kad bi u tom slučaju stigli na posao? Nikad! Dobro, nije kao da nešto rade, pa se ne bi ni primetilo da ne dolaze na posao, ali svejedno, mora da se zna neki red. Neće valjda država da proda brabus i te pare podeli deci, siromašnima ili iskoristi za bolnice ili škole? To uopšte ne bi bila demonstracija sile, dostojna ekonomskog tigra koji je usred zlatnog doba. Ali jeste demonstracija sile kad Vulin sedne u džip, pa krene da krstari gradom, dok kriminalci na trotoaru giljaju pešaka i viču: „To je naš auto, to je naš auto!“. A Vulin im iz brabusa odgovara: „Bio je, gospodo, bio“. I kroz prozor im dobaci prut parizera i dva jajeta od 11 dinara.
