Možda vam nije jasno kako ste to sada odjednom ujedinjeni sa ostalim Srbima, gde god da žive, a ranije niste bili. Možda vam nije jasno ni kada ste za to dali pristanak, da li ste ikada potpisali neku pristupnicu za ujedinjavanje ili izašli i glasali na referendumu a da niste ni bili svesni za šta se tačno glasa. Realno, toliko se često izlazi na neko glasanje da je teško više i pohvatati za šta se i za koga tačno glasa.
Možda vam ništa od toga nije jasno, ali ne brinite, još niste pomerili pameću. Ništa niste potpisali, niti izglasali, samo je neko došao na ideju da jednostavno proglasi ujedinjenje Srba i to vam je to. Pa, ako je mogao oktroisani ustav, zašto ne bi moglo i oktroisano ujedinjenje, koje su „odozgo“ nametnuli predsednici Srbije i Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik. I ne brinite, nije to zato što su rešili da ovog leta krenu na Hrvate (bar ne da mi znamo), već je u pitanju, ko bi rekao, samo još jedna čisto marketinška priča, jer marketinga i rejtinga nikad dosta. Naročito u letnjim mesecima kad predsednik ne može da nas utera nazad u državu iz kojekakvih grčki, turski, egipata, mauricijusa, italija, španija, crnih gora i, naravno, mrskih hrvatski. Ne znam da li znate, ali predsednik svakog leta sedi u Srbiji sasvim sam – jer mrzi letovanje i ne razume to prevrtanje po 50 puta kao jaje na oko na plaži – i smara se dok se drugi „osoljavaju“, pa je, dok smo još tu, rešio da nas, onako zvanično – ujedini.
Ako je mogao oktroisani ustav, zašto ne bi moglo i oktroisano ujedinjenje, koje su „odozgo“ nametnuli predsednici Srbije i Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik. Mada bi to mnogo lakše išlo kada bismo svi imali vile na Dedinju i meklarene ili lamborginije u garaži
Nažalost, kada je, prema predanju, turski sultan Sulejman rekao: „Ne daj bože da se Srbi slože“, teško da je mislio da će ujedinjavanje izgledati baš ovako. Niti je to ozbiljno, niti je opasno, a ni spektakularno. Kakvi ujedinitelji, takvo i ujedinjenje, verovatno bi rekao sultan. Za ujedinjenje nije dovoljno da neko samo izađe i kaže: „E, ljudi, mi smo od danas ujedinjeni.“ Pogotovo ne ako to uradi pod sloganom „Jedan sabor, jedan narod“, koji ne budi baš lepe asocijacije i podseća na neka druga ujedinjenja, koja se nisu baš lepo završila.
Uz to, teško je poverovati da ovi samoproklamovani ujedinitelji zaista žele da se ujedine sa baš svim ostalim Srbima. Pa oni ne kriju da neke od njih preziru iz dubine duše i svaki čas ih nazivaju izdajnicima i stranim plaćenicima. S druge strane, najveći deo građana teško da bi po imovnom stanju i životnom blagostanju mogao da se ujedini sa samoproklamovanim ujediniteljima. To bi realno išlo mnogo lakše kada bi i prosečni građanin imao mesečne prihode od pet-šest hiljada evra (pa naviše), vilu na Dedinju, meklaren ili lamborgini u garaži, ali avaj.
Iako je u Deklaraciji Svesrpskog sabora nabrojano čak 49 tačaka glede ujedinjenja, neke stvari su ostale prilično nedorečene. Ako smo sada svi jedno, da li to znači da tabloidi i državni funkcioneri više neće napadati političke oponente i neistomišljenike? Hoćemo li jedinstveno reći ne iskopavanjima litijuma da bismo zaštitili prirodu? Da li ćemo, ovako ujedinjeni, odlučiti da se konačno reše sve nerasvetljene afere i kriminalne radnje u kojima su učestvovali ljudi iz vlasti ili ljudi bliski vlastima? Ili ćemo ujedinjeni da očistimo celu Srbiju i Republiku Srpsku od divljih deponija i popravimo kvalitet vazduha, koji nas polako, ali sigurno truje i ubija već decenijama? Ništa od toga? Pa, dobro, javite se onda sledeći put. Kad stvarno budete hteli da se ujedinimo i to – kao ljudi.
