Svaka epoha ima svoj trenutak u kome se pokaže čime se zaista plaća. Nekada su to bili zemlja i zlato, potom fabrike i ugovori, a u modernim vremenima dovoljan je samo potpis i pretpostavka da iza njega stoji realni novac, što je bio slučaj i sa prodajom trgovinskog lanca koji je doskora bio u vlasništvu Fortenova grupe, naslednika propale poslovne imperije Agrokor, hrvatskog tajkuna Ivice Todorića.
Lanac sa više od 300 Idea prodavnica, 33 Roda marketa i dva Merkator hipermarketa u više od 80 mesta u Srbiji, jedan od deset najvećih poslodavaca u zemlji, prešao je ove jeseni u vlasništvo sveže osnovane firme sa upisanim kapitalom od 77.777 dinara. Dve i po nedelje kasnije Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad banci istog vlasnika.
Fortenova grupa je, naime, 18. septembra objavila da kompaniju Idea i četiri povezane firme – Ena frut, Super karticu, M-Profil SPV i mStart biznis solušn –n prodaje Alta ritejlu. Prema navodima advokatske kancelarije Gecić lo, koja je savetovala kupca, ugovor je potpisan četiri dana ranije, a u Agenciji za privredne registre promena vlasnika upisana je 13. oktobra, istog dana kada je prijava i podneta, a Fortenova je izlazak iz srpske maloprodaje proglasila završenim.
Kupac nastao za jednu kupovinu, a cena poslovna tajna
Alta ritejl je osnovan 24. marta ove godine. Jedini gazda je Davor Macura, vlasnik Alta grupe i Alta banke. Osnivački kapital od 77.777 dinara ili oko 660 evra upisan je, ali ne i uplaćen, a osnivački akt ostavlja rok za to do kraja 2030.
U prijavi makedonskoj Komisiji za zaštitu konkurencije, podnetoj 9. aprila, Alta ritejl je opisan kao novoosnovano društvo posebne namene za ovu transakciju, koje pripada Alta grupaciji, sa Macurom kao krajnjim vlasnikom. Komisija iz Skoplja je to preuzimanje odobrila 28. aprila, dok rešenje srpske antimonopolske komisije nije objavljeno.
Macura je 18. avgusta osnovao i firmu Alta pas, koja je 14. oktobra, dan posle preuzimanja Idea marketa, prijavila makedonskom regulatoru da sa Aleksandrom Orlić namerava da stekne kontrolu nad subotičkom firmom S-blu, koja se bavi uređajima za elektronsku naplatu putarine
Macura je 18. avgusta osnovao još jedno društvo sa ograničenom odgovornošću, Alta pas, opet sa upisanim kapitalom od 77.777 dinara i rokom za njegovu uplatu do 31. decembra 2030. Ta firma je 14. oktobra, dan posle preuzimanja Idea marketa, prijavila makedonskom regulatoru da sa Aleksandrom Orlić namerava da stekne zajedničku kontrolu nad subotičkom firmom S-blu, koja se bavi uređajima za elektronsku naplatu putarine.
Glavni izvršni direktor Fortenove Fabris Peruško cenu je nazvao poslovnom tajnom. Neki mediji, uključujući Nedeljnik, pozivajući se na dva izvora, objavili su 20. aprila da su udeli u pet firmi plaćeni 40 miliona evra, uz preuzimanje oko 100 miliona evra nasleđenog duga Idea marketa. Ni Fortenova ni kupac to nisu javno potvrdili, ali ni demantovali.
Kada je u maju prodala Zvijezdu firmi Žito, Fortenova je objavila cenu od 94,06 miliona evra, vrednost transakcije od 115,72 miliona, pa čak i način plaćanja, da je za tu transakciju uzet kredit od 90 miliona, a da je ostatak plaćen sopstvenim sredstvima. Za Ideu nije objavljeno ništa od toga.
Kada je u maju prodala Zvijezdu firmi Žito, Fortenova je objavila cenu od 94,06 miliona evra, vrednost transakcije od 115,72 miliona, pa čak i način plaćanja, da je za tu transakciju uzet kredit od 90 miliona, a ostatak je plaćen sopstvenim sredstvima. Za Ideu nije objavljeno ništa od toga
Ljubo Jurčić, profesor emeritus Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, u pisanoj izjavi za Radar podseća da je rasprodaja Agrokora u Hrvatskoj tekla pod budnim okom javnosti. „Oči javnosti su bile uprte u taj proces i sve se više-manje javno pratilo, tako da su bili poznati kupci i cijena koja se dobivala za pojedinu transakciju“, ističe Jurčić.
Izlazak Fortenove iz Srbije se, naglašava, uklapa u taj proces. Po njegovoj oceni, Agrokor je bio prezadužen, ali su njegove kompanije za proizvodnju i trgovinu hranom bile „tehnološki, organizacijski i tržišno vrlo dobre“, ali je umesto restrukturiranja, „politička odluka bila drugačija: potpuna rasprodaja kompanija iz sastava Agrokora“. Rezultat je, kaže, da je Hrvatska izgubila najveću privatnu kompaniju.
Ko je i šta kupio
Idea je u 2025. imala neto gubitak od 34,54 miliona evra, znatno veći nego godinu ranije, kada je završila u minusu od 3,2 miliona evra. Uz to, i poslovni prihodi su pali za 14 odsto, sa 910,9 na 779,9 miliona evra. Gubitak je na kraju prošle godine premašio kapital za oko 27,7 miliona evra, a kratkoročne obaveze bile su veće od obrtne imovine za oko 107,5 miliona.
Pismo podrške Fortenove toj kompaniji od 27. aprila važilo je dok je Idea bila pod njenom kontrolom, s tim što je za slučaj promene vlasnika obećala samo da će uložiti napore da ta podrška ostane. Ne zna se, međutim, da li je to ugrađeno i u ugovor sa novim gazdom, Alta ritejlom.
U aprilu, dok je firma Davora Macure tražila saglasnost za koncentraciju u Skoplju, Idea je uzela petogodišnji zajam od 33,75 miliona evra od društva koje u finansijskim izveštajima nije imenovano, već samo opisano kao „nepovezano“. Tom pozajmicom i raspoloživim depozitima prevremeno je vratila polovinu dugova bankama ili oko 54 miliona evra, a mesto banaka delimično je zauzeo novi poverilac, čije se ime ne zna, jer nije javno objavljeno.
Fortenova i hrvatska firma Arivera frut, do tada jedini član Ena fruta, odlukama donetim u Zagrebu između 24. avgusta i 1. septembra povećale su kapital tri pridružene firme za oko 6,7 miliona evra novčanog i 2,8 miliona nenovčanog uloga. Svež novac nije uplaćen, već je kapital uvećan pretvaranjem ranijih zajmova, neplaćene kamate i dodatnih uplata u udele, dve do tri nedelje pre potpisivanja ugovora. Kupac je tako dobio firme bez tih dugova prema prodavcu.
Celoj operaciji prethodilo je i pravno čišćenje. U maju je kod mStart biznis solušna i M-Profila SPV iz registra obrisana zabeležba spora P 2404/19, koji su Ivica Todorić i Adria grup holding 2019. pokrenuli pred Privrednim sudom u Beogradu radi ništavnosti prenosa udela sa Agrokora na Fortenovu. Uz upis novog vlasnika kompanije Idea nije objavljen novi osnivački akt; poslednji datira od 19. juna, iz vremena kada je njen formalni vlasnik još uvek bila Fortenova.
Novac u banci koje više nema
Registar, međutim, pokazuje gde novac kupca „stanuje“: sva tri računa Alta ritejla počinju brojem 190, oznakom Alta banke, a od 17 računa Idee, dva su u istoj banci, koja je blokirana 30. oktobra, a dan kasnije Narodna banka Srbije joj je oduzela dozvolu za rad i sada je očekuje stečaj. Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 2. novembra da su lišeni slobode odgovorno lice, odnosno vlasnik banke Davor Macura, i sa njim i direktor odeljenja za trezor i upravljanje gotovinom i saradnik za trezorske poslove. Macura se, kako se navodi u saopštenju, sumnjiči da je uz pomoć dva saradnika neovlašćeno ulazio u trezor, iznosio gotovinu i do 31. oktobra pribavio protivpravnu korist od oko 45 milijardi dinara ili oko 384 miliona evra. Svima je određeno zadržavanje do 48 sati, a Macuru brani advokatska kancelarija Spahović.
Idea je 2. novembra u dopisu partnerima, koji je preneo portal plutonlogistics.com, navela da dešavanja oko Alta banke ne utiču na njeno poslovanje i da se jedina promena tiče platnog prometa: partneri su pozvani da dostave nove instrukcije za plaćanje. U dopisu se, međutim, ne navodi kako će poslovati kompanija čiji neposredni vlasnik ima upisan kapital od 660 evra, a banka krajnjeg vlasnika je ostala bez dozvole i čeka je dug stečajni postupak.
Ko je trebalo da kontroliše transakciju i zašto nije
Ljubo Jurčić naglašava da se transakcije u Srbiji moraju odvijati po srpskim zakonima i nabraja ko je bio dužan da ih prati, od Narodne banke Srbije, koja kontroliše uslove pod kojima banke odobravaju kredite, preko Komisije za hartije od vrednosti, koja nadzire finansijsko tržište izvan banaka, Komisije za zaštitu konkurencije i Agencije za sprečavanje pranja novca do službi bezbednosti, koje se staraju i o ekonomskoj sigurnosti države.
„Nadzor nad svim transakcijama ove institucije trebalo bi da obavljaju redovno, prema prirodi svog posla. Drugim rečima, nije potrebna neka prijava da bi sproveli nadzor nad zakonitosti transakcija“, kaže on.
Glavni izvršni direktor Fortenove Fabris Peruško cenu je nazvao poslovnom tajnom, ali su neki mediji objavili da su udeli u pet firmi plaćeni 40 miliona evra, uz preuzimanje oko 100 miliona evra nasleđenog duga. Ni Fortenova ni kupac to nisu javno potvrdili, ali ni demantovali
Da li je, kao što se osnovano pretpostavlja, Alta banka odobrila Alta ritejlu kredit za kupovinu trgovinskog lanca od Fortenove, iz javno dostupnih dokumenata se ne vidi. Uprkos tome, govoreći o nadzoru banaka Jurčić ističe da sumnja da je dopušteno „davati milijunske kredite tek osnovanim kompanijama, koje nemaju niti jedan dokaz da će te kredite moći vratiti“.
„Ako nadzora nije bilo, a bilo je indicija da je morao biti sproveden, otvara se pitanje da li je riječ o propustu pojedinaca, o stavu cijele institucije ili o preporuci politike svim institucijama da se nekome ’progleda kroz prste’. Svaki od ta tri nivoa propusta klasifikuje se kao korupcija na tri različita nivoa: pojedinačna, institucionalna i politička“, zaključuje Jurčić.
Sa ove vremenske distance potpuno drugačiju dimenziju dobija izjava tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, koji je 19. marta, kada transakcija još nije bila zaključena, izjavio da bi to „bio značajan potez po stabilnost tržišta i cena u Srbiji, pogotovo nakon krize sa veštačkim dizanjem cena od strane velikih inostranih prodajnih lanaca koji posluju u Srbiji“.
Ako srpska firma od hrvatske Fortenove kupi Idea markete biće to „značajan potez po stabilnost tržišta i cena u Srbiji, pogotovo nakon krize sa njihovim veštačkim dizanjem“, izjavio je Vučić 19. marta, ali je teško da će novonastale okolnosti doprineti stabilizaciji domaćeg tržišta
Teško da će novonastale okolnosti doprineti stabilizaciji domaćeg tržišta i cena. S druge strane, Fortenova je, ispostaviće se, u minut do dvanaest, izašla sa očišćenim bilansima i tri trgovinska lanca prodala novom gazdi po ceni koja nikada javno nije saopštena. Kupac je, pak, u ove pregovore ušao sa firmom stvorenom samo za taj posao i računima u banci koja je u međuvremenu ostala bez dozvole. Između njih su hiljade radnika i police koje svakog jutra moraju biti pune.
Zbog svega toga ova transakcija neće ostati upamćena kao veliki posao, nego kao trenutak u kome se pokazalo koliko je malo bilo potrebno da se zaključi ugovor od kog građani Srbije neće imati nikakve koristi. A nije isključeno da bi posle kratkotrajnog zadržavanja u „srpskim“ rukama, tri lanca prodavnica, doskora u vlasništvu kompanije iz Hrvatske, uskoro mogla dobiti novog gazdu izvan Srbije.
