Kada je Zlatibor Lončar obavestio građane u Prijepolju da Vučić traži preko 500.000 glasova viška „i moli da ne rasipamo glasove jer svaki glas dat drugome ide u rušenje Srbije“, nismo imali pojma da slušamo verovatno najkulturnije obraćanje na tu temu. Ne baš u duhu pluralizma jer je predstavljalo uvredu čak i njima verne stranke poput SPS-a ili SVM-a, ali je bar delovalo kao da je bitno ko će i kako glasati, kao i da će o rezultatima možda odlučivati birači. Međutim, čim nam je situaciju pojasnio nosilac liste Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija, birališta su prestala da budu bitna. „Za njih će biti šok kada budu videli izborne rezultate, ali kako ćete da kažete ‘pokradeni izbori‘ ako razlika bude 500.000 glasova?“, rekao je sa sigurnošću nekoga ko je već „prebrojao“ glasove. I dodao: „Obavestićemo vas kako je narod glasao i nikome nećemo dati da prekraja narodnu volju, nikome na kugli zemaljskoj. Za nas je vaša volja, volja Boga!“
Nismo baš shvatili da li će za brojanje i proglašavanje pobede biti nadležan SNS, viša sila ili RIK, kao ni da li su unapred sklopili savez da ne bude razmimoilaženja, ali smo i te kako shvatili da je premijer u najavi već diskvalifikovao bilo kakvu primedbu koja bi stigla od strane ODIHR-a, OEBS-a ili delegacije Evropskog parlamenta. To što su kao korektivni faktor došli na poziv vlasti (doduše, Ana Brnabić je dala sve od sebe da eskivira delegaciju EP) ipak ih neće kvalifikovati da odlučuju o kvalitetu izbornog procesa jer su oni tu samo kao predstavnici „kugle zemaljske“ i minorni u odnosu na samoimenovanog zastupnika Boga. A Bog je izgleda već pokazao da je na Vučićevoj strani jer je shvatio da mu visoka izlaznost ne odgovara, pa je na volšeban način omogućio da se birački spisak proširi na čak 6.450.523 birača iako prema popisu iz 2022. Srbija ima 6.647.003 stanovnika, što znači da su maloletna lica pravi raritet.
U Malom Zvorniku na biračkom spisku nađe se 44 odsto više birača nego što ima stanovnika, u jednom stanu u Priboju na adresi kuće od 88 kvadrata nalazi se 247 birača, a u Niškoj Banji na biračkom spisku pojavi se čak 5,5 odsto birača sa adresom na kojoj je kućni broj nula
ODIHR je ipak odlučio da radi svoj posao i da izvrši procenu u kom obimu bi trebalo da se angažuju u slučaju sada već prilično izvesnih izbora. U velikom (14 međunarodnih stručnjaka sa sedištem u Beogradu i 30 posmatrača širom zemlje je već ovde, a dan uoči izbora stiže i 300 kratkoročnih posmatrača), zaključili su nakon što su se upoznali ne samo sa pritiscima i malverzacijama, već i sa mogućnošću da nasilje eskalira.
Crta je samo tokom prvih 20 dana kampanje zabeležila 49 slučajeva verbalnih i fizičkih napada, neretko uz učešće funkcionera (predsednik Sportskog saveza Sombora je pesnicama nasrtao na učesnika studentske biciklističke ture, u Novom Sadu je kandidat SNS-a za poslanika otimao zastavu „Studenti pobeđuju“ i fizički se obračunavao sa neistomišljenicima). A šta nas tek očekuje najbolje se videlo na primeru napada na posmatrača Agencije za sprečavanje korupcije koji je pratio kampanju naprednjaka na Novom Beogradu. Agencija se prvo suzdržala od komentara dok su čekali na zvaničan izveštaj MUP-a, a onda su krenule da se nižu mučne relativizacije – da se ne radi o licu koje je zaposleno u Agenciji, već je na terenu bio na osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima, zatim da se incident nije dogodio kod štanda „niti jedne političke stranke“, već dok je snimao baner na nadvožnjaku (čiji, nisu spomenuli), a policija i tužilaštvo su zadali završni udarac. Saopštili su kako napad nisu uočili na nadzornim kamerama, da im (privremeni) uposlenik Agencije nije dostavio „eventualnu medicinsku dokumentaciju“ i da se radilo o pukom „verbalnom i fizičkom sukobu između dva lica“.
Svojim poslednjim presudama i Upravni sud se upisao u red odgovornih zbog direktne diskriminacije građana po osnovu prebivališta, boravišta i indirektne diskriminacije po političkom osnovu
Tanasije Marinković
„Kako odmiče izborna kampanja i približavamo se danu glasanja, postaje sve jasniji spektar neregularnosti po kojima će ostati upamćeni ovi vanredni parlamentarni izbori, a koji je raznovrsniji i intenzivniji nego ikada. Imamo sistematsko urušavanje medijske scene, REM je od osnivanja zarobljena institucija, a ono što je novina je da se uveliko porobljavaju i mediji unutar nekadašnje Junajted grupe, poslednje oaze medijske slobode u Srbiji. Kada građani ne mogu da ostvare slobodu izražavanja putem medija, prinuđeni su da izađu na ulice i da mirnim okupljanjima iskažu svoje stavove o tome kakvu državu žele. Međutim, tu ih čeka ulična džungla u kojoj se s verbalnog nasilja prelazi na fizičko, koje sprovode Vučićevi batinaši uz blagoslov policije ili je čak i sama policija akter tih brutalnosti. Ćacilend je oličenje te svekolike džungle, paradigma ukidanja pravnog poretka Republike Srbje, a ‘ispovest‘ Momčila Marjanovića je svedočanstvo o krivičnim delima na koje je režim spreman da bi mobilisao svoje pristalice, odnosno prisilio socijalno ugrožene i na druge načine ucenjene građane da glasaju za izbornu listu Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija“, kaže Tanasije Marinković, profesor ustavnog prava i član RIK-a.
U svom privremenom izveštaju koji je ODHIR objavio dve nedelje pre izbora, sve pomenuto je uglavnom zabeleženo, baš kao da Petrašinovićevi zakoni nisu ispunili ono što je traženo. „Nekoliko ranijih preporuka ODIHR-a, uključujući i one prioritetne, i dalje nije ispunjeno, naročito one koje se odnose na zastrašivanje i pritiske na birače, sankcije i nadzor nad povredama pravila u kampanji i njenom finansiranju, određene aspekte zloupotrebe javnih resursa, nezavisnost i efikasan nadzor medijskog regulatora, bezbednost novinara i ograničenja biračkog prava“, piše u izveštaju. A potom se dodaje da je najavljeno unapređenje Jedinstvenog biračkog spiska (JBS), ali da učesnici izbora ukazuju na „neuobičajeno visok broj birača registrovanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama“, da organi vlasti nisu javno objasnili navedena odstupanja niti su naznačili da li se ona ispituju, već su misiju obavestili da je „reč o politički pristrasnim tvrdnjama“.
Iako zakon nalaže da se izbori organizuju u gradu u kom je prijavljeno više od 100 birača, institucije kakve nam je upriličio SNS su procenile da je dozvoljeno ignorisati 1.315 birača u Vićenci, 1.070 u Bratislavi, 876 u Nirnbergu, pa i 423 birača u Herceg Novom…
Verovatno je u pitanju politička pristrasnost kada se u Malom Zvorniku na biračkom spisku nađe 44 odsto više birača nego što ima stanovnika, kada se u jednom stanu u Priboju na adresi kuće od 88 kvadrata nalazi 247 birača ili se u Niškoj Banji na biračkom spisku pojavi čak 5,5 odsto birača sa adresom na kojoj je kućni broj nula.
„Pored ovih i dugih povreda Krivičnog zakonika, na dan glasanja će doći do povrede Zakona o izboru narodnih poslanika, ali i Ustava. Najpre, odgovornošću Ministarstva spoljnih poslova i RIK-a, na desetine hiljada naših građana koji žive u inostranstvu neće moći da ostvare svoje biračko pravo jer nisu određena biračka mesta u gradovima u kojima bi to svoje Ustavom zajemčeno pravo mogli da ostvare bez većih teškoća, ili ako jesu određena prinuđeni su da glasaju usred noći, što jedan broj njih takođe sprečava da glasaju. Svojim poslednjim presudama i Upravni sud se upisao u red odgovornih zbog direktne diskriminacije građana po osnovu prebivališta/boravišta i indirektne diskriminacije po političkom osnovu, potvrđujući prvobitna rešenja MSP i RIK“, kaže Marinković.
Koliko je ta odluka skandalozna najbolje svedoči činjenica da iako zakon nalaže da se izbori organizuju u gradu u kom je prijavljeno više od 100 birača, institucije kakve nam je upriličio SNS su procenile da je dozvoljeno ignorisati 1.315 birača u Vićenci, 1.070 u Bratislavi, 876 u Nirnbergu, pa i 423 birača u Herceg Novom… Zaobiđena su sva mesta na kojima je procenjeno da je podrška SNS-u mala, ali je odobreno da se u Republici Srpskoj glasa na 28 biračkih mesta i da se obezbedi ne samo komfor biračima koji su na prošlim izborima morali da putuju i da se kriju u Areni, već i da se učine nevidljivijim pred stranim posmatračima. Ali, čak i da sve domaće institucije, računajući i Ustavni sud, to „legalizuju“, nema ni teoretske šanse da tako nešto prođe na sudu u Strazburu, ukoliko nosioci Studentske liste koji su podneli tužbu Upravnom sudu odluče da proces isteraju do kraja.
Ali ni to nije sve. RIK je i pre nego što su izbori bili raspisani doneo protivzakonitu odluku o uvođenju glasačkih kabina na biračkim mestima, uporedo s upotrebom paravana. Imajući u vidu da je posmatračka misija ODIHR-a ukazala na pojavu fotografisanja glasačkih listića, što se u javnosti dovodi u vezu s krivičnim delima „povrede tajnosti glasanja“ i „davanja i primanja mita u vezi s glasanjem“, može se očekivati da će na izborima 25. oktobra ta pojava biti još rasprostranjenija zahvaljujući ‘zaštiti‘ koju glasačke kabine pružaju tom vidu ometanja reda na biračkom mestu. Dodajmo i to da je nasuprot uputstvu RIK-a o paritetnoj upotrebi paravana i glasačkih kabina na biračkim mestima, sekretar Komisije uputio dopis načelnicima opštinskih i gradskih uprava da se na biračkim mestima glasačke kabine koriste u većem obimu od paravana.
Zaobiđena su sva mesta na kojima je procenjeno da je podrška SNS-u mala, ali je odobreno da se u Republici Srpskoj glasa na 28 biračkih mesta i da birače koji su na prošlim izborima morali da putuju i da se kriju u Areni sada učine nevidljivijim pred stranim posmatračima
„Konačno, RIK je propustio da uputstvom uredi glasanje van biračkog mesta, iako je jedan broja njenih članova upozoravao na opasnost od činjenja krivičnog dela falsifikovanja rezultata glasanja prilikom glasanja kod kuće. Naime, primećeno je da je na parlamentarnim izborima 2022. i 2023, kao i na lokalnim izborima 2024, 2025. i 2026. godine došlo do neobjašnjivog rasta glasanja van biračkog mesta, kao i da toj mogućnosti pribegavaju čitave porodice, iako je to pravo samo starih, nemoćnih i invalidnih lica, i da su potpisi članova tih porodica identični“, kaže Marinković.
U takvim okolnostima se ponovo nameće pitanje koje nas muči već godinama – a zašto onda uopšte izlazimo na nameštene izbore? Ovog puta zato jer više nemamo alternativu, sem ako alternativom ne smatramo najavljenu diktaturu.
