Pišu: Zoran B. Đorđević, Radmila Z. Đorđević
Ekonomska, društvena i ekološka cena sadašnjeg modela eksploatacije mineralnih resursa u Srbiji izuzetno je visoka. Od izvađenih rezervi bakra, zlata i drugih metala nama ostaje samo manji deo, dok se neuporedivo veći odliva drugima, kroz profite i same metale. Kada se tome dodaju rastući trgovinski deficit sa Kinom i planirano višestruko povećanje proizvodnje bakra i zlata, ukupni odliv mogao bi da se poveća i na više od 17 milijardi dolara, odnosno 17 odsto sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije.
Novac za modernizaciju i proširenje proizvodnje Ziđin nije doneo iz Kine, već ga je zaradio u Srbiji. Samo u poslednjih pet godina ukupna neto dobit Serbija Ziđin kopera veća je od milijardu i po, a Serbija Ziđin majninga je skoro 3,5 milijardi evra
Ziđin majning grupa, sa 23 odsto vlasništva kineske države, kupila je 2018. kanadski Kju-Aur internešnel holding i Rakita eksplorejšn i time postala stopostotni vlasnik izuzetnog nalazišta bakra Čukaru Peki blizu Bora. Vlada Srbije novom vlasniku nije kvarila „izvanredan“ sporazum i prepustila mu je nalazište Čukaru Peki i sve druge rudnike i postrojenja bez naknade. U avgustu iste godine Kinezi su preuzeli RTB Bor. Za većinsko vlasništvo nisu platili ništa, osim što su u sopstvenu ćerka-firmu, Serbija Ziđin koper, u kojoj Srbija ima 37 odsto, kroz dokapitalizaciju uložili 350 miliona dolara.
Gde su netragom nestale procenjene rezerve od 1.500 tona zlata
Sam Ziđin na svojoj internet stranici rezerve u srpskim rudnicima procenjuje na 112,67 miliona tona bakra i 388 tona zlata. U ugovoru o kupovini rudnika Čukaru Peki navode se rezerve bakra od 57,24 miliona tona, a razlika od 55,43 miliona tona je u drugim rudnicima u okolini Bora. S druge strane, u istom ugovoru se tvrdi i da je Ziđin vlasnik 1.889 tona rezervi zlata, ali ih je naknadno na svom zvaničnom sajtu ta firma umanjila na 388 tona.
Uz sadašnji spoljnotrgovinski deficit i povećanje proizvodnje bakra na milion tona, godišnji odliv iz Srbije u Kinu povećaće se na 17,4 milijarde dolara i tako narednih 100 godina. Bio bi to prevelik poklon malene Srbije ogromnom „prijatelju“
Te rezerve, koje je država bez dinara prepustila Ziđinu, po današnjim cenama od 14.538 dolara po toni bakra i 142 miliona dolara po toni zlata vrede oko 1.700 milijardi dolara, od čega je vrednost rezervi bakra 1.643 milijardi, a zlata 55,14 milijardi dolara. Ako se uključi i 1.500 tona zlata, kolika je razlika između rezervi koje se pominju u ugovoru i onih koje sada navodi Ziđin, vrednost rezervi uvećala bi se na 1.900 milijardi dolara. Drugim rečima, samo te rezerve su 17 ili 19 puta veće od BDP-a Srbije, koji je prošle godine bio nepunih 100 milijardi dolara. A za njih, kao ni za stare rudnike i postrojenja i tada novu topionicu u Boru, Ziđin Srbiji nije platio ništa. Tačno je da je Ziđin narednih godina po preuzimanju RTB Bor, u sopstvene pogone, eksploataciju Čukaru Peki, unapređenje proizvodnje, remont topionice, otkup imovine i veću flotaciju uložio značajna sredstva. Ta sredstva, međutim, nije doneo iz Kine, već ih je obezbedio iz profita koji ostvaruje u Srbiji. Uostalom, Radar je nedavno pisao da je Serbija Ziđin koper od 2020. do 2025. ostvario neto dobit veću od milijardu i po evra, a ove godine je prvi put u budžet Srbije u vidu dividende, kao deo dobiti koja pripada manjinskom vlasniku, uplatio 87 miliona evra. Pre toga ni dinar. Sestrinski Serbija Ziđin majning, u kom država Srbija nema nikakav udeo, bio je još profitabilniji i u prethodnih pet godina ostvario je ukupnu neto dobit od skoro tri i po milijarde evra.
Ziđin navodi da godišnje izvlači oko 300.000 tona bakra i 8,1 tonu zlata, a iz raspoložive dokumentacije se može zaključiti da se dve trećine bakra odnosi u vidu koncentrata i rude, a samo trećina u vidu metalnog bakra. Te dve trećine u koncentratu ili rudi sadrže više od dodatnih 16 tona zlata i mnogo više od deklarisane količine bakra. Ruda u Čukaru Peki je 10 i više puta bogatija metalima nego ruda iz starih borskih rudnika.
Širenje rudnika na 126 kvadratnih kilometara, uz milijardu tona jalovine
Takozvano „gornje ležište“ rude u Čukaru Peki izuzetno je bogato i ima 13,5 odsto bakra i 10,4 grama zlata po toni. To je ruda koja se, delom u vidu koncentrata, izvozi iz Srbije, a Vlada Srbije ne zna kakav je metalni sastav tog koncentrata i izvezene rude.
Takozvano gornje ležište rude u Čukaru Peki izuzetno je bogato i ima 13,5 odsto bakra i 10,4 grama zlata po toni. To je ruda koja se, delom u vidu koncentrata, izvozi iz Srbije, a Vlada Srbije ne zna kakav je metalni sastav tog koncentrata i izvezene rude
U junu 2026. Vlada Srbije usvaja odluku o početku planiranja širenja rudnika i kapaciteta topionice i pratećih postrojenja u Boru i Zaječaru. Sadašnji topionički kapacitet od 200.000 tona uvećava se za dodatnih 850.000, na oko milion tona. To je 25 puta više od proizvodnje RTB Bor pre prodaje.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam uradila je preliminarni elaborat, u kome se iznosi mnogo ozbiljnih podataka, iako mu se može zameriti doza političkog marketinga i prelaženje preko opasnosti za životnu sredinu i stanovništvo. Proširenje će pokriti 126 kvadratnih kilometara opština Bor i Zaječar. Ta zemlja će postati privatno vlasništvo kineske kompanije, a Zaječar će po ovim planovima postati rudarski grad.
U Elaboratu se navodi i da će u periodu rada novih rudnika biti proizvedena ogromna količina od milijardi tona jalovine. Kiše i bujice iz jalovine izvlačiće teške metale, kiseline i druge otrove i uništavati podzemne i nadzemne vode, živu prirodu i zdravlje ljudi. Vetar sa jalovišta raznosi toksičnu prašinu. Ne zna se koja će površina biti zasipana prašinom i pretvorena u zemlju neupotrebljivu za poljoprivredu.
Rudu i koncentrat bakra po povlašćenim cenama prodaju povezanim firmama
Ziđin u Srbiji posluje kroz dve firme: Serbija Ziđin majning, koji je orijentisan na eksploataciju rudnika Čukaru Peki i prodaju rude i koncentrata i Serbija Ziđin koper, koji proizvodi metalni bakar iz starih rudnika. Samo u 2025. neto profit Ziđin majninga bio je skoro 1,3 milijarde, a Ziđin kopera nepunih 600 miliona dolara, dok je, prema pisanju Forbs Srbija, vrednost izvezenog metala, rude i koncentrata iznosila 4,375 milijardi dolara. Većinu toga po povlašćenim cenama prodali su „povezanim“ firmama, koje su takođe deo matične Ziđin internešnel majning kompanije.
Najveći „srpski“ izvoznici su kineske firme, koje mali deo tih para vraćaju u Srbiju. Ziđin izveze bakar, rude i koncentrate za više od četiri milijarde evra, a u izveštaju Zavoda za statistiku se taj izvoz svodi na 1,8 milijardi evra
Zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, spoljnotrgovinski deficit Srbije sa Kinom stalno raste. Za samo tri godine, od 2022. do 2025. povećan je sa 3,4 na 5,1 milijardu dolara, a u prvih osam meseci ove godine već je dostigao skoro 3,9 milijardi dolara. Ogromna kineska privreda proizvodi sve, a mala privreda Srbije proizvodi nešto šljiva i artiljerijsku municiju. Zato su najveći „srpski“ izvoznici kineske firme: Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa, novi vlasnik Železare Smederevo.
Sa „srpskim“ izvozom puno toga nije u redu. Izvoznici su kineske firme i one mali deo tih para vraćaju u Srbiju. Ziđin izveze bakar, rude i koncentrate za više od četiri milijarde evra, ali se u izveštaju Zavoda za statistiku to svodi na 1,8 milijardi evra „srpskog“ izvoza. Pored 6,4 milijarde evra naplaćenih za isporučenu robu i usluge, Kini odlazi i 1,3 milijarde evra Ziđinovog profita i, recimo, jedna do dve milijarde evra kroz izvoz „povezanim“ firmama.
Zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, spoljnotrgovinski deficit Srbije sa Kinom stalno raste. Za samo tri godine, od 2022. do 2025. povećan je sa 3,4 na 5,1 milijardu dolara, a u prvih osam meseci ove godine već je dostigao skoro 3,9 milijardi dolara
Ukupan odliv sredstava iz Srbije u Kinu po svim osnovama je, dakle, veći od 10 odsto BDP-a Srbije. Kada se proizvodnja poveća na milion tona, samo bakar će vredeti više od 14 milijardi dolara. Od toga će se tek petina, kroz poreze i troškove, vratiti u Srbiju, a neto odliv vrednosti u metalima premašiće 10 milijardi dolara. Ako srpski uvoz iz Kine ostane na 7,4 milijarde dolara, a za prvih osam meseci ove godine je povećan za 21 odsto, ukupan odliv će se povećati na 17,4 milijarde dolara ili 18 odsto sadašnjeg BDP-a Srbije.
Više novca se sada odliva iz Srbije nego iz Indije dok je bila britanska kolonija
Masivni i dugotrajni odliv sirovina i kapitala iz jedne u drugu zemlju nije nova istorijska pojava. Iz Indije se od sredine 18. veka do 1948. u Britaniju odlivalo oko dva odsto BDP-a, s tim što britanski istoričari tvrde da je taj odliv bio upola manji. Kina je pak tokom „Opijumskih ratova“ srebrom plaćala opijum, pa su 1830. Britanci iz te zemlje izneli oko 255 tona srebra, koje je tada vredelo 11,6 miliona, a sada vredi oko pola milijarde dolara. No, bilo da je odliv iz Indije i Kine iznosio jedan ili dva odsto BDP-a, taj procenat je nekoliko puta manji od današnjeg odliva iz Srbije.
Ogromna kineska privreda proizvodi sve, a mala privreda Srbije proizvodi nešto šljiva i artiljerijsku municiju. Zato su najveći „srpski“ izvoznici kineske firme: Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa, novi vlasnik Železare Smederevo
Za razliku od procena da bi eksploatacija bakra tempom od milion tona godišnje mogla trajati od 15 do 25 godina, rezerve koje Ziđin navodi na svom sajtu i koje se pominju u ugovoru sugerišu da je taj nivo eksploatacije moguć duže od sto godina. Sa proširenjem proizvodnje, povećao bi se i odliv iz Srbije u Kinu na najmanje 17,4 milijarde dolara godišnje. Ili na 1.740 milijardi dolara u narednih sto godina. To bi bio prevelik poklon malene Srbije ogromnom čeličnom prijatelju.
Baš kao što je „slobodna trgovina“ opijumom ubijala kinesku privredu i ljude, tako danas Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, ali i sa mnogim drugim zemljama, ubija srpsku industriju i poljoprivredu. Strano vlasništvo nad privredom znači nestanak srpskih tehnomenadžera, trgovaca i tehnologa koji znaju da rade sa velikim sistemima. Bez njih nema razvoja i napretka, a Vlada prodajom privrede strancima pretvara Srbiju u zemlju proste radne snage.
Bakar, zlato i srebro potrebni su i budućoj srpskoj industriji, a sada se poklanjaju strancima u zamenu za milijarde tona toksične jalovine. Svake godine 300 Borana oboleva od raka i stotine od bolesti pluća i krvnih sudova. Otpor ekoloških grupa usporio je projekt Jadar. I kineske kompanije moraju reagovati na tu vrstu pritiska. Usporavanje rasta proizvodnje bar privremeno će umanjiti zagađenje i spasiti nekoliko stotina života.
Projekat proširenja proizvodnje bakra trebalo bi zaustaviti. Svaki izvoz ruda i koncentrata mora prestati. Sve resurse, zemlju, šume, vodu i vazduh, trebalo bi vratiti u vlasništvo lokalnih zajednica, a njihovu eksploataciju, u interesu Srbije, poveriti državnim kompanijama.
Bakar, zlato i srebro potrebni su i budućoj srpskoj industriji, a sada se poklanjaju strancima u zamenu za milijarde tona toksične jalovine
Rudarima i građanima koji žive oko rudnika potrebne su zdravstvene ustanove, čista radna mesta, škole i univerziteti. Istočno od Morave ne postoji nijedan univerzitet ili klinički centar. Bakrom i zlatom Srbije trebalo bi podići takve institucije u Timočkoj Krajini i istočnoj Srbiji, a ne u Kini.
I nije pitanje da li bi Srbija trebalo da bude prijatelj ili neprijatelj Kine, već pod kojim uslovima dve zemlje veoma različite ekonomske i političke snage mogu izgraditi odnos koji je dugoročno koristan za obe strane. Kina jeste prijateljska zemlja, a to je dokazala i braneći teritorijalni integritet Srbije. Normalni odnosi, međutim, podrazumevaju trgovinu i saradnju na obostranu korist, ali i sposobnost Srbije da zadrži kontrolu nad prirodnim resursima. Isti principi moraju važiti i za druge zemlje koje žele da učestvuju u eksploataciji prirodnih resursa Srbije.
