Industrija koja obećava da će veštačkom inteligencijom promeniti svet još uvek ne uspeva da promeni sopstvenu kulturu. Žene i dalje moraju da budu mnogo bolje od svojih muških kolega, da bi bile jednako vrednovane, dok AI preuzima i umnožava obrasce sistema u kom nastaje – to su nalazi ankete koju je magazin Vajrd realizovao sa preko 630 žena zaposlenih u tech sektoru. Pitanja su se odnosila na njihovu karijeru i položaj u radnom okruženju i ulogu i upotrebu AI sistema.
Većina ispitanica je relativno zadovoljna sopstvenim položajem. Sedamdeset odsto smatra da je pravično plaćeno, a 64 odsto je zadovoljno karijerom. Ipak, kada se pitanje proširi na sektor u celini, gotovo polovina kaže da tehnološka industrija za žene nije ništa bolja nego pre pet godina, ili je čak lošija. Više od trećine doživelo je ili svedočilo rodno zasnovanom uznemiravanju i diskriminaciji na poslu. Iza statistike se kriju poznate situacije: ideja koja se ne registruje dok je ne ponovi muškarac, pretpostavka da je žena u prostoriji sekretarica, napredovanje koje izostaje uprkos rezultatima, komentari o izgledu, seksualno uznemiravanje, niža plata za isti posao.
Tehnološka industrija ne može verodostojno tvrditi da gradi bolju budućnost sve dok žene, koje tu budućnost proizvode, moraju da rade unutar kulture koja pripada prošlosti
Čak ni trideset godina iskustva ne garantuje ženi da će biti tretirana kao neko ko razume oblast u kojoj radi. Problem nije samo u broju žena koje su uspele da uđu u tech industriju, jer kvantitet ne govori ništa o količini moći koju one imaju, o načinu na koji se vrednuje njihov rad ili o tome koliko je bezbedno da se suprotstave postojećoj hijerarhiji. Istovremeno, nestaje čak i privid da je rodna ravnopravnost važna tema. Gugl, Meta i Majkrosoft prestali su da javno objavljuju izveštaje o odnosu zaposlenih muškaraca i žena. Nvidia ih još objavljuje: žene zauzimaju svega 17,4 odsto tehničkih pozicija, a slično su zastupljene i na rukovodećim funkcijama. U međuvremenu je veštačka inteligencija postala obavezni odgovor na gotovo svako poslovno pitanje. Čak 86 odsto žena iz Wired istraživanja koristi AI na poslu najmanje nekoliko puta nedeljno.
Ipak, njihova iskustva se veoma razlikuju u zavisnosti od mesta koje zauzimaju u hijerarhiji. Za deo žena na višim pozicijama AI znači automatizaciju rutinskih zadataka i više slobodnog vremena. Za mnoge zaposlene niže u organizaciji znači čišćenje netačnih rezultata, proveravanje mašinski generisanog sadržaja i popravljanje onoga što je proizvedeno u ime efikasnosti. Što je neko bliže vrhu organizacije, veća je verovatnoća da će AI doživeti kao pomoć. Što je bliže svakodnevnoj proizvodnji, veća je verovatnoća da će mu AI doneti novu vrstu nevidljivog rada. Posebno je važno što se veštačka inteligencija uvodi u okruženje u kom kriterijumi već sada nisu jednaki za sve. Jedna ispitanica opisuje kako površno urađen posao biva pohvaljen kada ga proizvede muškarac uz pomoć AI alata, dok bi žena za rezultat istog kvaliteta bila ozbiljno sankcionisana. Tehnologija tako ne uklanja pristrasnost, već joj daje novu infrastrukturu.
Ženama koje tek ulaze u industriju učesnice u anketi savetuju da pronađu saveznike, dokumentuju svoj rad, ne dozvole drugima da preuzmu njihove zasluge, ne ćute o problemima i ne pretvore posao u sopstveni identitet. To su praktični saveti, nastali iz iskustva, koji su istovremeno i poražavajući. Budućim zaposlenima se ne obećava pravedan sistem, već se nude uputstva kako da se od njega zaštite. Tehnološka industrija ne može verodostojno tvrditi da gradi bolju budućnost sve dok žene, koje tu budućnost proizvode, moraju da rade unutar kulture koja pripada prošlosti. Ukoliko upravo takva kultura bude ugrađena u veštačku inteligenciju, neće biti automatizovan samo rad, već i nejednakost.
