Rezultat je poznat i o njemu je već sve rečeno. Sada se fokus pomera na korišćene strategije, jer one mogu oblikovati političku komunikaciju u Srbiji dugo posle 25. oktobra. Prema monitoringu BIRODI-ja, pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem predstavljalo je Vučićevu listu pozitivno u 96 odsto vremena. Uprkos tome, Studentska lista je osvojila 52,71 odsto glasova. Zaključak: kontrola frekvencija prestala je da bude garancija kontrole ishoda. Studenti nisu pobedili protiv televizije, već skoro potpuno mimo nje. Komunicirali su sadržajem stvorenim za telefone – kratko, duhovito, prateći konvencije svake platforme – a tek zatim ga prenosili na velike ekrane. Suprotna strana mreže je tretirala kao produžetak postojećeg aparata. Radio Slobodna Evropa je izračunao da je SNS za mesec dana platio oko 100.000 evra za oglase na Metinim platformama, a stranice skrivenih vlasnika su taj iznos sigurno uvećale. Analiza Vremena pokazala je da su se na stranačku platformu za organizovano komentarisanje prijavljivali zaposleni iz 231 javne institucije, uglavnom u radno vreme.
Komunikacijska prednost pripadaće onima koji uspeju da povežu prepoznatljivost sa pouzdanošću, a digitalno prisustvo sa direktnim, neposrednim iskustvom građana
Poruka za budućnost je da se novac i ljudski resursi države mogu premestiti iz televizijskog studija u algoritam, a da to bude ispod radara. TikTok zabranjuje plaćene političke reklame, Meta ih dozvoljava, pa će se plaćeni domet i ubuduće slivati tamo gde je kupovina moguća. Generativna veštačka inteligencija ušla je u kampanju kroz jeftine montaže kojima se ponižavaju protivnici. Dugoročno je, međutim, opasniji drugi efekat koji su fact checkeri zabeležili: autentične fotografije proglašavane su lažnim. Kada sve može da bude falsifikat i veštački generisano, onda počinje da se sumnja i u dokaze istine. Srbija sprema zakon o veštačkoj inteligenciji koji predviđa obavezno označavanje sintetičkih fotografija, snimaka i zvuka, a rok za usvajanje je decembar. Oznaka bi trebalo da postane obavezna, ali to neće preko noći vratiti poverenje koje je poljuljano ili izgubljeno. U narednom periodu borba za javno mnjenje sve više će se voditi oko pitanja odakle informacija dolazi i koliko je pouzdana i uverljiva, a sve manje oko toga da li je tačna. Ovi izbori osnažili su dobro poznati krug anonimne objave, vesti na portalima i ponovnog deljenja na mrežama, koji pokazuje kako pojačavanje vidljivosti sadržaja često može da zameni njegovu proveru. Jeftinija proizvodnja sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije mogla bi dodatno da poveća obim takvih poruka.
Poznato autorstvo, profesionalni kredibilitet, transparentno finansiranje i dosledna provera postajaće neophodni uslovi za sticanje poverenja. Granice tog poverenja oblikovaće i personalizovana distribucija. SHARE-ov monitoring izbora pokazao je da su različite grupe simuliranih korisnika dobijale bitno različite predstave istih događaja. Takva fragmentacija podstiče komunikaciju usmerenu na učvršćivanje postojećih uverenja. Zato će u budućnosti ključni test političkog uticaja biti sposobnost da se poruka prenese i izvan kruga postojećih pristalica. Javno mnjenje u Srbiji oblikovaće se kroz odnos političkih organizacija, medija, građanskih mreža i platformi koje uređuju njihovu vidljivost. Komunikacijska prednost pripadaće onima koji uspeju da povežu prepoznatljivost sa pouzdanošću, a digitalno prisustvo sa direktnim, neposrednim iskustvom građana. Posle izborne mobilizacije sposobnost održavanja takvog odnosa u susretu sa realnim i konkretnim izazovima, pokazaće ko raspolaže trenutnom pažnjom, a ko trajnijim političkim poverenjem. Izvesno je da je televizija na ovim izborima izgubila monopol na uticaj. Sada je pitanje da li će ga preuzeti algoritmi ili jasno definisana pravila.
