Mariam vodi Fejsbuk grupu namenjenu ženama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koja ima skoro 400.000 članica, a kao administratorka počela je da privlači neželjenu pažnju muškaraca. Uznemirujućih poruka je bilo toliko da je na kraju isključila Messenger. Jedni su joj govorili kako da se oblači, drugi koliko glasno sme da govori i da li bi trebalo da nosi šminku. Mnogi su joj slali seksualne poruke. Najveći broj „saveta“ bio je sakriven iza navodne brige za moral i ubrzo su postali otvoreno uznemiravanje. Magazin Vajerd njen primer koristi kao povod za tekst o tzv. muslimanskoj manosferi. Tu spadaju red-pill savetnici, autori podkasta i influenseri poznati kao „dawah bros“. Oni teme vere, braka i porodičnih odnosa mešaju sa poznatim porukama manosfere: feminizam je otišao predaleko, žene su dobile previše slobode, a muškarci izgubili mesto koje im pripada. Red-pill ideologija nije nastala u muslimanskim zajednicama, potekla je iz zapadnih internet krugova, a zatim se prilagodila lokalnim prilikama. U arapskom svetu povezala se sa skupim brakovima, nezaposlenošću, ekonomskom nesigurnošću i strahom od promena u tradicionalnoj porodici.
Istraživanje sprovedeno među muslimankama u SAD pokazalo je da istovremeno razmišljaju o islamofobičnom uznemiravanju, nadzoru institucija i osudi unutar sopstvene zajednice. Zbog toga i obična objava zahteva pažljivo biranje publike, fotografije ili reči
Ovakav sadržaj nudi lake odgovore na mnogo složenije probleme. Za loš posao, usamljenost ili osećaj gubitka kontrole više nisu odgovorne političke i ekonomske okolnosti, već žene koje studiraju, rade, ne udaju se ili javno iznose svoje mišljenje. Posebnu težinu tim porukama daje pozivanje na veru. Lični stav influensera predstavlja se kao versko pravilo, pa protivljenje postaje dokaz navodne nemoralnosti. Tako običan nalog na društvenoj mreži preuzima ulogu sudije i moralne policije. Istraživanje Instituta za strateški dijalog prenosi iskustva iz Jordana. Od 45.522 analizirane objave na mreži Iks, 6.784 označene su kao mizogine. Najčešće su sadržale uvrede, seksualizaciju i pokušaje da se žene izbace iz javne rasprave. Na udaru su bile novinarke, političarke, advokatice i druge javno vidljive žene.
Ovi podaci ne pokazuju celu sliku. Privatne poruke, zatvorene grupe i Vacap razgovori uglavnom ostaju van domašaja istraživača. Još nema pouzdanih podataka ni o tome kada gledanje ovakvih snimaka prerasta u aktivno uznemiravanje. Jasno je, ipak, zašto se sadržaj širi. Platforme nagrađuju reakciju, a bes, svađa i podsmeh donose više komentara nego konstruktivna rasprava. Ako žena odgovori na napad, njen odgovor povećava domet originalne objave. Influenser tako dobija novu publiku bez obzira na to da li ga ljudi podržavaju ili osuđuju. Muslimanke su često izložene pritisku sa više strana. Istraživanje sprovedeno među muslimankama u SAD pokazalo je da istovremeno razmišljaju o islamofobičnom uznemiravanju, nadzoru institucija i osudi unutar sopstvene zajednice. Zbog toga i obična objava zahteva pažljivo biranje publike, fotografije ili reči.
Privatnost za njih nije samo pitanje zaštite podataka. Ona određuje ko sme da vidi određeni deo njihovog života i kakve posledice ta vidljivost može imati po porodicu, posao i položaj u zajednici. Ipak, društvene mreže za muslimanke nisu samo mesto pritiska. Na njima osnivaju grupe podrške, razgovaraju o veri, pokreću kampanje i predstavljaju iskustva koja retko imaju prostor i vidljivost u tradicionalnim medijima. Društvene mreže menjaju i način na koji se gradi verski autoritet. Pored institucija i priznatih tumača, veliki uticaj sada imaju profili sa stotinama hiljada pratilaca. Formalno znanje nije uslov za veliki domet. Često su dovoljni kamera, ubedljiv nastup i sadržaj koji podstiče raspravu.
