I Aleksandru Vučiću je očigledno jasno da većina građana želi promene, pa je spremio odgovor na taj vapaj. Doduše, pogrešan: u beskrajni niz predizbornih obećanja koje lansira upakovao je i tvrdnju da će dati sve od sebe da tri meseca po formiranju Vlade bude zamenjeno najmanje 50 odsto gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji.
Nije Vučiću to prvi put da krivicu za loš učinak vlasti prebacuje na saradnike i sledbenike, ali se najava „seče“ gradonačelnika nekima učinila kao konkretan plan – da, zajedno sa predsedničkim, budu raspisani i lokalni izbori. Sve to po proverenom receptu njihovog parcijalnog održavanja, za koje nam je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i koalicioni partner naprednjaka, još u proleće 2024. objasnio da se oslanja na mogućnost preseljenja biračkog tela u cilju povećanja broja glasova za Srpsku naprednu stranku.
Stezanje mašinerije
Postoji, međutim, i drugo moguće objašnjenje Vučićevog potezanja za problemom funkcionisanja lokalnih vlasti u kampanji za izrazito neizvesne parlamentarne izbore – a ono leži u potrebi za maksimalnim stezanjem izborne mašinerije. „Preti svojim gradonačelnicima da će pola da ih posmenjuje posle izbora, jer ne može da ih motiviše da rade do izbora. Ignoriše činjenicu da oni ne veruju da će on biti na vlasti posle izbora“, napisao je Dušan Milenković, politički konsultant, na svom Iks nalogu.
S tim tumačenjem slaže se i Vučićevo ponavljanje obećanja da će, ukoliko ponovo postane premijer, Vlada imati svega 12 ministara: osim što prija ušima birača, jasno je da je ta poruka motivišuća za sve koji žele da zadrže pozicije u blizini stvarnog centra moći. Naravno, pod uslovom da nisu već procenili da je vreme za povlačenje i pranje biografije.
Ima, s druge strane, sumnji da će podnošenja ostavke na predsedničku funkciju, koju je najavio za 27. septembar, uopšte biti. Postoji, ipak, jedan argument kojim se može odgovoriti na podsećanja na mnogobrojna dosadašnja neispunjena obećanja. Otvaranje izložbe Ekspo planirano je za 15. april, pa deluje logično pretpostavka da bi Vučiću odgovaralo da cela izborna drama bude pre toga završena, a on instaliran na novi-stari premijerski položaj, pre nego što mu, u maju, istekne predsednički mandat. Pod uslovom da izborni rezultati to dozvole.
Nakon perioda u kome je delovalo da se konsolidovala, vlast je ponovo u situaciji da „prati“ studente i reaguje na njihove poteze, umesto da sama nameće narativ. A to ne može biti znak snage, već potvrda slabosti
Iz dana u dan, međutim, takav rasplet deluje sve manje izvesno. Vidno umornom Vučiću baš mnogo toga ne ide od ruke, iako se, kao nikad dosad, satire u pokušajima da sačuva vlast. Ne zna se koji mu je pravac delovanja kilaviji – onaj u kome pokušava da pumpa sopstvenu snagu, ili onaj kojim nastoji da razvali protivnike.
Možda je baš zato naprednjački skup u Beogradu zakazan za 3. oktobar, umesto za sam kraj kampanje – slika nekog iole masovnog događaja deluje neophodno posle debakla na mitingu u Užicu (gde je Vučićevo nezadovoljstvo učinkom lokalne ekspoziture bilo sasvim očigledno) i potonjeg ponovljenog odustajanja od pokušaja održavanja skupa u Novom Sadu. Nema, zato, sumnje da su stranački koordinatori, naročito oni iz javnih preduzeća, svesni važnosti zadatka okupljanja statista za događaj – ima samo sumnje u pogledu mogućnosti da na taj izazov adekvatno odgovore.
Studenti diktiraju
Na planu aktivnosti i radnih zadataka sa ciljem uništavanja političke konkurencije, najočigledniji promašaj svakako je kampanja satanizacije rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, višemesečni glavni način blaćenja celog pokreta sa kojim vlast već skoro dve godine ne može da se izbori. Objavljeno je mnoštvo laži o rektoru, stradale su beogradske fasade po kojima su ispisane uvrede na njegov račun, a sve uzalud: Đokić se nije ni našao na listi, pa je cela strategija morala da se na brzinu prepakuje.
Kratkotrajna tišina koja je time prouzrokovana, otkrila je naprednjačku nesnađenost u novim uslovima, prvi put zabeleženu u mesecima posle pada nadstrešnice novosadske železničke stanice. Nakon perioda u kome je delovalo da se konsolidovala, vlast je ponovo u situaciji da „prati“ studente i reaguje na njihove poteze, umesto da sama nameće narativ. A to ne može biti znak snage, već potvrda slabosti – i to uprkos kontroli nad važnim polugama moći, kakve su mediji, pravosuđe i snage bezbednosti.
Ima mišljenja da, posle svega, naprednjaci više nego na glasove, računaju na poslaničke mandate, što svoje, što tuđe, ali im ni izborni inženjering, kao važna karika u tom procesu, sada baš i ne ide od ruke. Videlo se to na slučaju partije dr Branislava Nestorovića – ne samo da je pokušaj uguravanja Aleksandra Vulina u parlament s njim u koaliciji u startu propao, već je ionako oslabljena grupacija zvezde prošlih izbora ponovo podeljena. Ogoljeno je i licemerje čoveka koji otvoreno govori o dobijanju naloga iz ruske ambasade, a sam odlazi na lečenje u banju u Evropskoj uniji – što teško da može biti predizborni vetar u leđa.
Deluje da je glavna uzdanica naprednjaka – osim nasilja – birački spisak, čije nedostatke izborni učesnici, čini se, dosta nonšalantno prihvataju
Propalo je i Vučićevo avansno radovanje zbog (netačnog) „saznanja“ da će presuda Hašimu Tačiju biti dovoljna samo da pokrije vreme koje je već proveo u zatvoru. Time je oštećen jedan krak kampanje „ceo Zapad protiv Srbije“, što ne ide u prilog njegovim šansama da u potpunosti vrati stare radikalske pozicije u desnom delu biračkog tela, u dobroj meri oslabljene učincima politike prema Kosovu.
Da je borba za glasove godinama brižljivo gajenog desničarskog dela biračkog tela bitna, ali i neizvesna, govori i pokušaj da se catch all studentska lista kroz propagandne medije predstavi kao isključivo građanistička. Tako se desila i komična situacija koju je na svom Iks nalogu primetila Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU: „O karakteru ovih izbora dosta govori i to što je SNS marksistkinja, Andrea Jovanović, dobila zadatak da diskredituje Studentsku listu za deficit desničarskih kandidata i stavova, pa sada mora da brani Mila Lompara, iako ga vidljivo ne podnosi.“
U stvarnom životu, upravo SNS, dosadašnji uspešni predstavnik catch all politike, suočava se sa problemima na raznim stranama, takoreći sa catch all mukama: pojavile su se, naime, nove pukotine u konstrukciji „državnik koji uspešno balansira na sve četiri strane sveta“. Američki kongresmen Džo Vilson, republikanac koji je sa kolegom demokratom Vilijamom Kitingom predložio zakon o Srbiji koji oštro kritikuje vlast, ne odustaje od gotovo svakodnevnih upozorenja zbog različitih poteza, sve uz tvrdnje da postoje ozbiljne indicije da izbori 25. oktobra neće biti ni slobodni ni pošteni.
A nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslušala savete da odloži posetu Srbiji, planiranu, u okviru ture po regionu, baš za predizborni period, od bugarske delegacije u poslaničkoj grupi EPP stigla je i formalna inicijativa za isključenje SNS iz te „porodice“ u Evropskom parlamentu. Deluje da je, posle odavanja počasti preminulom osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću teren za takvu odluku spreman: EPP se oglasio oštrom osudom odnosa vlasti prema Mladiću i upozorenjem da je evropska budućnost Srbije pod znakom pitanja zbog veličanja ratnih zločinaca.
Tajna biračkog spiska
Prema mnogim procenama, istanjeni naprednjaci polažu velike nade da bi eventualne nedostajuće mandate mogli nadomestiti iz redova manjinskih stranaka, ali je politikolog Boban Stojanović ponudio i drugi mogući način razmišljanja. U izjavi Rasima Ljajića, nosioca liste Sandžačke demokratske partije (SDP) i Crnogorske demokratske partije (CDP), da se ta koalicija ne bori da pobedi, već da njeni poslanici budu presudni („Imamo političku snagu i treba da je pretočimo u pet ili šest poslaničkih mandata i doprinesemo stvaranju parlamentarne većine“) Stojanović, naime, vidi „priznanje da se vlast lomi oko jednog ili dva mandata“. Ponašanje dosadašnjeg vernog partnera vlasti, Saveza vojvođanskih Mađara, posle političkih promena u toj zemlji, teško je unapred garantovati.
U utorak, kada je ovaj Radar odlazio u štampu, RIK je proglasio ukupno 11 izbornih lista, među kojima se još uvek nalazila i koalicija Izbor naroda (Miroslav Aleksić, Miloš Parandilović, Aleksandar Jovanović Ćuta), ali ne više pod „originalnim“ brojem devet, već na poziciji broj 11 – što je, valjda, posledica pokretanja procedure povlačenja kandidature.
Rok za predaju ističe 4. oktobra u ponoć, pa su razna iznenađenja moguća – pa čak i eventualni ulazak bivšeg socijaliste Branka Ružića u izbornu arenu, koji ne bi bio dobra vest za njegovu bivšu partiju, na koju Vučić svakako računa. U vreme pripreme ovog Radara od Ružića nije bilo moguće dobiti konkretniji odgovor o razvoju njegove ranije tvrdnje da ne isključuje mogućnost učešća na izborima 25. oktobra – ostao je pri stavu da će nastaviti da se bavi politikom, da „dinamika, tajming i model neće biti baziran na impulsivnom i reaktivnom dejstvu već na mudrom promišljanju i analizi aktuelnog stanja u društvu“, te da „vremena svakako ima jer mesecima govori o vremenu nakon Vučića za koje čitavo naše društvo treba da bude spremno“.
Prema svim anketama, očekuje se izrazito visok odziv birača, što, kažu analitičari, nikako ne ide u prilog vlasti. Čak i ako aktuelna svađa koja se, prvenstveno po društvenim mrežama, vodi između pristalica Studentske liste i liste Evropska Srbija (ali ne i Autentične desnice, kojoj se ne zamera zbog izlaska na izbore) deluje kao način za demotivisanje opoziciono nastrojenih birača, tu je uvek vlast sa svojim potezima koji raspiruju bes i jačaju potrebu da se stanje u Srbiji promeni.
Studenti pokušavaju da umanje problem koji je na videlo isplivao na prošlim parlamentarnim izborima: karavan „Student u svakom selu“ proći će kroz Bijeljinu, Brčko, Doboj, Banjaluku, Trebinje, Višegrad, Bratunac i Zvornik
Deluje, zato, da je glavna uzdanica naprednjaka – osim nasilja – birački spisak, čije nedostatke izborni učesnici, čini se, dosta nonšalantno prihvataju – možda i zato što nemaju mnogo načina da na stanje utiču. Član Komisije za reviziju biračkog spiska iz Zeleno-levog fronta Ognjen Rašuo objavio je, između ostalog, da u 42 opštine u Srbiji ima više upisanih birača nego stanovnika. Rekorder je Mali Zvornik, gde je prijavljeno 16.136 birača, dok, prema popisu stanovništva iz 2022. godine, ta opština broji 11.219 stanovnika. „Uglavnom su razlog ljudi iz Republike Srpske koji prijavljuju fiktivna prebivališta kako bi dobili dokumenta. Naš koncept prebivališta je strašno zastareo i mora se menjati“, napisao je Rašuo na svom Iks nalogu.
Studenti ipak pokušavaju da umanje problem koji je na videlo isplivao na prošlim parlamentarnim izborima: karavan „Student u svakom selu“ proći će kroz Bijeljinu, Brčko, Doboj, Banjaluku, Trebinje, Višegrad, Bratunac i Zvornik. Opštine iz Severne Makedonije se ne pominju, a prema nekim najavama, vlast planira uvoz glasova i iz tog pravca. Podrška je već stizala – skup podrške Vučiću održan je 23. maja u Kumanovu, a Socijaldemokratski savez Makedonije optužio je vladajući VMRO-DPMNE za organizaciju odlaska građana.
