Sve nam je objasnio odlazeći predsednik Aleksandar Vučić – i kako su žrtve napada od 15. marta prošle godine pokušale da izazovu građanski rat, i kako ćemo od decembra biti još bogatiji, i šta je sve uradio i izgradio – samo je zaboravio da kaže šta ga je nateralo da na predstojeće izbore izlazi bitno drugačije nego do sada.
Možda je razlog u tome što sada ima snažnog protivnika, sa kojim uporno pokušava da se izbori pogrešnim sredstvima – kao što je medijsko satanizovanje rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića koji, na kraju, ne samo da nije nosilac Studentske liste, već se na njoj i ne nalazi?
Ne idu baš po planu ni razni oblici inženjeringa sa ciljem rasipanja glasova, o čemu najslikovitije govori priča o „nestanku“ dr Branimira Nestorovića, odnosno raskol u Pokretu Mi – snaga naroda zbog pravljenja liste sa Aleksandrom Vulinom i to, prema tvrdnjama većeg dela predsedništva organizacije – pod pritiskom BIA.
Nelagoda naprednjaka
U trenutku odlaska ovog broja Radara u štampu, nije bio poznat kompletan spisak izbornih učesnika, čiji se očekivani broj, na nesreću vlasti, danima smanjivao. Od izlaska na izbore, uprkos skupljenim potpisima, odustala je koalicija „Izbor naroda“, oko koje su se dogovorile stranke Miroslava Aleksića, Miloša Parandilovića i Aleksandra Jovanovića Ćute, a spisak stranaka koje podržavaju Studentsku listu ozbiljno je narastao.
I pre toga, mnogo aspekata izbornog nastupa naprednjaka potvrđivalo je postojanje predizborne nelagode u njihovim redovima, uprkos najavama da će protivnike „pobediti ubedljivije nego ikad“. Najzanimljiviji je, verovatno, detalj koji je uočio politički konsultant Dušan Milenković: Vučić ovoga puta nije samo nosilac naprednjačke liste, već je i sam kandidat za poslanika, na mestu broj jedan.
Naprednjaci su ovoga puta listu predali kao politička stranka, a ne kao koalicija, čime se, verovatno, štite od postizbornog preletanja
„Aleksandar Vučić ne mora da bude kandidat na listi da bi bio premijer, niti da bi njegovo ime bilo u imenu liste, niti da bi bio nosilac liste. Ali Aleksandar Vučić mora da bude kandidat na listi da bi posle gubitka vlasti 25. oktobra bio politički vidljiv u Skupštini“, napisao je Milenković na mreži X. Neko zloban mogao bi dodati da će, uz poslanički mandat, Vučić sebi obezbediti i imunitet, bez koga, ako zaista podnese ostavku na predsedničku funkciju 27. septembra, kao što je najavio, ostaje već krajem ovog meseca.
Nije to jedina razlika u odnosu na dosadašnje izborne nastupe vladajućih naprednjaka: ovoga puta, listu su predali kao politička stranka, a ne kao koalicija, pa bi to, valjda, trebalo da bude njihova definicija pojma „ujedinjenje“ (lista se zove „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“). Među 250 predloženih kandidata ima članova nekih dosadašnjih koalicionih partnera (ali ne i SPS, SDPS, Pokreta socijalista i SPO-a), pa čak i „novih“ saveznika, u vidu originalnih radikala, ali se imena tih stranaka ne pominju – čime se, verovatno, štite od postizbornog preletanja. Istovremeno, „snaga“ partije, merena brojem osvojenih poslaničkih mandata, delovaće uverljivije nego kad se ukupni rezultat podeli sa koalicionim partnerima.
Vlast bez pojačanja
Ovogodišnja naprednjačka lista nema respektabilna pojačanja, kakvo je, recimo, delovalo angažovanje doktorke Danice Grujičić na izborima 2022. Osim očekivane udarne ekipe (Miloš Vučević, Ana Brnabić, Milenko Jovanov, Nikola Selaković, Uglješa Mrdić, Marina Raguš, Marijan Rističević, Nebojša Bakarec, Marko Atlagić, Vladimir Đukanović…), očekivanih glumaca (Lidija Vukićević, Branislav Lečić, Lepomir Ivković) i sportista (Željko Rebrača), tu su i istaknuti „studenti koji žele da uče“ (poput Miloša Pavlovića i Vladimira Balaća, zapamćenog po tome što je poslanici ZLF Biljani Đorđević pretio klanjem). Na listi su i deca istaknutih roditelja: Aleksandar, sin Vojislava Šešelja, Vukašin, sin Dragana J. Vučićevića i Sanja, ćerka Dragana Džajića. Tu su i Arno Gujon, Nada Macura, Vjerica Radeta.. Na listi nije Željko Veselinović iz Radničke partije, ali je na mrežama objasnio da sam to nije želeo, ali da će se „u izvršnoj vlasti baviti radnim odnosima“. Ako bude u prilici.
Potvrđena je i lista „Ivica Dačić – faktor stabilnosti“, koju čine SPS, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije. Nosilac liste je Dačić, a tu su i Dalibor, sin Dragana Markovića Palme, Jasmina Karanac, Snežana Paunović, Dušan Bajatović, Aleksandar Antić, Novica Tončev, Slavica Đukić Dejanović, Marko Milošević, unuk Slobodana Miloševića…Nema glumaca i sportista, ima troje studenata.
Iako studenti insistiraju na tome da ne traže „novog vođu oko koga će se graditi još jedan kult ličnosti“, objavljivanje liste kandidata izazvalo je veliku pažnju
Insistiranje vlasti da na listi glavnog konkurenta „Studentska lista – studenti pobeđuju“ studenata, zapravo, i nema, deluje kao gotovo očajnički argument nakon neuspešne opstrukcije njihovog skupljanja potpisa i naročito nakon predaje liste, koja se pretvorila u karneval dobrog raspoloženja i izbornog optimizma. I ime nosioca liste – kardiologa Ilije Srdanovića, profesora na Katedri za urgentnu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu – do same predaje liste ostalo je tajna za provladinu medijsku mašineriju, koja je nedeljama unazad vodila najogavniju, ali pogrešno usmerenu kampanju blaćenja studentskih predstavnika.
Osim satanizovanog rektora Đokića, na studentskoj listi nije ni desničar Milo Lompar, ni advokatica Jelena Pavlović, koja je poslanički mandat osvojila na Nestorovićevoj listi, ni tužiteljka Jasmina Paunović, čime je smanjeno nezadovoljstvo potencijalnih glasača iz građanskog korpusa.
Studenti ne žele lidera
Iako studenti insistiraju da na njihovoj listi „ne postoji jedan čovek čije ime treba da zaseni sve ostale“ i da ne traže „novog vođu oko koga će se graditi još jedan kult ličnosti“, već ljude kojima je povereno da jedan deo borbe vođene na ulicama prenesu u institucije, konačno objavljivanje liste kandidata izazvalo je veliku pažnju.
Osim nosioca Srdanovića, na listi su i široj javnosti poznata imena, poput košarkaškog asa Dejana Bodiroge, bivšeg guvernera Dejana Šoškića, atletičara Mihaila Dudaša, glumca Tihomira Stanića… Tu su i Željko Hubač, Slobodan Vukosavić, Zlatko Kokanović, Oliver Tošković, Sanja Fric, Zoran Đajić, Jovo Bakić, Aleksandar Baucal, Mirjana Nikolić, Radomir Saičić, Estela Radonjić i mnogi drugi profesori, lekari, umetnici, aktivisti, preduzetnici iz različitih delova Srbije.
Nije se, u momentu odlaska ovog Radara u štampu, znalo da li će Studentska lista dobiti broj 3 na izbornom listiću, koje bi trebalo da joj pripada po redosledu predaje potpisa. Iskustvo sa lokalnih izbora u Knjaževcu pokazalo je da vlasti nije problem da organizuje vraćanje predate liste sve dok se ne postigne redosled po njenoj volji, pa su se pojavile sumnje da bi se isto moglo desiti i sa Studentskom listom, prvenstveno da bi se izbeglo korišćenje „troprstog“ simbola, neuklopivog u propagandni narativ o „stranim plaćenicima“.
Samo nekoliko sati nakon što su studenti predali listu, pojavio se i idealan kandidat za takvu eventualnu operaciju: potpise je predala lista „Rasim Ljajić – Ljudski (SDP-CDP)”, čiji je nosilac osnivač SDP Rasim Ljajić. Reč je o manjinskoj listi koju, uz SDP čini i Crnogorska demokratska partija i za koju važi „prirodni prag“, a ne cenzus od tri posto osvojenih glasova.
Za izlazak na izbore sprema se i SDA Sandžaka, prva i jedina manjinska stranka koja je podržala studente. Prema objašnjenju Dženada Baćićanina, odbornika SDA, odluka o izlasku na izbore ne znači promenu strane: „Mi i dalje podržavamo univerzalne civilizacijske zahteve studenata… pa i tom smislu smatram kao prirodne postizborne partnere Studentsku listu i one manjinske stranke koje su se pre izbora odlučile da stanu na crtu režimu“, napisao je Baćićanin na mreži X.
U vreme pripreme Radara čekale su se i liste „Evropske Srbije“ (SSP, Srce, Solidarnost) i „Autentične desnice“ (Novi DSS i Monarhisti), kao i ostale manjinske liste. I iznenađenja, naravno.
