„Više od igre“ slogan je ovogodišnjeg povratka jedinstvenog festivala u svetu posvećenog glumcu. Ali iza povratka Filmskih susreta ostaje duboka institucionalna pukotina. Iako ima dva ravnopravna osnivača, vraća se bez jednog od njih, Grada Niša.
Filmski susreti vraćaju se posle jednogodišnje pauze, sa namerom da nastave tradiciju manifestacije koja je od osnivanja bila posvećena glumačkim ostvarenjima domaćeg igranog filma. I po tome bila i ostala jedinstvena u svetu – u slavu glumca. Međutim, ovogodišnji festival vraća se u okolnostima kakve do sada nije imao, bez zajedničke organizacije svih onih koji su decenijama bili vezani za njegov nastanak i razvoj. Aktuelno izdanje, od 29. avgusta do 3. septembra, organizuje Udruženje filmskih glumaca Srbije (UFGS), jedan od dva ravnopravna nosioca osnivačkih prava. Odluka dolazi nakon što prošle godine nije održano 60. izdanje, prvi put u istoriji, ako se ne računa vreme pandemije koronavirusa.
To što prošlog leta nije održan, bila je odluka Udruženja filmskih glumaca Srbije koje je saopštilo da u okolnostima nakon tragedije u Novom Sadu i višemesečnih studentskih i građanskih protesta nije moguće organizovati festival na način u skladu sa njegovim vrednostima i tradicijom. U njihovom saopštenju navedeno je da Filmski susreti nisu samo manifestacija zabavnog karaktera, već događaj koji ima kulturnu i društvenu odgovornost. Zbog toga je procenjeno da bi održavanje festivala u trenutku duboke društvene krize predstavljalo svojevrsni privid normalnosti.
Ovo je izazvalo različite reakcije. Dok su jedni smatrali da umetnici imaju pravo i obavezu da reaguju na društveni trenutak, drugi su postavljali pitanje da li festivali kulture treba da budu mesto prekida, ili prostor koji mora da opstane i u kriznim vremenima. Kako god bila tumačena, odluka je dovela do prekida kontinuiteta manifestacije koja je gotovo šest decenija opstajala kroz različite države, političke sisteme i društvene krize.
Filmski susreti se sad vraćaju, ali ne i zajednički model organizacije.
„U festivalskom telu čiji sam predsednik, Savetu Filmskih susreta, članovi su predstavnici oba osnivača festivala i predstavnici jednog od organizatora – ustanove Niški kulturni centar. Organizovali smo neformalni zajednički sastanak, ali nije postignuta saglasnost o zajedničkoj organizaciji festivala čiji je tradicionalni termin u poslednjoj nedelji avgusta. Udruženje filmskih glumaca Srbije donelo je odluku da neku varijantu organizuje u Nišu bez organizacionog učešća Grada Niša i Niškog kulturnog centra“, izjavio je Dejan Dabić, predsednik Saveta Filmskih susreta.
U toj izjavi nalazi se ključ situacije. Problem nije bio u tome da li će se festival održati, već kako će biti organizovan i ko će u tome učestvovati. A pitanja je mnogo. Kako će se i gde to izvesti; organizacija je veoma zahtevna, tehnički je to veoma zahtevan posao. Sama pomisao da treba dobiti dozvole Grada za mnogo šta, već pravi vrtoglavicu. Novac očigledno nije problem, ali sve drugo je upitno. Možda je to ono „Više od igre“.
Petar Benčina, predsednik UFGS, ljubazno nam je odgovorio da će se oglasiti sredinom avgusta. Tada ćemo saznati i gde će se održati festival, i njegov repertoar.
Tokom svoje duge istorije, Filmski susreti preživeli su velike lomove. Menjala se domaća kinematografija, načini finansiranja i odnosi institucija prema kulturi, ali je opstajala osnovna ideja. Susret glumaca i publike
Ne treba zaboraviti da Filmski susreti nisu samo naziv. Oni su kulturno nasleđe dugo gotovo šest decenija. Osnovani su 1966. godine, u vremenu kada je jugoslovenska kinematografija doživljavala snažan razvoj, a film bio jedan od važnih kulturnih prostora zemlje. Od samog početka imali su drugačiju ideju od većine filmskih festivala, jer nisu u prvi plan stavljali reditelja, scenaristu ili produkciju, već glumca. Posvećeni su umetniku koji filmu daje lice, glas i emociju. Niš je odabrao da slavi one koji ta dela oživljavaju pred publikom.
Prvi je održan na Letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi, prostoru koji je vremenom postao neodvojiv od identiteta ove manifestacije. Ta scena bila je mesto na kojem su se decenijama smenjivale generacije najvećih imena jugoslovenskog i srpskog glumišta. Niš je krajem avgusta postajao grad u koji dolaze glumci, filmski radnici, novinari i publika iz cele zemlje. Posebnost Filmskih susreta bila je upravo ta neposredna veza između umetnika i gledalaca. Festival nije imao distancu velikih međunarodnih smotri – njegova snaga bila je baš u susretu, u razgovoru publike i umetnika.
Tokom istorije festivala ustanovljene su nagrade koje su postale deo kulturnog sećanja domaće kinematografije. Posebno mesto zauzima nagrada UFGS -a za životno delo „Pavle Vuisić“, priznanje koje nosi ime jednog od najvećih jugoslovenskih glumaca i koje je tokom godina pripalo najznačajnijim imenima domaće scene. Takođe, Filmski susreti dodeljuju i svoja najvažnija festivalska priznanja –Gran pri „Naisa“ za najbolje glumačko ostvarenje, nagrade „Car Konstantin“ i „Carica Teodora“ za najbolje glavne muške i ženske uloge, kao i druga priznanja za glumačka ostvarenja. Nagrada „Pavle Vuisić“ pripala je prošlog leta Anici Dobri, jednoj od najznačajnijih glumica srpskog i jugoslovenskog filma. Pošto joj nagrada još zvanično nije uručena, očekuje se da to bude sada, kao i da saznamo od Udruženja filmskih glumaca Srbije ko je dobitnik ovog prestižnog priznanja za 2026.
Filmski susreti preživeli su velike lomove. Nastali su u jednoj državi, nastavili život u drugoj, prolazili kroz ratove, sankcije, ekonomsku krizu, tranziciju i promene kulturnih politika. Menjala se domaća kinematografija, menjali su se načini finansiranja i odnosi institucija prema kulturi, ali je opstajala osnovna ideja – susret glumaca i publike. Upravo zbog tog kontinuiteta današnja situacija ima veću težinu od običnog organizacionog nesporazuma. Nije važno samo ko će organizovati jedno festivalsko izdanje, već kako se čuva tradicija koja je stvarana skoro šest decenija.
Udruženje filmskih glumaca Srbije donelo je odluku da nekakvu varijantu festivala organizuje ove godine u Nišu bez organizacionog učešća Grada Niša i Niškog kulturnog centra
Dejan Dabić, predsednik Saveta Filmskih susreta
Poslednjih godina, naprotiv, Filmski susreti sve češće su dospevali u javnost zbog događaja koji nisu bili vezani za film. Najveća prekretnica bila je 2021, kada je sukob Dragana Bjelogrlića i Predraga Gage Antonijevića u hotelu Ambasador gotovo potpuno zasenio program. Umesto o filmovima, glumcima i nagradama, danima se govorilo o incidentu i njegovim posledicama. Posebna polemika vodila se oko statusa Predraga Gage Antonijevića na festivalu. Direktor Filmskih susreta Srđan Savić tada je izjavio da Antonijević nije bio zvanični gost jer njegov film nije bio u programu. Ubrzo je saopšteno da je reditelj bio gost na zvaničnom prijemu i večeri povodom otvaranja, na poziv tadašnje gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, koja je danas pred sudom u postupku zbog sumnji na zloupotrebu službenog položaja tokom njenog mandata, što ona negira.
Danas, pet godina kasnije, Filmski susreti ponovo nisu samo priča o filmu. Ovoga puta nije reč o incidentu pojedinaca, već o budućnosti institucije koja je gotovo šest decenija bila simbol Niša i domaće kinematografije. Za festival koji nosi slogan „Više od igre“, možda nikada nije bilo važnije pitanje šta sve jedna kulturna manifestacija zapravo predstavlja. Filmski susreti nikada nisu bili samo projekcije i nagrade, nego susret grada, publike i umetnika.
Da li će ovogodišnja „varijanta“ postati nastavak tradicije ili početak novog poglavlja, pokazaće vreme. Ono što je sigurno jeste da Niš voli glumce, kao i glumci Niš.
