Izveštavajući po istom šablonu koji podrazumeva da čim neki naprednjak otvori usta tabloidi citiraju izgovoreno, uz obaveznu glorifikaciju da se radi o „moćnoj poruci“, Večernje novosti su konačno ubole suštinu. Uz naznaku da je Miloš Vučević poslao „moćnu poruku iz Male Plane, usledilo je nešto što ima smisla – da je izbor više nego jednostavan jer građani biraju da li za premijera žele Aleksandra Vučića ili Vladana Đokića. Tj. da odlučuju između najboljeg studenta prava bez dana radnog staža i rektora koji je doktor arhitekture.
Deluje da su obojica u kampanji iako izbori nisu raspisani, a do sada su nam poslali veoma neuobičajene poruke za političke kandidate kojima su nam još više (nadajmo se i Vučeviću) olakšali izbor: Đokić pohvalu građanima Raške „što uspevaju da održe svoj lepi grad u dobrom stanju“ jer se radi o jednom od prvih gradova u Srbiji podignutih po urbanoj matrici, a Vučić da će ukoliko izgubi izbore iste večeri da kaže „da su najgori došli na vlast i smejaću im se u lice sve vreme, i iz pritvora i iz zatvora, i iz groba prkosno i ponosno“.
Takva izborna ponuda koju nam je prezentovao Vučević bi imala smisla da su u pitanju „premijerski izbori“ (kategorija koju je SNS na brzinu sklepao), ali su u pitanju parlamentarni, a još uvek se ne zna da li će Đokić biti kandidat za premijera, predsednika ili će studenti imati neku drugu ideju. Zna se samo da će se meriti podrška vladajućim strankama, studentskoj listi i opoziciji ukoliko se smisli da se izađe sa nekom suvislom i jedinstvenom ponudom. Na osnovu istraživanja Nove srpske političke misli, studentska lista ima podršku oko 40 odsto opredeljenih birača, vladajući blok oko 33, levi opozicioni između osam i deset, a desni između četiri i šest odsto. Međutim, prema istraživanjima Crte za Studentsku listu bi glasalo 44,9 odsto građana, za SNS 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto, dok pojedinačno merene opozicione stranke ne bi prešle cenzus. Programski direktor Crte Raša Nedeljkov je objasnio da u vreme sprovođenja istraživanja proevropska opozicija nije potvrdila da će u takvoj koaliciji izaći na izbore, pa nisu ni radili merenje eventualne koalicije.
Kampanja SNS-a ne postoji, niti će postojati. Postoje isključivo kampanja Aleksandra Vučića i skup stranaka oko njega koje će jahati isključivo na njegovoj popularnosti koja je u opadanju, ali bolje od njega ne mogu da dobiju
Igor Avžner
A deluje da će opozicija do daljeg ostati i van koalicije i van neke vidljive kampanje, za razliku od studenata koji jesu u kampanji, ali krajnje svedenoj – obilaze Srbiju u okviru akcije „Student u svakom selu“, najavljuju da će uskoro pozvati sve građane koji su im dali podršku i ostavili kontakt (dakle, ne radi se o kol-centru i maltretiranju svih na osnovu nelegalno prijavljenih brojeva telefona), obučavaju kontrolore i najavljuju više akcija tek kada izbori budu raspisani.
Naprednjački meni
„Studenti su u početku imali jako proaktivan stav u plasiranju informacija, tema i kreiranju narativa. Nisam očekivao da će se ovako dobro snalaziti i u onome u čemu se Vučić uopšte nije snašao, a to su odgovori. Ovo društvo je toliko podeljeno da ćemo mi hteli, ne hteli, imati mentalni referendum na kome će se glasati za ili protiv Vučića. A odgovor koji su studenti dali na tu polarizaciju je – Srbija ili mafija“, kaže marketinški stručnjak Igor Avžner.
Odgovor koji stiže u okviru naprednjačke predizborne ponude je mnogo obimniji u materijalnom, ali tanji u kadrovskom smislu. Vučić će svojeručno podeliti penzionerima jednokratnu pomoć od 20.000 do 35.000 dinara i jeftinije lekove, lično će otvoriti blagajnu Akcionarskog fonda i „častiti“ građane sa 6.000 dinara, samoinicijativno će obezbediti subvencije za povratnike iz inostranstva i, umesto nadležnih institucija koje je razorio, rešiti probleme građana pogođenih korupcijom u okviru platforme „Ko si bre ti“. I to uspešno jer se prvi rezultati već vide – rešio je problem uzgoja svinja u stambenoj zgradi u Borči, a i obezbedio zdravstveni pregled za tri žene.
Pa kad već mogu da se blate „blokaderske“ majke, ćerke i supružnici, zašto onda tabloidi ne bi postali još kreativniji? Predrag Voštinić je optužen da je uzeo pare „zloglasnih stranih NVO“ koje je upotrebio za operaciju smanjivanja želuca
„Prva i osnovna stvar koju treba da razumemo je da kampanja SNS-a ne postoji, niti će postojati. Postoje isključivo kampanja Aleksandra Vučića i skup stranaka oko njega koje će isključivo jahati na njegovoj popularnosti koja je u opadanju, ali bolje od njega ne mogu da dobiju. On je u mogućnosti da zloupotrebljava i položaj predsednika i javne resurse, a da ne govorimo o propagandnoj mašineriji i svim ‘medijima’ koji su u funkciji njegove kampanje. Njegova strategija je bila da gradi kult ličnosti, a sada kada je ispucao dva mandata nema koga da stavi na mesto predsednika države i nema nikoga koga bi mogao da stavi da bilo kome parira. S druge strane, studentska lista je trenutno jedna imaginarna stvar, a Vučić, Državna bezbednost i ljudi koji vode kampanju sve vreme insistiraju da vide ko je na njoj. Jedini razlog zbog koga to žele je da bi mogli da blate te ljude i takvim blaćenjem naruše kredibilitet cele liste“, dodaje Avžner.
Taj zadatak je već raspoređen na sve. Kandidati koji se nalaze na naprednjačkoj listi nemaju baš prostor da promovišu sami sebe, ali im je dozvoljeno da obilaze narodna veselja po selima, jedu prasiće koje nije pogodila svinjska kuga, hvale Vučića i prikažu svu kreativnost koju imaju u blaćenju studentske liste, pa čak i da ih optuže za podelu Srbije i separatizam. Recimo, ministar odbrane Bratislav Gašić je u Velikoj Drenovi uskliknuo „studenti su prošlost“ i dodao nešto iz čega bi se dalo naslutiti da otimaju i južnu pokrajinu i oružje: „Ne damo naše Kosovo i Metohiju, ne damo im našu vojsku“. Za odbranu severne pokrajine mobilizaciju je u Šajkašu pokrenuo Vučević zahtevajući da se na izborima glasa za SNS jer je to jedini način da „Vojvodina ostane u Srbiji“ i da se spreči „da o našim životima odlučuju oni koji žele da upropaste Srbiju“.
Nagađanja o studentskoj listi
Reklo bi se da su izabrali malo pogrešan narativ za diskriminaciju, ako imamo u vidu da je u celokupnom antirežimskom bloku studentskom pokretu najviše zamereno što je u aktuelnu predizbornu kampanju ušao promocijom Memoranduma o Kosovu i Metohiji i promocijom desno orijentisane poslanice Jelene Pavlović na vidovdanskom skupu u Kraljevu, čime se nametnuo kao snaga koja sigurno nema nameru da trguje pokrajinama, ali je nedefinisana kada su u pitanju EU integracije. Ali finese izgleda nisu bitne kada se radi o taktici blaćenja, tako da sve može da prođe. U nedostatku prave liste može da prođe i nagađanje ko je na njoj, ali i neki sklepani spisak do kog je navodno došao Informer, pa da se krene u napad svih koji su na njemu. Kako bi te uvrede trebalo da izgledaju u startu je definisao Vučić rečima da je „blokaderska lista“ tragikomična, da su na njoj „nekompetentni paraziti koji žive na državnim jaslama“, da je to „skupina nesposobnih i neodgovornih ljudi“ i „čopor bez ideje, plana i programa“.
Vučić će podeliti penzionerima jednokratnu pomoć, jeftinije lekove, „častiti“ građane sa 6.000 dinara i rešavati korupciju u okviru platforme „Ko si bre ti“. I to uspešno jer se prvi rezultati već vide – rešio je problem uzgoja svinja u stambenoj zgradi u Borči, a i obezbedio zdravstveni pregled za tri žene.
Za doradu je angažovana Ana Brnabić koja je u priču uvela „Vučića žrtvu“ i blokadere koji mu napadaju porodicu, da bi u toj misiji otišla toliko daleko da je uputila pismo evropskoj komesarki Marti Kos u kojoj se žali na tužiteljku u penziji i drugu na studentskoj listi Jasminu Paunović koja ga je „dehumanizovala“. Na to je i Vučević imao šta da pridoda i izjavio da „samo neljudi napadaju porodice“, mada bi bilo fer da je neko od njih izvukao konkretnu rečenicu Paunovićke ili bilo koga na studentskoj listi koji napada bilo čiju porodicu. A onda je Informer počeo dan za danom da se bavi biografijama svih i pokazao koliko su pobornici liste „Srbija pobeđuje“ humaniji, pristojniji i obzirniji prema predstavnicima studentske liste i njihovim porodicama.
Izvučen je Zlatko Kokanović sa samog „vrha liste“ i predstavljen kao „lažni ekolog i blokaderski ekstremista“, da bi priča odmah otišla ka njegovoj ćerki i tvrdnji da je na „blokaderskom skupu u Loznici klela i proklinjala policajku, koju je njen otac divljajući na traktoru povredio“, mada je istina malo drugačija – uplakana je pokušala da priđe ocu koga su vodili na saslušanje u sud, a policija ju je sprečila, pa se u jednom trenutku našla i na zemlji. Informer se pozabavio i operskim pevačem Nikolom Mikićem koji je po njima diler droge, što je i logično jer mu je majka uhapšena „pod sumnjom da je počinila krivično delo davanje mita“. Da u blaćenju porodice može da se ide i šire, pa i na supružnike, pokazao je lično Vučić svojim sarkastično izgovorenim pitanjem „da vam Bananina (nadimak političara Branislava Jovanovića, prim. nov.) žena bude ministar“, govoreći o Nataliji Jovanović, bivšoj dekanki Filozofskog fakulteta u Nišu.
Pa kad već mogu da se blate „blokaderske“ majke, ćerke i supružnici, zašto onda tabloidi ne bi postali još kreativniji? Predrag Voštinić je optužen da je uzeo pare „zloglasnih stranih NVO“ koje je upotrebio za operaciju smanjivanja želuca jer „nije imao karaktera ni samodiscipline da se na prirodan način izbori sa viškom kilograma“, a hteo je da zavede „doskorašnju kandidatkinju sa blokaderske liste“. Advokatica Jelena Drenčić je optužena zbog prijateljstva sa Bojanom Pajtićem i Slobodanom Cvejićem, a profesorka Vesna Seničić zato što „bez trunke stida troši na luksuz na hrvatskom primorju“ umesto da letuje na nekom srpskom potoku na kom naprednjaci još uvek nisu izgradili privatni grad. Ipak, vrhunac ove tabloidne kampanje je bio kada su poslali svoju paparaco službu da prati profesora Mila Lompara, optuženog da je „udario na srpsku zastavu“ i videli ga u strašnoj radnji – šetao je Knez Mihailovom ulicom i ušao je u knjižaru! Informer nije mogao da dođe sebi od takve dekadencije – umesto da kao tradicionalista ode u čisto srpski (Vučićev) Beograd na vodi i skokne u neki butik (kad već ne može u privatizovanu reku), on se šetao ulicom koja je napravljena još 1867. godine.
Narodno veselje
Možda je taj način razmišljanja i razlog zbog kog su se naprednjaci odlučili za narodna veselja koja je Zdravko Ponoš opisao kao Boratovu kampanju i objasnio: „To je malo prasetine, malo luka, jedan lebac, mršav špricer i okupljanje pod šatorom. Kampanja u kojoj on ubeđuje svoje glasačko telo da pevaju i kad im se plače.“ Ali se postavlja pitanje da li tako nešto i dalje može da daje rezultate, jer ipak smo 14 godina imali onepismenjavanje kao državnu politiku?
Vrhunac tabloidne kampanje je bio kada su poslali svoju paparaco službu da prati profesora Mila Lompara, optuženog da je „udario na srpsku zastavu“ i videli ga u strašnoj radnji – šetao je Knez Mihailovom ulicom i ušao je u knjižaru!
„Sve smo to već imali priliku da vidimo. Narodna veselja i koncerti koji se organizuju nakon stranačkih skupova, pa čak i isplaćivanje 6.000 dinara iz Fonda, neodoljivo podseća na završnu fazu G17 plus, odnosno Ujedinjenih regiona. I Dinkić je najavljivao 100 evra i angažovao pevače, misleći da će ostvariti bolji rezultat time što će statisti doći na prvi deo njegovih mitinga, a onda ostati da besplatno slušaju koncert. Pokazalo se da ljudi koji su ih organizovano pratili po Srbiji nisu ni njemu ni stranci dali svoj glas. Sada to radi Vučić i već vidimo jasnu paralelu između stranke u propadanju i stranke koja je propala. U komunikacionom a ne matematičkom smislu jer svakakve mahinacije mogu da se dogode na dan izbora i građani će morati mnogo da se potrude da bi sačuvali izborni rezultat, a moguća su iznenađenja i kada budu raspoređeni mandati. Možda ćemo biti u prilici da sagledavamo raznorazne preletače, a bilo kakvo preletanje u tom periodu će biti katastrofično za budućnost ne samo države Srbije kao države, već i za svakog od nas pojedinačno. Jer to što su oni ukrali novac od građana je nadoknadiv resurs, ali to što su nam ukrali vreme i godine je apsolutno nenadoknadivo“, kaže Avžner.
Pa, novac će nam i dalje trošiti jer se vlast ipak odlučila za funkcionersku kampanju i neograničene resurse koje ona pruža, a i vreme jer će izbori biti dva meseca pre predsedničkih za koje takođe ne znamo kada će biti. „Sve je logično“, objasnio je Vučić u poslednjem obraćanju i do odlaska ovog broja u štampu se nije predomislio.
