Umesto Rzava, blokirana firma koja gradi branu

Jedna nevolja nikad ne ide sama. Od sve glasnijih protesta građana koji se protive izgradnji brane Svračkovo na Velikom Rzavu, nekoliko kilometara uzvodno od Arilja, za državu je mnogo veći problem što je od 15. maja blokiran račun firme koju je za taj projekat angažovala još 2011.

Nekada državna, u međuvremenu privatizovana Hidrotehnika–Hidroenergetika u blokadi je zbog duga čiji je iznos 15. juna premašio 509 miliona dinara ili 4,3 miliona evra. Toj firmi država je bez tendera, direktnom pogodbom, 2011. poverila gradnju 53 miliona vredne brane, koja je trebalo da bude završena 2016. Deceniju kasnije kraj radova se i ne nazire. Pre bi se moglo reći da pravi problemi tek počinju.

Rok za završetak brane pomeren do 2030, a početna cena uvećana 3,3 puta

I pre nego što su zbog blokade računa izvođača radovi prekinuti, Vlada je Programom za upravljanje vodama u 2026. rok za izgradnju brane pomerila, ovoga puta do 2030, s tim što je ove i dve naredne godine za taj projekat planirala da iz budžeta izdvoji ukupno 3,75 milijardi dinara ili još najmanje 32 miliona evra.

Pritom je u Programu za upravljanje vodama za 2025. Vlada obelodanila da je od 2010. za branu na jednoj od najčistijih reka na Balkanu već potrošila 7,9 milijardi dinara, a procenjenu vrednost projekta povećala je na više od 19 milijardi dinara ili 163 miliona evra. U odnosu na početnu, nova cena povećana je za više od 200 posto ili za čak 110 miliona evra, što je za upućene najbolji pokazatelj koliko vlast gradi, a koliko se „ugrađuje“.

Akcije Hidrotehnika–Hidroenergetike su založene u korist OTP banke kao obezbeđenje njenog potraživanja od Akva mont servisa, koji je u blokadi, a kao direktor posvećen sam pronalaženju mogućih rešenja za nastavak poslovanja

Aleksandar Milosavljević

U prilog tome podsećaju na izjavu nekadašnje ministarke za Nacionalni investicioni plan Verice Kalanović, iz 2008, da bi izgradnja brane „mogla da bude završena za tri godine i da će koštati oko 52 miliona evra“. Tek tri godine kasnije, 2011, kad je brana, po njenim rečima, već trebalo da bude završena, za izvođača je, bez javnog poziva, izabrana Hidrotehnika–Hidroenergetika. Ona je u aprilu 2012. počela, a u avgustu završila pripremne radove. U međuvremenu, formirana je nova vlada SNS-a i SPS-a, koja je u oktobru radove obustavila, rok izgradnje produžila do 2018, a početnu cenu uvećala sa 52 na 65 miliona evra.

Kada je 2016. shvatila da je završeno tek 15 odsto planiranih radova, vlast je izvođaču dala još devet godina da sve završi, a 2019. procenjeni trošak povećala na 80 miliona evra. Indikativno je da je baš u januaru te 2019. nešto više od 70 odsto državnih akcija Hidrotehnika–Hidroenergetike preuzeo beogradski Akva mont servis i za njih Ministarstvu privrede platio 977.000 evra. Prvi potez novog gazde bio je da se firmi koju je kupio otpišu dugovi državnim poveriocima i po tom osnovu je evidentirao „vanredni prihod“ od 8,7 miliona evra, skoro devet puta veći od cene koju je platio za državni paket akcija.

Blokada blokadu stiže, a radnicima nije stigla ni plata za januar

Sedam godina kasnije, na sve te akcije upisano je založno pravo. Iako je svake godine iskazivala neto dobit, Hidrotehnika–Hidroenergetika je od sredine maja neprekidno u blokadi zbog duga od 4,3 miliona evra. Dve nedelje ranije, 30. aprila blokiran je i račun njene majke-firme, Akva mont servisa i od tada su njegove dospele a neizmirene obaveze povećane sa 552,9 na 569,9 miliona dinara ili 4,75 miliona evra.

Pored „majke“ i „ćerke“, NBS je blokirala račune još tri „sestrinske“ firme, čiji je jedini gazda Dragan Bakvić, većinski vlasnik Akva monta. Pritom je njegov EMI Oil od 21. maja u blokadi teškoj 4,6 miliona evra. Istog dana zbog neizmirenih obaveza od 4,5 miliona evra blokiran je i Bakvićev Euro motus, a od 20. maja u blokadi je i treća njegova firma, Euro motus transport, zbog duga od 551,9 miliona dinara ili 4,7 miliona evra.

Zbog očigledno sve nezavidnije finansijske situacije u nekoliko vlasnički povezanih preduzeća, ne čudi što su svim zaposlenima koji su u januaru radili na brani Svračkovo sati obračunati i prebačeni za februar, ali do danas nisu isplaćeni, potvrdilo je Radaru nekoliko radnika. Oni ističu i da su im poslednje uplate legle na račun u prvoj polovini aprila i da nisu sigurni da li je to deo januarske plate ili zakasneli regres za godišnji odmor. Navode i da im tokom cele prošle godine poslodavac nije uplaćivao doprinos za penzijsko osiguranje, a da su im ostali doprinosi uplaćivani samo do kraja prošle, ali ni dinar nije uplaćen od početka ove godine.

S obzirom na to da se radi o velikom državnom projektu i temi od javnog značaja, Radar je pokušao od Radovana Draškića, generalnog direktora i Dragana Bakvića, stvarnog vlasnika Hidrotehnika–Hidroenergetike, da sazna kako će na dalju dinamiku radova uticati blokada računa njihove firme, kako planiraju da preduzeće izađe iz blokade, da li postoji mogućnost da država raskine ugovor i završetak gradnje poveri drugom preduzeću i da li se razmatra opcija prodaja Hidrotehnika–Hidroenergetike nekom novom vlasniku, koji bi preuzeo obaveze, ali i ugovorene poslove. Pitanja smo poslali na službene mejlove, ali oni na njih nisu odgovorili.

Na pitanja Radara nije odgovorio ni Goran Puzović, direktor Srbijavoda, javnog preduzeća preko koga država finansira projekat Svračkovo. A pitali smo ga zašto se stalno odlaže rok za završetak radova, na osnovu čega je u aprilu tvrdio da će brana biti gotova 2028, ako je Vlada taj rok već pomerila do 2030, koliko je procentualno od ugovorenih radova do sada završeno, zašto je planirani trošak povećan sa 52 na 163 miliona evra i da li će to biti i konačna cifra. Puzović nije odgovorio ni da Srbijavode razmišljaju da zbog blokade Hidrotehnika–Hidroenergetike i njenog većinskog akcionara, Akva monta, raskinu ugovor sa tom i posao povere nekoj drugoj firmi i da li bi to moglo dovesti do sudskih sporova.

Direktor Akva monta „traži moguća rešenja za nastavak poslovanja“

Za razliku od njih, Aleksandar Milosavljević, generalni direktor i manjinski suvlasnik sa udelom od pet odsto u Akva mont sistemu potvrdio je za Radar da je na svih 349.548 akcija ili 91,35 odsto udela te firme u Hidrotehnika–Hidroenergetici upisano založno pravo. Na pitanje po kom osnovu su akcije založene, odgovorio je da su one „predmet založnog prava u korist OTP banke, radi obezbeđenja potraživanja te banke prema privrednom društvu Akva mont servisu“ i da je to „posao uobičajen u privrednoj praksi“.

Milosavljević nije želeo da otkrije da li je Akva mont 2025. završio sa neto dobitkom ili gubitkom, već je samo kratko u pisanom odgovoru poručio da će finansijski izveštaj biti objavljen do 30. juna. Dve nedelje pre isteka tog roka nije mogao da se vidi na sajtu APR-a. Pre toga, od 2020. do 2024. Akva mont je prihode povećao sa 849 miliona na 2,1 milijardu dinara, ali uz pad neto dobiti sa 70 na dva miliona dinara. Da stvari ne idu u dobrom smeru vidi se i po tome što je profit u 2023. bio čak 130 puta veći nego 2024.

Uz priznanje da su računi Akva monta „nesporno u blokadi“, Milosavljević ističe da je „kao direktor preduzeća posvećen pronalaženju mogućih rešenja za nastavak poslovanja, s obzirom na to da se bavimo specifičnom nišom radova, bez prave konkurencije na regionalnom tržištu“. Navodi i da ta firma ima „svoje poslove“ koji se ne vezuju za poslovanje Hidrotehnika–Hidroenergetike.

Posebno ukazuje da Akva mont servis „nije, niti je ikada bio uključen u bilo koju aktivnost koja se odnosi na izgradnju brane Svračkovo“ i da se za sve informacije o poslovanju Hidrotehnika–Hidroenergetike obratimo tom preduzeću, jer ono posluje potpuno samostalno. Slične razloge naveo je kao objašnjenje zašto ne može da govori o blokadi EMI Oila, Euro motusa i Euro motus transporta, tri preduzeća čiji je jedini vlasnik Dragan Bakvić, njegov većinski partner u Akva montu.

Biće da su oni koji više znaju o problemima blokiranih preduzeća zaključili da im je bolje da ćute. To nažalost neće zaustaviti rast neizmirenih obaveza tih privatnih firmi, a ni rast troškova još jednog velikog državnog projekta, koji se finansira javnim novcem.