Osetan je zamor građana Kosova od izbora, a koji su, zahvaljujući sujeti i tvrdoglavosti vlasti u Prištini, po treći put u godinu i po dana pozvani na parlamentarne izbore, pa u toj činjenici treba tražiti razloge za rekordno malu izlaznost od 37 odsto ukupno upisanih birača. Iako je aktuelni premijer čestitao svojim glasačima još jednu pobedu, ona neće biti dovoljna da Kurtijevo Samoopredeljenje samostalno formira vlast.
To ga, međutim, nije sprečilo da demonstrira već široko kritikovano samoljublje: „Ovo je još jedna potvrda da će ovom decenijom, ali verovatno i znatno dužim periodom, vladati Pokret Samoopredeljenje“, rekao je kosovski premijer obraćajući se iz svog izbornog štaba.
Ishod izbora doneo je vladajućem Samoopredeljenju 43 odsto glasova, što će se pretočiti u 48 mandata, daleko od 61 koliko je potrebno za najtanju većinu u parlamentu. Demokratska partija Kosova (PDK) osvojila je 21 odsto glasova – 24 mandata, Demokratski savez Kosova (LDK) 17 odsto glasova – 20 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova osvojila sedam odsto glasova – osam mandata.
Čini se da je i bez nasilja Radoičićeve grupe, doduše uz ucenu putem plata u javnim preduzećima – Srpska lista uspela da izvede nešto preko 40.000 ljudi na glasanje i sa šest odsto ukupnog broja glasova mogla bi da računa na većinu, ako ne i na svih 10 mandata (po ključu namenjenih srpskoj zajednici).
Za kosovske Srbe i dalje ne postoji politička alternativa, što pored pritisaka i ucena iz Beograda mogu da zahvale gotovo potpunoj nezainteresovanosti međunarodne zajednice (zemlje Kvinte) da se uspostavi makar prividni pluralizam i mogućnost pravih izbora za kosovske Srbe
To Kurtija dovodi u poziciju da će usprkos petoj uzastopnoj pobedi na izborima, ovoga puta morati da traži koalicionog partnera, ukoliko ne želi da se igra sa raspisivanjem još jednih parlamentarnih izbora na Kosovu. Utisak je političkih analitičara na Kosovu da bi ga to moglo koštati dodatnog pada u rezultatu. Sa druge strane, po zbiru glasova tri opozicione stranke uz podršku Srpske liste mogle bi da formiraju vladu sa minimalnom većinom.
Gledano iz perspektive srpske zajednice, Srpska lista se, posle svega što se dogodilo u poslednjih nekoliko godina na severu Kosova i uprkos nedostatku realnog poverenja građana, i dalje prepoznaje kao jedina opcija koja okuplja građane u srpskim sredinama. Za kosovske Srbe i dalje ne postoji politička alternativa, što pored pritisaka i ucena iz Beograda mogu da zahvale gotovo potpunoj nezainteresovanosti međunarodne zajednice (zemlje Kvinte) da se uspostavi makar prividni pluralizam i mogućnost pravih izbora za kosovske Srbe. Srpska lista posle ovih izbora ima ulogu potencijalnog kingmakera, odnosno odlučujućeg tasa na vagi, ali je ta opcija veoma daleko imajući u vidu političke strasti koje na Kosovu bukte nesmetano, kao i na celom Zapadnom Balkanu.
