Prilikom svečanog otvaranja vidikovca u Beogradu na vodi, Aleksandar Vučić je opčinjeno pogledao u svoje „delo“, pohvalio sam sebe da je napravio nešto najlepše u jugoistočnoj Evropi, podsetio da je pre samo 10 godina to bilo stecište onih koji su bežali od zakona i najavio će sve to „ostati upisano u istorijskim udžbenicima“. I za divno čudo, ovog puta nije slagao.
Nema sumnje da će se udžbenici baviti fenomenom vlastodršca koji je oteo tuđe da bi iselio one koji beže od zakona i naselio one koji su izvan zakona, pritom im pružajući luksuz i „veličanstveni pogled“ na Pionirski park pun od vlasti finansiranih kriminalaca. Čak se potrudio da i običnim građanima omogući da za 800 dinara lično dožive taj za njega „najlepši vidik“ ne samo na masne ograde koje štite režimske batinaše, već i na vrhunski umetnički doživljaj koji su stvorile njegove pristalice pišući grafite po ustanovama od javnog značaja. Pa ima li šta lepše nego kada se na stubovima Hemijskog fakulteta umesto onih nesrećnih početničkih crteža crvenih falusa od prošle godine, konačno nađu nedvosmislene poruke mržnje – „rektor u zatvor“, „blokaderi teroristi“, „blokaderi-štrokaderi“, „nikad više žuti ološ“, „blokaderi piculići“, „smrt blokaderima“ i kao kruna svega „Srbija pobeđuje“?
Iz perspektive kreatora ovakve zemlje (najbolje je opisuje scena u kojoj na građane koji u tišini ispred „Ribnikara“ obeležavaju trogodišnjicu ubistava, neko baca petardu), nema sumnje da su grafiti koji ne predstavljaju samo govor mržnje već i direktan poziv na nasilje, odraz pobede. Recimo, Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica u Pragu, podsetio je na svoj boravak u Beogradu pre nekoliko godina rečima da je bio šokiran kada je video grafite u blizini Predsedništva koji optužuju N1 za izdaju i da „to apsolutno nije normalno u jednoj evropskoj zemlji“, a nakon toga je saopštio koja je cena kada je to normalnost – Srbija je zabeležila pad od osam mesta na osnovu Indeksa slobode medija i nalazi se daleko iza Albanije i BiH.
Takvi grafiti, šokantni po EU, ovde očito nisu bili dovoljni za trenutnu mobilizaciju nasilja (čemu širenje ulične mržnje protiv nezavisnih medija kada ih lično predsednik naziva „teroristima“), tako da je bilo potrebno i da se ministri propisno narade da bi na fasadama iznedrili pozive na ubistvo „blokadera“. Poslali su je u formi tvrdnje da policija ima pravo da tuče i ubija i da se sa blokaderskih fakulteta deca vraćaju u kovčezima, uz podršku premijera Đure Macuta koji je objasnio da reči nisu bitne (čak ni kada se poziva na ubistvo) ako stižu od nekoga ko naporno radi na „boljitku svoje zemlje“.
Odlazeća vlast je, zbog načina na koji su vladali sve vreme, dovela sebe u situaciju kao da se nalazite u živom blatu. Sve što urade da se izvuku iz živog blata, samo ih još više gura nadole
Aleksandar Baucal
E, to je već delovalo. Ne samo da su osvanuli motivacioni grafiti u kojima se rektor Đokić i studenti optužuju da su ubice i ustaše, već je iznedrena i kontraakcija lepljenju nalepnica „studenti pobeđuju“ pod imenom „Srbija pobeđuje“. Ali, ona se nije zaustavila na nalepnicama, već su „Srbi“ isukali pesnice i čekiće da bi poradili na „boljitku svoje zemlje“. Jedan od njih je u Lazarevcu pesnicom udario u lice Ivanu Stanić, a već sutradan su naprednjaci organizovali skup javne podrške svom hrabrom batinašu. Drugi su u Novom Sadu napali univerzitetskog profesora Gorana Radojevića, dok su batinaši u Resniku otišli najdalje. Oni su sačekali kraj akcije podrške studentima i otpočeli lov kada su se ljudi već razišli. Čim su videli mete, izašli su iz kombija označenog sa „Srbija pobeđuje“, napali troje aktivista, a jednog studenta prebili, ubacili u vozilo i odvezli u nepoznatom pravcu. Pitanje je da li bi ikada bio vraćen da se momentalno na društvenim mrežama nije pojavilo saopštenje da je zbor građana Rakovice identifikovao jednog napadača – Bojana Nagradića koji se još u novembru proslavio batinanjem studentkinje u prisustvu nezainteresovane policije, jer je kao dobar vojnik partije na vreme shvatio prednosti širenja mržnje i nasilja uz naklonost državnog aparata Srbije koja pobeđuje.
Tim povodom je profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal rekao da je otimanje ljudi nešto što se dešava u južnoameričkim državama, i dodao: „Za nas kao građane to treba da bude upozorenje da nas ova vlast vodi u pravcu južnoameričke diktature. A mi svi znamo da u takvim uslovima svako od nas vrlo lako može da završi na nekom stadionu i da izgubi život. Dakle, ovde sada vam vlast jasno govori o tome u kakvo društvo nas tera, a na nama je da se odupremo tome.“
Izbori koji će navodno biti za dva, šest, 10 meseci ili nikada razlog su zbog koga je režim dao vetar u leđa širenju mržnje i zeleno svetlo za nasilje kao njegovu posledicu
A na pitanje Radara zašto je režimu koji već ima policiju, vojsku i veći deo pravosuđa, potrebno da motiviše čak i sve svoje pristalice na nasilje, Baucal kaže: „To što vlast, uprkos činjenici da su uspeli da uspostave visoku kontrolu nad nekim važnim institucijama, sistematski proizvodi podele i širi mržnju, nije znak snage, već pre svega znak slabosti i nesigurnosti. Takvo ponašanje ukazuje da je svesna da institucionalna kontrola ne može da obezbedi stabilnost i njihov opstanak na vlasti kada se ispod te kontrole akumuliraju nezadovoljstvo i nestrpljivost građana da krenu u gradnju normalnog društva. U tom kontekstu, pokušaj da podstiče podele i sukobe između građana je istovremeno i strategija i simptom. Radi se o namernoj strategiji da se mobiliše sopstveno biračko telo i delegitimiše svaka kritika. Međutim, to je simptom koji pokazuje da kod njih postoji strah od gubitka kontrole. U tom smislu, odlazeća vlast nema nijednu drugu alternativnu strategiju, a ova koju primenjuju će samo ubrzati političke i društvene promene koje pokušavaju da spreče. Drugim rečima, odlazeća vlast je, zbog načina na koji su vladali sve vreme, dovela sebe u situaciju kao da se nalazite u živom blatu. Sve što urade da se izvuku iz živog blata, samo ih još više gura nadole.“
Problem je što gurajući njih, gura i sve ostale građane, jer teško da postoji neko mimo režimskih profitera i navijača a da nije osetio da i sam tone u živo blato nakon svega što je izrečeno tokom poslednjeg zasedanja Skupštine. Da, bilo je strašno kada je ministar Nikola Selaković pozvao poslanicu da ga uhvati za Generalštab, ali je to samo prostakluk i bahatost, dok su reči koje je šef poslaničkog kluba SNS Milenko Jovanov uputio Milošu Parandiloviću slika monstruoznosti ove vlasti i potrebno ih je ponavljati sve dok ih svi ne naučimo napamet i razmislimo da li želimo da živimo u Srbiji koja pobeđuje. A one glase: „Problem je velikom čoveku kada ne zna ko mu je otac i to traži celog života i pokušava način da to nekako sazna. Problem je posebno kada taj neko padne pod voz, kad sazna da mu je nešto podvaljeno – kukavičje jaje i onda dobijete ovako isfrustriranu budaletinu… A pazi kada prelaziš prugu, jer nasledno je, znaš, da ne bi ti pao… mada ti sa tim ko je pao pod prugu nemaš nikakve veze. Je l’ tako? Zato je i skočio pod prugu.“
Uz otmice i javna pozivanja na ubistva, kao i prozivanje i pretnje smrću zbog porekla (uz tvrdnje da se nekom otac ubio zbog njega i njegove majke), prošle nedelje smo dobili još nekoliko vrlo jakih dokaza fašizacije u koju tonemo, a na jednu od njih je upozorio advokat Sead Spahović – napadi i diskreditacija svedoka u procesima protiv nosilaca vlasti. Kao zastupnik svedoka u slučaju Genaralštaba, Estele Radonjić Živkov, rekao je: „Taj napad je jedna novina, to do sada nije rađeno, to su radili do sada kriminalci koji napadaju svedoke i dižu u vazduh, a ovde je to počela da radi politička vlast preko pravosudnih organa.“
Ne, sve to rade blokaderi, usledio je odgovor. Televizija Pink je među svim grafitima pod kojima je Srbija nestala uspela da probere jedan i da ga prikaže. Na njemu piše „Lapot, lapot braćo moja, a ne knjige i protesti“, a onda je voditeljka imenovala krivca: „Na ovaj način blokaderi su pokazali da su spremni čak i da ubiju roditelje, jer politički ne misle kao oni.“ Umesto da sačeka istragu (ako je ikada i bude), Ana Brnabić se takođe bez zadrške pridružila hajci i nadogradila priču u stilu Jovanova: „Umesto da slušaju te ljude, blokaderi pozivaju na ubistvo starijih ljudi, i još monstruoznije – oni praktično kažu svako nek ubije svog roditelja da ne bi sutra glasali protiv blokaderske liste.“
Uz otmice i javna pozivanja na ubistva, kao i prozivanje i pretnje smrću zbog porekla (uz tvrdnje da se nekom otac ubio zbog njega i njegove majke), prošle nedelje smo dobili još nekoliko vrlo jakih dokaza fašizacije u koju tonemo
Dakle izbori koji će navodno biti za dva, šest, 10 meseci ili nikada (kad nadležna institucija odluči da ih upriliči, ako se ne odluči za otvorenu diktaturu), razlog su zbog koga je režim dao vetar u leđa širenju mržnje i zeleno svetlo za nasilje kao njegovu posledicu. I to u pravom trenutku jer se studentskom pokretu ponovo vratio duh kojim su opčinili javnost, a koji je u međuvremenu nestao (na početku protesta su na Vučićevu pretnju da će mu biti dovoljno šest sekundi da ih sve razbuca kada pusti Kobre na njih, uzvratili sa „Baci kobre da se igramo“). Na napade zbog lepljenja nalepnica su uzvratili „Lepićemo dok ne odlepe“, a na „Studenti ustaše“ su uzvratili „Ustanite i vi“, što je bilo više nego dovoljno da „Srbija koja pobeđuje“ zbilja i odlepi.
U nadi da će stopirana novčana pomoć od strane EU ipak stići ako još jednom odglumi odgovornog predsednika i nekoga ko drži do demokratskih vrednosti, Vučić je pokušao da zvuči kao glas razuma i rekao: „Pozivam sve da se umire, da spuste strasti. Neka iznose svi programe, neka izlaze sa štandovima, idu na tribine, ali nemojte da pozivate na ubistvo, da pozivate na nasilje. Pitam i ove moje, mora li nalepnica na nalepnicu, uvreda na uvredu? Ako vas napadnu, morate li i vi njih da udarite?“
I upravo u toj izjavi dolazimo do suštine problema – a ko su to „ovi moji“ za predsednika svih građana i ko je taj koji zbilja deli građane u ovoj zemlji? Da je to rekao na stranačkom skupu možda bi i imalo smisla, ali je izgovorio prilikom obilaska Državnog data centra u Kragujevcu, dok je radio svoj predsednički posao.
