Ove nedelje, u utorak, 14. aprila, bila je sto trideset peta godišnjica od B. R. Ambedkarovog rođenja, koja se obeležava kao praznik u Indiji. To me je inspirisalo da poželim da napišem tekst, jer mislim da je važno da čujemo više o ovako izvanrednim ličnostima van zapada. Prvo, da ga smestimo u kontekst. Bimrao Ramdži Ambedkar (Bhimrao Ramji Ambedkar) je živeo u periodu od 1891. do 1956. godine, što znači da je, iako mlađi, savremenik Gandija i Tagora, borbe za nezavisnost Indije od Velike Britanije, kao i da je bio tu na početku njene nezavisnosti. Ono po čemu je pre svega čuven, jeste što je predsedavao Komisijom za izradu Ustava i bio glavni arhitekta demokratskog Ustava Indije nakon nezavisnosti 1947. godine, koji je i dan danas na snazi. Ambedkar je imao jednu od ključnih uloga u oblikovanju indijskog demokratskog okvira sa fokusom na socijalnu pravdu, koji garantuje osnovna prava, kao što su jednakost i sloboda, zaštitu od diskriminacije i pravne garancije za manjine i marginalizovane grupe, kao i ukidanje kastinskog sistema.
Ambedkar je rođen u Dalitskoj Mahar porodici u Madja Pradešu (Madhya Pradesh). Dalit znači nedodirljivi, parija, koji su pežorativni termini i ne trebaju se upotrebljavati, dok je dalit termin koji je politički korektan i kojim oni sebe nazivaju, a znači slomljen, ugnjetavan (broken, oppressed). U Ustavu se koriste termini registrovane kaste ili registrovana plemena (Scheduled Castes (SC) i Scheduled Tribes (ST)). U svom životu, preživljavao je ozbiljnu i mučnu kastinsku diskriminaciju, i pored toga uspeo da se izdigne i završi doktorat iz ekonomije na Kolumbija unverzitetu u Americi i Londonskoj školi ekonomije u Velikoj Britaniji.
Kao predsedavajući Komisije za izradu Ustava, on je ugradio principe slobode, jednakosti i bratstva, osnovna prava i ukidanje nedodirljivosti u Ustav, i u potpunosti zaslužio nezvaničnu, ali često upotrebljavanu titulu oca indijskog Ustava. Ambedkar je bio i prvi ministar prava i pravosuđa nakon sticanja nezavisnosti, od 1947. do 1951. godine. Imao je ključnu ulogu u oblikovanju pravnog sistema nove, mlade države, izveo mnoge reforme u društvu i pokušao da uvede reforme koje bi poboljšale prava žena. Dao je ostavku jer njegove reforme nisu bile u potpunosti prihvaćene.
Pre neki dan sam, pričajući sa prijateljem o njemu, koji je isto iz Maharaštre, čula da je toliko voljen i cenjen da postoje hramovi sa njegovom slikom, gde ga obožavaju kao jednog među išvarama (Bogovima), što govori mnogo o tome koliko je doprineo jednoj jako marginalizovanoj zajednici
Godine 1956. Ambedkar je prihvatio budizam, inspirišući dalitski budistički pokret kao put ka dostojanstvu i jednakosti. Njegova dela i mnoge knjige koje je napisao, i njegova celoživotna borba protiv kastinskog ugnjetavanja, čine ga značajnim simbolom socijalne pravde i demokratskog humanizma u modernoj Indiji. Ambedkar je zajedno sa stotinama hiljada sledbenika prešao u budizam, odbacujući kastinski sistem hinduizma. Taj čin nije bio samo religijski — bio je i politički i društveni protest. Njegova verzija budizma se naziva navajana budizam (Navayana Buddhism) koji se razlikuje od tradicionalnog budizma time što je fokus na društvu, ne na pojedincu/pojedinki. Ambedkar je smatrao da nema istinske slobode dok je društvo nepravedno.
I dan dana, veliki broj ljudi u Indiji, posebno pripadnici dalitske manjine i posebno u državici Maharaštri (Maharashtra), slavi Ambedkara. Pre neki dan sam, pričajući sa prijateljem o njemu, koji je isto iz Maharaštre, čula da je toliko voljen i cenjen da postoje hramovi sa njegovom slikom, gde ga obožavaju kao jednog među išvarama (Bogovima), što govori mnogo o tome koliko je doprineo jednoj jako marginalizovanoj zajednici. Da se razumemo, i dan danas daliti doživljavaju brutalnu diskriminaciju, ali jesu zaštićeni zakonima i Ustavom, mnogim ljudima koji su odbacili i svoje pozicije u višim kastama i koji razumeju brutalnost istih, i pozitivnom zakonskom diskriminacijom u pogledu zapošljavanja u javnim institucijama, kao i pohađanju škola za decu i studente iz tih porodica – što je opet delo Ambedkara i komisije kojom je predsedavao.
B. R. Ambedkar je bio jedan od najvažnijih ljudi moderne Indije nakon osvajanja nezavisnosti, čovek koji je svojim delanjem ostavio traga i učinio svet boljim, koji se borio za one čiji je glas nevidljiv u sistemu, za one koji zapravo žive vam sistema i koji sami sebe nazivaju slomljenima zbog ugnjetavanja koje preživljavaju – kojima je on sam pripadao.
Biografija autorke
Bojana Brajkov, rođena u Vršcu. Diplomirala na odeljenju za međunarodne odnose (međunarodna politika) Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Paralelno je završila napredne dodiplomske studije Beogradske otvorene škole (DAUS). Nakon toga se bavila projektima u vezi sa zaštitom životne sredine, dubinskom ekologijom i vrednostima, ljudskim pravima, posebno pravima žena kroz Ekološko udruženje Avalon, čija je i dalje članica Upravnog odbora. Upisuje master studije filozofije na Univerzitetu u Goi, u Indiji 2019. godine, od kada tamo i živi. Nakon master studija, početkom 2022. upisuje i doktorske studije iz filozofije na Školi sanskrita, filozofije i indijskih studija, na Univerzitetu u Goi, u Indiji, gde se bavi izučavanjem indijske filozofije i zapadne kontinentalne filozofije, pre svega fenomenologije u okviru teme njenog doktorskog rada pod radnim nazivom: „U potrazi za spoznajom kroz transcendentno: Između umetnosti i religije“ (In search of Self-Realization Through Transcendence: In-between Art and Religion). I verovatno je prva žena u modernoj istoriji Srbije koja se bavi indijskom filozofijom na najvišem akademskom nivou.
Zainteresovana je za različite potencijale javne filozofije i filozofske prakse, kao na primer, filozofije za decu (p4cHI). Smatra da filozofija može da doprinese humanosti, celokupnom zdravlju i povezanosti pojedinaca i pojedinki u promišljanju, ljubavi i radosti. Posle sedam godina života u Indiji i bavljenja indijskom i zapadnom filozofijom, shvatila je da bi volela da podeli svoje iskustvo kroz niz tekstova hermeneutički povezanih o svom iskustvu, kulturi, religiji, politici, filozofiji, u formi tekstova, pisama, fotografija. Smatra da razumevanje različitosti i doživljavanje lepote u tim različitostima, van samo estetske kategorije iste, doprinosi otvorenosti, saosećajnosti, razumevanju i prihvatanju drugosti.
