I opet je vlast demonstrirala poznatu virtuoznost u veštini jedenja vremena – i to tako da sama deluje konstruktivno, čak i velikodušno („prihvatamo sve njihove zahteve, sem jednog koji je neustavan“). Tačka spoticanja i nakon dva opoziciona dopisa ostao je zahtev za istovremenim održavanjem beogradskih i drugih lokalnih izbora, zbog čijeg neispunjavanja je već najavljena mogućnost izbornog bojkota. U vazduhu je i opozicioni predlog da OEBS posreduje u krizi.
Skoro da je teško pohvatati šta se sve desilo u poslednjoj etapi pregovora vlasti i dela opozicije (Srbija protiv nasilja, ali ne i NADA) o izbornim uslovima. Nakon prošlonedeljnog sastanka, u koji je uključen i nevladin sektor, a na licu mesta su ga pratili i strani ambasadori, Ana Brnabić je sagovornicima dala rok od 24 sata da dostave predloge rešenja. I još je obećala da će „sve ispuniti“.
Rok je istekao u petak u podne, opozicija je ispunila zadatak, ali je odgovor vlasti ipak rastezan do ponedeljka uveče, kada je stiglo već pomenuto „ne“ za ključni zahtev. U toj verziji, zahtev je podrazumevao odlaganje već zakazanih beogradskih izbora izmenom člana 87 Zakona o lokalnoj samoupravi, s retroaktivnim dejstvom – što je Ana Brnabić protumačila kao „suprotno Ustavu“. U svom odgovoru nagovestila je samo pomeranje lokalnih izbora za termin između 29. septembra i 13. oktobra (na predlog stranaka SDA i PDD).
Tačka spoticanja i nakon dva opoziciona dopisa ostao je zahtev za istovremenim održavanjem beogradskih i drugih lokalnih izbora
Opozicija je odgovorila promptno, novim predlogom kako da se izbori održe istog dana, na jesen ove godine: ovoga puta kroz izmene i dopune Ustavnog zakona. U dokumentu koji se pojavio u medijima, piše da izbori za Skupštinu grada Beograda i skupštine svih opština, gradova i gradskih opština u Srbiji treba da se održe u istom danu, najranije šest meseci od stupanja na snagu poslednjeg donetog zakona, a najkasnije do kraja 2024. godine. Navedeno je čak sedam zakona koje bi trebalo promeniti.
Ne dolazi u obzir – suština je brzopoteznog odgovora Ane Brnabić na taj predlog. Sve ostalo je uobičajeni folklor: „drznuli se“, „nema principa, nego kako Đilas kaže“…Prema njenom stručnom tumačenju saopštenom u utorak, za ispunjenje tog zahteva opozicije, potrebna je promena Ustava.
Natezanja
Natezanje je, tako, nastavljeno: novi sastanak je zakazan za sredu, kad ovaj Radar bude u štampariji. Zakonski rok u kome bi – recimo nakon dodatnih razgovora, poput onog sa direktorom ODIHR-a Mateom Mekačijem u utorak – ipak bilo moguće „namontirati“ ostale lokalne izbore za 2. jun, za kada su zakazani beogradski izbori, ističe u četvrtak, kad naš nedeljnik bude na kioscima.
Neku šansu da se baš to desi deo javnosti pronalazio je u izjavi Aleksandra Vučića, koja, na prvi pogled, deluje kao potpuna negacija mogućnosti takvog ishoda: „Ja sam bio za to da se sve održi 2. juna, ali ljudi u stranci su bili protiv toga. Na mnogim mestima neće da podnesu ostavke, treba da podnesu ostavke, hoće-neće…“, rekao je Vučić, a onda dodao: „Mislim da treba da sednu da razgovaraju oko toga.“
Šta god da se na najavljenom sastanku u sredu desi, činjenica je da se tada navršava tačno 14 dana od 3. aprila, kada je Ana Brnabić, sa pozicije predsednice Skupštine Srbije, raspisala izbore. U međuvremenu, za razliku od opozicije koja još nema konačnu odluku o učešću na njima, naprednjaci su predali svoju do sada najširu i najkontradiktorniju izbornu listu i nastavili kampanju, često koristeći državne pozicije na kojima se nalaze.
Dok naprednjaci povlače tako velike poteze uprkos činjenici da, suštinski, posle brojanja decembarskih glasova, nemaju legitimitet za odluke o budućnosti glavnog grada, opozicija je koncentrisana na teško razumljivu priču o izbornim uslovima
Pride, tehnička vlada kojom upravljaju, neometano je donela odluku o novom proširenju Beograda na vodi, ovoga puta na još 327 hektara na opštinama Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica. Poređenja radi, opština Vračar prostire se na 292 hektara. Zbog širenja Beograda na vodi, država će platiti naknadu ili dati drugu zemlju sadašnjim korisnicima zemljištima, a najvažniji projekat vlasti pre sporedne izložbe EXPO, po svemu sudeći, stiče svojinu bez uloženog dinara, zahvaljujući konverziji.
I dok naprednjaci povlače tako velike poteze uprkos činjenici da, suštinski, posle brojanja decembarskih glasova, nemaju legitimitet za odluke o budućnosti glavnog grada, opozicija je koncentrisana na, za građane, teško razumljivu priču o izbornim uslovima. Nikakva prava izborna kampanja, s opozicione strane, ne postoji.
Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde, bio je jedan od retkih koji su se oglasili nakon odgovora Ane Brnabić na opozicione predloge datog u ponedeljak: prema njegovim rečima, koalicija Srbija protiv nasilja i koalicija NADA doneće zajedničku odluku o izlasku na izbore 2. juna na osnovu toga koliko će biti blizu ispunjenje ključnih preporuka OEBS/ODIHR misije. „Ako to nemamo, mi onda nemamo izbore u Srbiji, nego imamo mimikriju, imamo laž, legalizaciju pljačke, a mi ne treba da učestvujemo u legalizaciji pljačke i mislim da je to ruganje i ponižavanje građana Srbije“, rekao je Stefanović za TV Insajder.
Pomenuta „blizina ispunjenja preporuka OEBS/ODIHR“ bila bi, doduše, dosta rastegljiv kriterijum sve i da nije cajtnota koji suštinsko unapređenje izbornih uslova, ka kome dotične preporuke vode, ozbiljno dovodi u pitanje. O očiglednom nedostatku volje vladajuće većine da išta pomeri u pozitivnom pravcu, vidljivom u stalnoj kupovini vremena (razgovori sa opozicijom su, da se htelo, mogli početi pre više od tri meseca) i ciničnim izjavama (sve i da hoću, ne da Ustav) da ne govorimo.
Večita dilema
Prema pisanom odgovoru Ane Brnabić, objavljenom u ponedeljak uveče, postoji spremnost za prihvatanje zahteva Srbije protiv nasilja i CeSID-a, prema kojima građani ne bi mogli da glasaju na novom prebivalištu u periodu od 6-12 meseci nakon promene adrese. Time bi se moglo povećati poverenje u tačnost biračkog spiska, a naknadno bi, predložila je predsednica Skupštine, bilo odlučeno koji bi predlog bio optimalan – da predviđeni rok bude 12 meseci, koliko je tražila Srbija protiv nasilja, ili šest meseci, koliko je predložio CeSID. Sve to je, dodala je, „u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i mišljenjem relevantnih institucija, kao što je Venecijanska komisija“.
Večitu temu – jedna ili više kolona, od čijeg rešavanja zavisi izbor (jednog ili više) kandidata za gradonačelnika ali i formulisanje ključnih izbornih tema, sada je potisnula rasprava „izbori ili bojkot”
Za vlast je, prema njenom odgovoru, prihvatljivo i osnivanje radnog tela ili Komisije za praćenje implementacije preporuka ODIHR, u čijem sastavu bi bili poslanici vlasti, opozicije i predstavnici civilnog društva, sve uz vođenje računa o adekvatnom predstavljanju nacionalnih manjina. Do sastanka u sredu, nadležna skupštinska služba trebalo je da predstavi kompletan predlog za osnivanje tog tela, njegovu ulogu, način rada, ciljeve, članove i metodologiju rada, iz čega bi trebalo da je moguće videti i da li, osim nedostatka vremena do 2. juna, postoje i drugi razlozi koji dovode u pitanje šanse novoosnovanog tela da doprinese sprovođenju preporuka ODIHR.
U celoj toj zavrzlami, građani ostaju bez jasnih odgovora na standardna predizborna pitanja – ko će na izborima učestvovati i kakav plan ima za rešavanje problema koji ih muče. Nakon što se pokazalo da postoje razlike u stavovima o ideji o bojkotu, učinilo se i da je ugrožen do sada najveći rezultat u borbi protiv autokratske vlasti – stvaranje ozbiljne snage koja bi mogla predstavljati alternativu naprednjacima. A to celu priču o promenama vraća bar jedan korak unazad.
Večitu temu – jedna ili više kolona, od čijeg rešavanja zavisi izbor (jednog ili više) kandidata za gradonačelnika ali i formulisanje ključnih izbornih tema, sada je potisnula rasprava „izbori ili bojkot“, koja vodi ka novim pregrupisavanjima i novom gubljenju vremena.
Sve više se šuška i o pojavi novog igrača, Sava Manojlovića, koji i dalje ne otkriva kada misli da se politički angažuje
Sve više se šuška i o pojavi novog igrača, Sava Manojlovića, koji i dalje ne otkriva kada misli da se politički angažuje. U kuloarima se tvrdi da je njegova namera da na prve izbore na kojima bude učestvovao izađe samostalno, te da za donošenje odluke o predstojećim izborima čeka rezultate istraživanja javnog mnjenja.
A možda je, zapravo, sve to komešanje i bolje od ustajale močvare u kojoj smo godinama živeli. Jer, čak i ako je dosadno za praćenje i teško za razumevanje, sve to govori da vlast više nije svemoćna i da mora mnogo da se trudi da očuva stanje zarobljene države.
