Izgleda da su emisari Aleksandra Vučića uzalud obilazili Brisel i druge evropske prestonice da bi („plašeći gospodu“) tvrdili da je Studentska lista proruska, odnosno da je čine „Putinove marionete“, kako je, prema navodima Georgi Goteva, urednika evropskog portala Euractiv, govorio srpski ambasador pri EU Danijel Apostolović.
Izborni trijumf SL nad godinama „omiljenim stabilokratom“, ipak, nikoga nije uplašio. Naprotiv, već u izbornoj noći čestitke pobednicima uputili su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta – oboje poznati po dobrim odnosima sa Vučićem. Već sutradan, komesarka za proširenje Marta Kos razgovarala je sa Ilijom Srdanovićem, prvim na SL, a potom je primila delegaciju od četvoro neimenovanih (?!) predstavnika izbornog pobednika. Ponude za rad na „unapređenju budućnosti Srbije u EU“ stigle su sa svih tih adresa, a Andreas fon Bekerat, pre nego što je napustio funkciju šefa delegacije EU u Beogradu, čak je ocenio da Srbija „ima sve što joj je potrebno da ponovo bude predvodnik među kandidatima za članstvo u EU“.
Rusija je, s druge strane, na pobedu SL reagovala uzdržanije, uz poruku da očekuje nastavak konstruktivnih odnosa i podsećanje na značaj koji im je dao Vučić (portparol Kremlja Dmitrij Peskov) a mediji su insistirali na mogućim problemima koje donosi heterogenost izbornog pobednika. Čestitka američke ambasade u Beogradu stigla je pet dana nakon izbora, a političke promene pozdravili su pojedini senatori i kongresmeni.
Svetski hit
Samo tri dana nakon izbora oglasila se i vodeća globalna agencija za procenu kreditnog rejtinga, Fič, ocenom koja se ne slaže sa Vučićevim prognozama o ekonomskoj propasti koja sledi, već nagoveštava mogućnost skoka sadašnjeg rejtinga Srbije, pod uslovima koji ne deluju nemoguće:„Događaji koji bi ojačali naše uverenje da politička tranzicija neće poremetiti rast, makroekonomsku stabilnost ili spoljne finansije bili bi pozitivni za kreditni profil Srbije. Napredak u jačanju upravljanja i institucija takođe bi mogao da izvrši pritisak na povećanje rejtinga“, navodi se, između ostalog, u saopštenju.
Srpski izbori izazvali su interesovanje i izvan kancelarija zvaničnika kojima je to u opisu radnog mesta: svetska štampa preplavljena je ocenama o mogućem širem značaju pobede neobičnog studentskog pokreta. Čak su i mnoge poznate svetske ličnosti delile objave i komentarisale dešavanja u Beogradu.
„Pobjeda Studentske liste definitivno mijenja imidž Srbije“, ocenjuje Vedran Džihić, viši stručni savetnik na Austrijskom institutu za međunarodne odnose i podseća da je Srbija poslednjih godina uglavnom pominjana u negativnom tonu, kroz prizmu Vučićevog autoritarnog režima i tema poput policijskog nasilja nad studentima ili sahrane Ratka Mladića. „Aleksandar Vučić je poodavno izgubio kontrolu nad narativom o Srbiji van zemlje. Svi pokušaji pozitivnog brendiga njegovog režima su bili uzaludni“, kaže.
Ubeđen sam da je ovo istorijska prilika za evropeizaciju Srbije i brz put ka članstvu. Srbija bi do 2030. mogla postati članica EU, kaže Vedran Džihić
Tokom meseci protesta, prema njegovim rečima, Srbija je sve više označavana kao zemlja gde se organizuju inovativni demokratski procesi odlučivanja i gde mladi ljudi donose nadu. „Poslije pobjede SL je zaista bilo nevjerovatno posmatrati koliko je svjetskih medija isticalo i opisivalo duh promjene i demokratsku inspiraciju koju su mladi ljudi donijeli. Od zemlje autoritarne vladavine, politike straha i represije Srbija je postala primjer kako se moguće izboriti protiv takvih snaga. Ja sam ubijeđen da bi se uskoro mogli i osjetiti efekti ovog novog pozitivnog brendinga Srbije – u odnosima sa EU recimo i s mogućim investitorima, pogotovo u slučaju da nova vlast uspije da aktivno i uspješno krene u oslobađanje zemlje od koruptivnih i klijentelističkih struktura koje su kočile njen razvoj.“
Momentum
Postoji prilika, ali je treba znati iskoristiti, ocenjuje Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka. Evropska unija, koja je dugo bila uzdržana prema svemu što se u Srbiji dešavalo tokom poslednje dve godine – iako je od pojedinih poslaničkih grupa, poput demokrata, stizala podrška studentima – sada ocenjuje da postoji šansa za novi početak, kaže sagovornica Radara. Uz podsećanje da nijedan klaster u pregovorima o evrointegracijama nije otvoren čak pet godina, ona izražava nadu da sada postoji šansa da se otklone prepreke koje su onemogućavale nastavak zamrznutog procesa. Ističe, ipak, da to zavisi od nove vlade, i same Skupštine, odnosno od toga koliko će njeni odbori i debata u parlamentu biti usmereni na tu oblast.
„Bitan je momentum“, kaže ambasadorka povodom poruka o fokusu na unutrašnjim reformama koje stižu od SL. Procesi bi, ocenjuje, trebalo da teku paralelno, jer je upravo sada dobar momentum– o čemu govori i izražena dobra volja predsednice Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta.
Jedan od prvih pozitivnih političkih ali i finansijskih efekata promene vlasti i poboljšanog imidža Srbije mogla bi da bude deblokada zamrznutih sredstava od strane EU iz Plana rasta za Zapadni Balkan, ocenjuje Džihić: „Naravno, još se čeka formiranje Skupštine i potom i formiranje Vlade, te i programska orijentacija nove Vlade. Posebno pažljivo će se, pored unutarnjih reformi, recimo u domeni pravosuđa, pratiti kako će se Srbija pozicionarati na vanjskopolitičkom planu i po pitanju EU integracija“, kaže.
Znak u kom pravcu idemo biće ime mandatara i ministara spoljnih poslova i evrointegracija, ali i sastav vlade u celini. Važno jei koju zemlju će prvo posetiti premijer i ministar spoljnih poslova, kaže Branka Latinović
Znak u kom pravcu idemo, ukazuje Branka Latinović, biće ime mandatara i ministara spoljnih poslova i evrointegracija, ali i sastav vlade u celini. Važno je, prema njenim rečima, i koju zemlju će prvo posetiti premijer i ministar spoljnih poslova. Standard je, objašnjava, da to bude neka susedna zemlja, a odmah potom – Brisel. „Mora se pažljivo razmotriti šta će biti prvi korak, naročito zbog narušenih odnosa sa susedima“, kaže. Da se ona pita, prvi korak bila bi poseta Zagrebu ili Sarajevu, ili oba grada u istom danu, jer su ti odnosi najviše narušeni, a dobar izbor bio bi i potonji odlazak u Mađarsku, sa kojom bi trend postojanja dobrih odnosa sada mogao biti postavljen na zdrave osnove.
EU na ispitu
Pretpostavke, uostalom, postoje: mađarski premijer Peter Mađar snažno je podržao studente i pozdravio pobedu SL na društvenim mrežama, preko medija, ali i u parlamentu. U mnogim analizama govori se o talasu demokratskih promena u Evropi, koji je počeo u Mađarskoj, a nastavljen u Srbiji, što je stvorilo atmosferu za približavanje novih vlasti dve zemlje. Do Radara su doprla i „šuškanja“ da bi upravo Mađarska mogla biti neka vrsta pokrovitelja Srbije na putu evrointegracija, možda zemlja-instruktor, kakav je svakoj zemlji kandidatu bio potreban na komplikovanom putu administrativnog prilagođavanja pravilima Unije (za Crnu Goru, koja sada prednjači u procesu, instruktor je Slovenija, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji to je bila Francuska, a zemljama „višegradske grupe“ Austrija).
„Jasno je da suštinske vrijednosti Studentske liste, koje su bile i dio predizbornog plana, nose sa sobom jasnu proevropsku konotaciju“, kaže Džihić povodom nedoumica vezanih za buduću spoljnopolitičku orijentaciju, potpuno logičnu za heterogenu organizaciju koja je porazila autokratsku naprednjačku vlast.
Džihić, naime, podseća da su slobodno i nezavisno pravosuđe, odgovornost i transparentnost institucija, slobodan javni prostor i mediji, kao i borba protiv korupcije, zapravo, evropske vrednosti. S druge strane, „ista ta EU“, kaže, bila je ne samo premlaka prema režimu Aleksandra Vučića, nego mu je često i davala legitimitet kada to uopšte nije bilo potrebno, što je dovelo je do erozije poverenja u EU.
Samo tri dana nakon izbora oglasila se agencija Fič, ocenom koja nagoveštava mogućnost skoka sadašnjeg rejtinga Srbije, pod uslovima koji ne deluju nemoguće
„Sad je na EU da otvori ruke prema Srbiji, a na novoj vlasti da demokratizira društvo i napravi novu slobodnu i demokratsku državu. Isplata blokiranih sredstava bi bila samo prvi korak. Daljnji integrativni koraci već sljedeće godine u kontekstu nove mantre EU o gradualnoj integraciji (recimo, otvaranje dodatnih fondova, prisustvo sjednicama EU organa u statusu posmatrača, brza integracija u evropsku ekonomsku zonu itd.) bili bi mogući i poželjni“, kaže. „Izgubljeno povjerenje u EU se može vratiti, ali ne na taj način da EU Studentskoj listi konstantno „odozgo“ isporučuje uslove, već da se zajednički i bez predumišljaja otvore vrata EU i da se proces EU-integracija na svaki način ubrza – i u tehničkom ali i u simboličkom smislu. Ubijeđen sam da je ovo istorijska prilika za evropeizaciju Srbije i brz put ka članstvu. I da bi Srbija do 2030. mogla postati članica EU.“
Kadrovi
Nije baš da smo navikli da stvari idu glatko i u jasnom pravcu. Šta bi mogli biti problemi na tom putu – ako nova vlast uopšte bude želela da njime korača?
Branka Latinović, recimo, primećuje da na Studentskoj listi nismo prepoznali kadrovski kapacitet vezan za spoljnu politiku, evrointegracije i državnu administraciju – osim Dejana Šoškića, koji ima iskustvo rada u državnoj upravi. A znanja iz pomenutih oblasti nisu potrebna samo budućim ministrima, već i poslanicima, naročito članovima skupštinskih odbora. Na tu vrstu primedbi, čak i kad dolaze sa dobronamerne strane, najverniji poštovaoci SL imaju univerzalni odgovor, tačnije, dva – novi poslanici imaju izuzetno visok obrazovni nivo, pa će brzo naučiti sve što im je potrebno. I još: sumnjali smo u mnoge studentske odluke, ali je izborni rezultat potvrdio da su u svojim dugim i komplikovanim procedurama, došli do najboljeg rešenja.
„Sve ovo što predstoji je maratonska utrka“, kaže Džihić. „Dijelovi starog režima će se opirati promjenama i učiniti sve da opstruiraju novu vlast. Posebno opasni bi mogli biti elementi u tajnim i policijskim službama gdje su potrebne brze i odvažne reforme. I naravno, eventualni ultimatumi iz komšiluka mogu biti problem, recimo iz Hrvatske u kontekstu formuliranja EU politika, gdje Hrvatska ima veliki utjecaj. Slučaj nedavnih zaključaka oko Crne Gore je indikativan po tom pitanju.“
Džihić insistira na poruci da sada nije momenat za bilo kakve ultimatume, nego za odvažnu i hrabru podršku Srbiji iz Brisela, da što brže i što efikasnije krene u demokratske reforme. I nije jedini koji o tome govori – slična upozorenja stižu od brojnih analitičara i poznavalaca situacije u regionu. Mediji verni Vučiću, međutim, insistiraju na tvrdnjama o „ultimatumu iz Brisela“, prevodeći celo poglavlje 31 (zajednička bezbednosna i spoljna politika) kao zahtev za uvođenjem sankcija Rusiji. Nova opozicija upravo na toj temi očekuje cepanje nove vlasti, na njoj je da se od toga odbrani.
