Veliki glumac, slavan i popularan, koga svi volimo i obožavamo izjavio je za jednog našeg političara, da je veći političar od Čerčila i De Gola.
Baš mi je zaimponovalo da mi imamo tako velikog i značajnog političara. Mada, koliko je meni poznato, u vlasti nema nijednog političara čija slava ide dalje od njegovog rodnog sela.
Međutim, možda grešim. Takvo poređenje bi svakom godilo. Naročito kada to izgovori najveći glumac sa ovih prostora čije smo filmove rado gledali i uživali u njegovim tragičnim i komičnim filmskim kreacijama.
Glumac ima pravo da kaže o svakome sve što misli. Nema ljutnje!
Glumci svake večeri igraju neki tuđi život. Više su drugi nego svoji.
Glumci su božja deca i njima je sve dozvoljeno. Pa neka se neko ljuti a neko raduje.
Kada sam počeo da pišem ovaj tekst, desio mi se mali problem; nisam zapamtio ime tog političara koga je pominjao glumac. I kada sam pokušao da pošaljem zahvalnicu tom političaru, nisam znao o kome se radi… S obzirom na to da je kod nas puno značajnih političara i da je velika konkurencija – ko je Čerčil, a ko De Gol, pokušao sam da dobro razmislim i da se setim o kome je reč. U moju glavu baš u poslednje vreme i ne mogu da se pouzdam. Često neke stvari zaboravljam. Sećam se nečega što se dogodilo pre trideset godina, a ne sećam se onoga što je bilo juče. Ali to me ne brine. To je normalno za moje godine.
Nisam siguran da su Čerčil i De Gol tukli na ulici sugrađane i da su ostali po tome poznati u svojim zemljama
Krenuo sam sa analizom političara starije generacije. Činilo mi se da je normalno da je to političar koji je oslobodio svoj narod od okupatora, izgradio zemlju, uveo samoupravljanje, nesvrstanost… Naravno, to je Tito. Ali, slavni glumac je sigurno mislio na savremenog političara. Političara našeg vremena.
Krenuo sam od ministra policije, čoveka koji je već skoro trideset godina u politici. Nisam siguran da su Čerčil i De Gol tukli na ulici sugrađane i da su ostali po tome poznati u svojim zemljama. Znači, nije taj…
Značajna funkcija je ministar spoljnih poslova, onaj mladi političar koji se samo smeje i tapše rukama kao malo, razmaženo dete… Suviše je mlad za takvo poređenje. I ako je napravio divovski korak od ničega do ministra spoljnih poslova. Jadna ova zemlja šta sve mora da istrpi.
Neko od bivših „žutih“ ? Ne… Njih je odavno pregazilo vreme… Dugogodišnja predsednica Vlade? Moguće. Ali zašto bi nju poredio sa Čerčilom i De Golom.
Ko je još kandidat?
Možda je glumac mislio na ministra obrazovanja? On spava na sednicama parlamenta i vlade. Da pokaže celoj naciji kako naporno radi i kako ne stiže da odspava kod kuće. Jedino što hrče dok spava, pa pojedini članovi vlade misle da on to govori o reformama u obrazovanju! Čak mu neki članovi i pljeskaju i odobravaju… ono što su čuli… ministrovo hrkanje!
Ne… Nije glumac na njega sigurno mislio.
Ministar finansija, naravno. Ali on se bavi samo novcem, svojim i tuđim. Više svojim nego tuđim. Teško je i skupo izdržavati sve te silne stanove. Nije učestvovao ni u jednom ratu! Ne znam ni da li je uopšte odslužio vojni rok. Ali to sada nije toliko važno. Nažalost, nije on!
Možda ministar kulture? Zašto da ne? I to malo kulture što je bilo u ovoj zemlji, sravnio je sa zemljom. Nešto po čemu ćemo ga pamtiti.
Mislim da sam se setio. Jesam mator, ali nisam baš toliko senilan. Ministar vojske, naravno… Briljantna karijera: od keramičara do ministra. Sve u godinu i nešto dana. Pravi čarobnjak.
Možda ministar kulture? Zašto da ne? I to malo kulture što je bilo u ovoj zemlji, sravnio je sa zemljom
Deco, svi u keramičare! I za godinu dana eto vas – ministri!
Ali ne, nije tu nešto u redu. Pitao sam ljude na ulici: ko nam je ministar vojni? Niko nije znao. Ako ljudi na ulici ne znaju, ko je ministar vojske… kako će znati ko su Čerčil i De Gol?
Zanima me o čemu razmišlja jedan naš vojni general koji je ceo svoj život proveo u vojsci, dok predaje raport ministru vojnom, keramičaru.
„J*bem ti život zašta sam se ja borio na Košarama“ ? Načuo sam da to govori, dok stoji u stroju i čeka da pozdravi ministra.
Nisam mogao da spavam. Prevrtao sam se po krevetu noćima. Živim u senci tako značajne ličnosti, a ne znam ko je to.
Sramota. Sam sam se sebe stideo, ali nisam prestao da razmišljam. Na koga je mislio slavni glumac.
To je on. Nepogrešivi Vođa koji sve zna i u sve se razume. Učestvovao u ratu, bombardovao Sarajevo. Podiže mostove, autoputeve, gradi stadione. Organizovao je ulične bande. Mladi, koji nisu imali od čega da žive, ostvarili egzistenciju. Dolazak na miting 20 evra, ćuška u stomak 30 evra, šamar 50 evra, razbijanje kamere 100, gaženje autom 500, i naslovna strana u Informeru
I najednom nešto mi je kvrcnulo u glavi, upalila se neka lampa, oblio me je hladan znoj, tresle su mi se i ruke i noge, kosa mi se nakostrešila.
To je on. Nepogrešivi Vođa koji sve zna i u sve se razume. Učestvovao u ratu, bombardovao Sarajevo. Podiže mostove, autoputeve, gradi stadione. Organizovao je ulične bande. Mladi, koji nisu imali od čega da žive, ostvarili egzistenciju. Dolazak na miting 20 evra, ćuška u stomak 30 evra, šamar 50 evra, razbijanje kamere 100, gaženje autom 500, i naslovna strana u Informeru.
Nezaposlenost se naglo smanjila. Svi su izašli na ulice da biju i da gaze… Država je procvetala.
Sada sam mogao mirno da spavam. Znao sam ko me čuva i ko brine o meni. I ja sam saglasan sa čuvenim glumcem. On je zaista veći i od Čerčila i De Gola. Samo je glumac jedno pogrešio. Trebalo je tu dodati i Staljina! Veći je političar od Čerčila, De Gola i Staljina!
Zašto Staljina? Razmislite sami… I sve će vam se kazati samo…
P.S. Da li će veliki glumac posle svega što se dogodilo da se obrati Narodu i da kaže: „Narode moj, pogrešio sam, oprostite“.
I Narod će mu oprostiti jer ga voli, ceni i poštuje!
