1. novembar
Kako bi trebalo da izgleda, da se oseća ponašanje nove vlasti, po svemu što je dosada govorila i radila potpune suprotnosti dosadašnjem režimu? Kako bi trebalo da se projektuju novi ministri i državni sekretari i šefovi raznih uprava, sve dole do nivoa referenata?
Jednom rečju: asketski.
Namerno, upadljivo, posvećeno asketski.
Bez skupih odela i satova, tašni i sandala, kozmetičke hirurgije i dragocene metalurgije.
Bez okupljanja po eskluzivnim lokalima, posebno onima koji su predano servisirali režim i njegove podguznjake; mesta na kojima se ne jede svojim parama, samo državnim i ukradenim…
Glavni izazov je obnova popljačkane, zapuštene, zadužene i zaostale zemlje u kojoj je režim ostavio minsko polje institucija, mufljuza, kriminalaca, procesa i ugovora i svakakve druge sistemske truleži i rđe koja će se rasuti i pred najmanjom proverom
Bez prihvatanja službenih „škoda“ i „audija“ kao nešto „normalno“ za poziciju na kojoj su.
Bez „rotacija“ kada i moraju da ih koriste.
Bez čauša i sikofanata; sami sebi da sipaju vodu i kuvaju kafu, kada god mogu.
Da svoje šolje odnesu u kujnu, posle sastanka.
Kao i na svojim hodočašćima po Srbiji, kada su iza sebe skupljali đubre; kada su pešačili i biciklali, spavali u staklenim baštama, manastirima i pored puteva. Stavljali novine na klupu pre nego što se na nju popnu.
Da budu vakcinisani na status, gordost, sujetu…
Dva su velika izazova pred svima koji budu postavljeni na pozicije moći u novoj Srbiji.
Jedan, glavni, je obnova popljačkane, zapuštene, zadužene i zaostale zemlje u kojoj je režim ostavio minsko polje institucija, mufljuza, kriminalaca, procesa i ugovora i svakakve druge sistemske truleži i rđe koja će se rasuti i pred najmanjom proverom. I već je počelo…
Nova vlast je ušla u zdanje koje je trulo i izgriženo korupcijom mutiranih političkih termita i samo pažljiva forenzička dezinsekcija i deratizacija može da spreči da se to zdanje uruši.
Drugi problem je ljudska priroda; u stvari, dva problema…
Uobraženost i sujeta su, kako mudro kaže finalna rečenica filma „Đavolov advokat“, njegov omiljeni greh. Retki su oni koji na pozicijama uticaja mogu da se odupru iskušenjima… pa, pozicije.
Nema ovo mnogo veze za religijom, već sa evolucionom psihologijom. Novim vlastima će ljudska evolucija biti mnogo veći izazov, na dva načina.
Nova vlast je ušla u zdanje koje je trulo i izgriženo korupcijom mutiranih političkih termita i samo pažljiva forenzička dezinsekcija i deratizacija može da spreči da se to zdanje uruši
Jedno su „kognitivna iskrivljenja“ ili „pristrasnosti“ (biases), deo našeg evolucionog umnog umreženja. Jake su to sile, kojima se može odupreti samo ako se postavi okruženje koje pojedinca drži u zoni racionalne introspekcije. A to mogu da rade samo sredine jednakih, slobodnih i poštenih, sa zajedničkom misijom.
Pozicije moći vrlo brzo aktiviraju nekoliko „iskrivljenja“. Jedno je „pristrasnost preteranog samopouzdanja“ (over-confidence bias): „čim sam na privilegovanoj poziciji, mora da sam pametan i sve najbolje znam“. To je suština sujete i arogantnosti. To rađa jednu drugu pristrasnost, „selektivnost informacija“ (confirmation bias) – tražimo, gledamo i prihvatamo samo one informacije koje potvrđuju mišljenje ili stav koji već imamo; sve ostalo se ignoriše ili umanjuje, i to često ne ni svesno, kao u propagandi. Bežimo od toga jer nam ne prija na ličnom i emotivnom nivou… Otuda sklonost da se okružujemo „yes“ ljudima. Putin i Tramp, Vučić i Orban – svaki diktator i tiranin, bez greške – pati od ovoga. I na kraju izgubi vezu sa realnošću; i na kraju padne…
Treća evolutivna karakteristika je ekstremno jaka kod skoro svih nas i zahteva sistem skoro monaškog asketizma: ljudska bića su „lenji maksimizatori“ (lazy maximisers) životnih benefita. Upisana nam je evolucijom sklonost da sa što manje napora dobijemo što više životnih prednosti (statusa, materijalnih dobara, telesnih zadovoljstava) jer je to nekada značajno povećavalo šanse za preživljavanje u okruženju ekstremnog siromaštva i ekstremnih opasnosti. Zato je korupciju tako teško iskoreniti gde god su ljudi i zašto često i oni koje smo smatrali najboljima, na naše večno iznenađenje, podlegnu.
Kako se boriti protiv ovoga? Na dva načina. Jedan je „monaški“: birati za pozicije ljude koji su dobri u tome što rade, ali su nezainteresovani za slavu i pare; ljude koje vode „intrinzičke“ vrednosti i (fanatična) misija. Ovo je lakše ako se nagrade za ove pozicije svedu samo na ispunjavanje društvene i narodne koristi – ništa više od nekog bazičnog proseka ličnog nagrađivanja! Nema statusa, privilegija, honorara i sinekura… bolji život mojih sugrađana mi je najveća nagrada! Studenti su ovaj ukus života već probali i doneli.
Stručnost je danas higijenski zahtev za nekoga ko želi da gradi uspešnu zemlju; meni je povrh toga još bitniji simbolički, psihološki i emotivni „supersistem“, narativ – „ideologija“ – koja našoj novoj eliti ukazuje na to šta se u novom društvu smatra vrednim, a šta poganim i opasnim
Drugi je da se iz pozicija odlučivanja i isporuke državnih usluga, gde je to moguće, izbaci ljudski faktor i to prepusti mašinama. Podnošenje zahteva, rešenja, izdavanje dokumenata, tender odluke i mnogo toga što čini „sistem“ može – i u mnogim razvijenim zemljama jeste – da se automatizuje, „algoritmuje“ i „elektronizuje“. I uz ovo, višestruka nezavisna kontrola i overa. I šansa za zloupotrebu položaja je mnogo manja…
Studentska lista je prepuna naučnika, mnogi od njih iz društvenih nauka, i biće mi zanimljivo – a kritično za sve nas – u kojoj meri će zajedno uspeti da sve ono što znamo o ljudskoj „prirodi“ (kombinaciji evolucije i socijalnih sistema koji nas oblikuju) umanje i uobroče izborom ljudi, sistemom, kulturom, simbolima, procesima, propisima (i njihovom spremnošću da ih primene) u upravljanju zemljom.
Stručnost je danas higijenski zahtev za nekoga ko želi da gradi uspešnu zemlju; meni je povrh toga još bitniji simbolički, psihološki i emotivni „supersistem“, narativ – „ideologija“ – koja našoj novoj eliti ukazuje na to šta se u novom društvu smatra vrednim, a šta poganim i opasnim.
2. novembar
Svet je zbunjen.
To zrači iz komentara koje svetski mediji objavljuju o pobedi Studentske liste u Srbiji. Politički analitičari „vanila škole“ ne uspevaju da sasvim shvate šta se kod nas desilo. Ništa se ne uklapa u njihove standardne politikološke modle, šablone, istorije i pravila.
Već predugo u svetskoj modernoj političkoj praksi se sve vrti oko dva elementa organizovanja političkih opcija: partije i lideri. Politikologija je postala jedna od najnemaštovitijih društvenih disciplina u proteklim decenijama, svedena mahom na komentarisanje postojećeg stanja ili post-festum opisivanje raznih novih formi društava koja propadajući neoliberalizam zasejava (na primer, „illiberalna demokratija“).
Naši studenti nisu stranka ni partija. Kod njih ne može da se „preleti“. Nemaju zgradu i kancelarije. Nemaju lidera, čak ni simboličkog, nema „zvezda“ kao što su bili Isus ili Marks. Nemaju fiksnu „vladu u senci“, ni fiksne pozicije ministara ili čak i portparola. Studentska lista je „denarcisovala“ politiku kakvom je znamo već previše godina
Ista ta politikologija daje malo predloga i ideja o tome šta bi moglo drugačije ili novo. Inreresantno je da neke od ideja u ovom prostoru – pored nekolicine buntovničkih akademika – donosi naš studentski pokret. I to je ono što zbunjuje etablirane komentatore. Neke od njih, do komedije…
Naši studenti nisu stranka ni partija. Kod njih ne može da se „preleti“. Nemaju zgradu i kancelarije. Nemaju lidera, čak ni simboličkog, nema „zvezda“ kao što su bili Isus ili Marks. Nemaju fiksnu „vladu u senci“, ni fiksne pozicije ministara ili čak i portparola. Studentska lista je „denarcisovala“ politiku kakvom je znamo već previše godina.
Ona nema „ideologiju“ neke posebne vrste sem – neki bi rekli – vrlo srednjeklasne i socijalno-demokratske, skoro skandinavske, pozicije o efektivnom radu slobodnih i nezavisnih institucija, vladavini prava, zajedništvu, ravnopravnosti, meritokratiji, antikorupciji i međunarodnoj saradnji.
Da svet nije ovakav kakav je, neko bi rekao: dosadno. Sa svetom ovakvim kakav je: revolucionarno.
Studentski pokret je postao „organska“ hegemonija koja u srži ima dva sentimenta: „dosta je bilo mafije“ i „hoćemo pristojan život“. Nijedan od ova dva nije revolucionaran po sebi, ali ga je prava – nova – grupa ljudi artikulisala u pravom momentu, na prave načine. Tako izgleda kada je istorija na tvojoj strani i kada si kreativan i organizovan.
Kao i hrišćani, komunisti i mnogi drugi pokreti promene u istoriji, krenuli su kao manja grupa koja je rasla i pretvorila se u pokret, a onda u društvenu silu baziranu na idejama, aspiracijama i emocijama, na narativima o sebi i svetu oko sebe, kao i ulozi svih nas u njemu.
Pokreti direktne demokratije su do sada uglavnom ili bili neuspešni (npr. Occupy Wall Street) ili su se, na različite načine, pretvarali u standardne partijsko-stranačke političke forme da bi izlazili na izbore ili upravljali svojim državama. To je sada i teorijski i praktični zadatak Studenske liste. Kako zadržati sve inspirativne i konstruktivne aspekte direktne demokratije, ali bez gubitka efektivnosti? Kako se ubaciti u efikasan i efektivan „delivery mode“ transformacije društva bez gubljenja organičnosti, autentičnosti i svežine – a i razuđenosti mete za gađanje svima koji su protiv njih? Kako održati zajedništvo borbe protiv nekadašnjeg omraženog zajedničkog neprijatelja i preći na zajedništvo civilizacijskih i društvenih ciljeva, teritorija koja obično zahteva neku „teoriju društva“, da ne kažemo „ideologije“? Ili će naši novi pobednici pokazati da je zdrav razum možda i najbolja ideologija…
Pred Studentskom listom sada je zadatak; kako zadržati sve inspirativne i konstruktivne aspekte direktne demokratije, ali bez gubitka efektivnosti? Kako se ubaciti u efikasan i efektivan „delivery mode“ transformacije društva bez gubljenja organičnosti, autentičnosti i svežine – a i razuđenosti mete za gađanje svima koji su protiv njih?
„Komonizam“, umesto komunizma (ili Bukčinovog „komunalizma“)? Spoj dve engleske reči: „common sense“ (zdrav razum) i „the commons“ (društveni prostori i dobra koji pripadaju svima, kao što su parkovi, voda, vazduh, zemlja, krov nad glavom, univerzalno obrazovanje, zaposlenje i druge bazične stvari koje čine jedan smislen i civilizovan život). Skoro sve smo već probali u političkoj teoriji i praksi, sem zdravog razuma; a kada jesmo, ređe, obično nam je bilo dobro…
Politikolozima po svetu je Srbija sada vrlo zanimljiva „petri“ posuda u kojoj vri, tako sada izgleda, neka nova hemija. Hoće li iz nje zamirisati, iz neočekivanog izvora, jedan novi civilizacijski miris, novi brend osveživača vazduha u klozetu u koji se pretvorio moderni svet; hoće li možda eksplodirati u svojoj nepredviđenoj nestabilnosti ili će samo ravno i dosadno izvetriti pod neumornim – ali ne nužno neizbežnim – silama entropije?
Odgovor će se videti u narednim mesecima i godinama naših života. Jedno je izvesno, svi mi moramo da se potrudimo da ta nova hemija zamiriše.
3. novembar
Za početak, makar i svetli.
Jedna od novotkrivenih galaksija u dubokom svemiru je dobila ime po studentskoj listi i broju na biračkom listiću: SL3.
Ime galaksije je poklon studentima od dr. Darka Donevskog, priznatog svetskog astrofizičara, pisca i naučnog komentatora koji je sa svojim timom pre oko godinu dana otkrio sedamnaest novih galaksija.
SL3 postoji, kaže dr. Donevski, već sedam milijardi godina; u njoj se i dalje stvaraju nove zvezde.
Simbolika nade u povezivanju sa Studentskim pokretom je očigledna…
4. novembar
Nadrealna farsa propalog režima se vidi u sve češćim podacima sa izbora.
Jedan od njih je da je režim, sa skoro totalnim procentima glasova, pobedio i u zatvorima. Ova priča je metafora i za stanje u kojoj je bila čitava Srbija u poslednjih nekoliko decenija, sa kratkim đinđićevskim prekidom.
Takođe, ista priča i slični procenti su i metafora za stanje u nekim opštinama u Republici Srpskoj.
Neko ko vrši dužnost predsednice države pijačari po trgovima ispred gomile batinaša i probisveta, napadajući telo koje po zakonu može da donosi disciplinske odluke protiv medija. Srpski režim sabran u ovom alanfordovskom faktu; kakva vlast, takva i predsednica. Za predsednika već znamo
Kako je režimska kula od karata krenula da se ubrzano ruši i kako lopovi i mufljuzi počinju da dolaze pod udar zakona, očekivanje je da će ovaj procent ostati isti i ubuduće, mada će u ukupnom broju glasova sigurno biti mnogo veći. A biće posebno veliki ako se ispuni želja – ukoliko je taj post na X-u autentičan – jednog građanina koji je državi ponudio na poklon njivu od 1.7 hektara za izgradnju novog zatvora, uz pretpostavku da će i komšije sa obe strane da poklone i svoje da bi se oprali od svog ili „ćaciluka“ svoje braće…
Jeste smešno, ali je stvarno korisno…
5. novembar
I još jedna nadrealna farsa režimskog kolapsa: privremena „vršilica dužnosti“ predsednika države predvodila je rulju koja je u sredu nakon sednice REM-a verbalno napala i pretila članu Saveta ovog tela Rodoljubu Šabiću. Nazivali su ga „ustašom“ i drugim uvredama. I sve zato što je bio jedan od onih koji je glasao za to da se režimskoj propagandnoj jedinici pod nazivom „Informer“ zabrani emitovanje jedne emisije na nedelju dana! Umesto trajnog zatvaranja ovog odeljenja tajne službe (koja bi morala da se transformiše u javnu službu) za medijski hemijski rat – trovanje propagandom – što zahteva narod…
Dakle, neko ko vrši dužnost predsednice države pijačari po trgovima ispred gomile batinaša i probisveta, napadajući telo koje po zakonu može da donosi disciplinske odluke protiv medija. Srpski režim sabran u ovom alanfordovskom faktu; kakva vlast, takva i predsednica. Za predsednika već znamo. Dubina pada nekih ljudi koji su svoje sudbine vezali za balkanski kartel je nemerljiva.
Epizoda takođe pokazuje i dubinu meteorskog pada režima: nema više uigranih falangi, samo šačica plaćenih bednika predvođenih vlastelinskom rodbinom: sinom i bratom bivšeg predsednika i jednim od velmoža kome se smeška ćelija. Bila bi to dobra „pantomima“ (u engleskom smislu), da nije tragično u realnosti. Na svu sreću, tragedija je sada njihova.
Ako se onom građaninu odozgo sa njivom ostvari želja, biće još mnogo godina vršenja, onog na njivama, za mnoge karikature palog režima, ikone onoga na šta može da se svede ljudsko biće kada im se moralni kompas pogubi u magnetnoj oluji moći i vihora srebrnjaka…
