Dvonedeljna potraga za dvogodišnjom devojčicom Dankom Ilić nažalost je zaključena saznanjem da su je dvojica radnika JKP „Vodovod“ usmrtila službenim automobilom, potom prenevši telo na deponiju, pa na i daje nepoznatu lokaciju.
Ono što je mnogima bilo povod za tugu, čini se da su vlasti iskoristile za kampanju za lokalne i nove beogradske izbore. Jer, mogao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao „najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta“ hiljadu puta da pomisli da u ovdašnji pravni sistem treba vratiti smrtnu kaznu – kao i mnogi, tih dana, makar na trenutak – ali je stavljanjem te mogućnosti u javni diskurs nju pretvorio u političko, a onda i pravno pitanje.
Doduše, prvo je smrtnu kaznu pomenula voditeljka Pinka Jovana Jeremić, kao slučajno. Tek je potom Vučić u intervjuu za TV Informer rekao da će predložiti i dalje neformiranoj Vladi Srbije da se taj institut vrati, kao namerno, pod uslovom da nas to ne dovede u nepriliku sa Savetom Evrope. Doživotni zatvor više ne bi bio najstroža kazna za najteža krivična dela.
Tako se prvi put posle dugo vremena raspravlja o nečemu što je poslednji put u SRJ sprovedeno 1992, a iz pravnog sistema Srbije uklonjeno još 2002, godinu dana pre no što smo se kao potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima vratili među članice SE.
Čudno bi bilo, a i malo verovatno, da iz SE istupimo u vreme kada je Kosovo počelo dugi marš kroz evropske institucije. Čudno je i da se vlasti igraju osećanjima glasačkog tela. Ali nije neočekivano.
