Nedavno je objavljena knjiga Vodič kroz Srbiju. U njoj se Vladimir Milisavljević ozbiljno bavi razlozima rđavih antropološko-kulturoloških karakteristika ljudi u našoj zemlji. Pročitate ogled, prisetite se dešavanja tokom praznične nedelje u Srbiji i morate se zapitati: kakvi smo mi to ljudi i zar moramo baš takvi biti? Ovo je zemlja, na zajedničku sramotu, naseljena večitim ljudskim sukobima umesto normalnim narodima. Zato stvarnost nameće sve veći strah.
Gde to ima nego u Srbiji da se otima aktivista i gepekuje u automobil bez registarskih tablica. Sve to pred nezainteresovanom policijom. Liči na Erusta Rema iz najboljih dana.
„Ako bude bolova, nemojte dolaziti. Imate preko 80 godina.“ To je čoveku neki dan rečeno iz Gradske bolnice u Beogradu. On je pokušao da se opravda – „Tek u avgustu punim 80…“ Tužna je zemlja gde se pacijent mora izvinjavati zbog svojih godina. Kakva sramota sistema. Reakcija ministra se nije čula.
Predsednicu Skupštine oduvek krase rečitost, mudrost i pomirljivost. Sada je predstavila i svoju vidovidost: „Ako rezultati na izborima budu egal, očekujem nasilje na ulicama.“ Nasilje ispred Skupštine doživljavamo u raznim oblicima punih 15 meseci.
Uspešan preduzimač iz vodeće beogradske fudbalske eksport-import firme objašnjava: „Napravljena je mnogo dobra priča, ispod 10, 12 i 15 miliona se ne ide… Sada smo podigli lestvicu, pa možemo da se ubrajamo u srednje, možda i dobre klubove Evrope, koji prodaju decu za te (velike) pare… Sviđaju mi se tri klinca iz Zvezde za koje mislim da mogu da budu prvotimci i da sutra pričamo o nekim velikim ciframa.“Prema UNICEF-ovoj Konvenciji o pravima deteta, dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života. UNICEF se bavi zaštitom i pravima dece do navedenog uzrasta. Trgovina decom spada u jedan od oblika kršenja osnovnih ljudskih prava na slobodu radi različitih vrsta eksploatacija u cilju ostvarivanja koristi drugih osoba.
Gde to ima nego u Srbiji da se otima aktivista i gepekuje u automobil bez registarskih tablica. Sve to pred nezainteresovanom policijom. Liči na Erusta Rema iz najboljih dana
Na novosadskom Limanu oskrnavljena tabla posvećena žrtvama pada nadstrešnice. Preko nje je zalepljeno na desetine nalepnica „žuti lopovi” i „Srbija pobeđuje”. Istim nalepnicama pokriveno 16 stabala koja predstavljaju nevine žrtve.
Sramotno je kad predsednik Ustavnog suda kaže da treba da bude „prost“ da bi ga gledaoci jedne televizije razumeli. Građani vrlo dobro razumeju i pamte njegove brojne verbalne i pravne bravure.
Postoji u Beogradu bleštava radnja jednog velikog domaćeg pekarskog lanca koja je odbila da usluži stariju ženu samo zato što je ušla sa cegerom Studenti pobeđuju. Razlog, izlog je oblepljen stikerima s tom porukom.
Ne zaustavljaju se režimski udari na kulturu i sve ostale profesije i pojedince koji ne pristaju da postupaju po partijskim nalozima. Nikoga ne brine što se to dešava mimo zakona, procedura i zvaničnih obrazloženja. Za razloge smene dvoje uspešnih čelnika beogradskih pozorišta saznaćemo, po rečima sekretarke za kulturu Grada, „kad se objave zvanična rešenja tih odluka“.
Nije moglo da prođe bez incidenata ni prilikom odavanja pošte ubijenima u krvavoj orgiji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Na studente i građane okupljene ispred Pravnog fakulteta, gde je održano 16 minuta tišine u znak sećanja na poginule u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji su potom krenuli ka školi „Vladislav Ribnikar“ bačena je petarda, što je izazvalo vidnu uznemirenost. Petarda je bačena sa zgrade u kojoj se nalazi Nacionalna služba za zapošljavanje.
Za to vreme onaj koji tri decenije deli narod, seje mržnju i podstiče brutalnosti, a sebe doživljava kao natčoveka suđenog Srbiji, apeluje: „Ne mogu da kažem da uzvratite, uvek ću da molim da ne uzvrate… Ja molim naše simpatizere kada vidite da je neko budala, a ima ih koliko hoćete, kao da je centrala za budale ovde, kada ih vidite, samo ućutite, pustite ih neka kažu to svoje, pametniji popušta, pokažite da smo iznad njih.“
Sećam se Badnje večeri 1996. u crkvi Sveti Sava u Vankuveru. Posle večernje liturgije, u crkvenoj trpezariji poslužena su posna jela pripremljena rukama vernica. Onda je sveštenik najavio da će se podeliti badnjak i slama. Umesto deljenja nastalo je otimanje i opšti metež. Videvši to, duhovnik preko razglasa uzviknu: „Braćo, nemojte da ste stoka!“
Ponašanje je ogledalo u kojem svako prikazuje svoju najtačniju sliku.
