Naši zadrti ekolozi uporno dižu frku oko iskopavanja litijuma, optužujući državu. Nije kriva država. Kriva je reka Jadar. Da Jadar ne postoji, Rio Tinto ne bi tu čeprkao i ne bi pronašao jadarit – rudu iz koje se litijum vadi. S obzirom na to da se litijum koristi za izradu baterija – baterije su najveći krivci. Da nisu izmišljene, litijum nikog ne bi zanimao i ne bi se sad svađali.
Čim su ovi iz Rio Tinta izvadili nekoliko grumena rude – prvim avionom odjurili su u London – kod minerologa dr Krisa Stenlija. Kad je Stenli video to naše čudo, ni sa čim nije mogao da ga uporedi što je pre toga video. Ali, setio se filma naučne fantastike – Povratak Supermena, u kojem se izmišljena supstanca kriptonit poklapa sa sastavom ove srpske rude. Riotintaši su u ovome odmah videli kintu. Natrag, u Srbiju!!! Lova na ruke, resto na račun, pregovori, ugovori… Tras, bum i pade dogovor sa našom vladom! Kopaj!
Zaštitari prirode odmah su digli frku. Šatro, ekologija… Tvrdeći kako se iskopavanjem litijuma priroda uništava i kako taj litijumiz Gornjih Nedeljica preko vode i vazduha može da dogilja i u druga mesta. Da li je od toga nešto provereno? Nije. Da li je neko u svom gradu, ili selu, video tu rudu kako šeta ulicama i napada građane? Nije. E, pa, kad je tako – rizikujte, probajte, pa onda pričajte. Ne blebećite napamet, kad litijum niste ni pomirisali, a kamoli liznuli ili pojeli – vi zadrti ekolozi!
Natrag, u Srbiju!!! Lova na ruke, resto na račun, pregovori, ugovori… Tras, bum i pade dogovor sa našom vladom! Kopaj!
Sad nam se pružila prilika da se obogatimo. Evo i Ustavni sud je to skapirao. Narode moj, što rekao Zoran Radmilović kao Kralj Ibi… Čujte i počujte: prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit, koji je odlukom Ustavnog suda postao važeći pa nevažeći, posebnom odlukom ovog suda – ponovo važi! Kao u onim šibicarskim forama – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Prvo može, pa ne može, pa opet može! Ja sam mislila da to rade samo prevaranti na ulici, a kod nas – i u Ustavnom sudu. Kopaj, ne kopaj, pa opet kopaj – ne po dokumentima i ugovorima, već u Gornjim Nedeljicama.
„Sad Evropi treba da pomognemo“
Narode moj! Litijum je buduća energija za celu Evropu. To što nismo članica Evropske unije, to je sad sporedno. Ako bog da, bićemo – za sto godina. Sad Evropi treba da pomognemo. A, kad im sve isporučimo, sami će nam u trećem veku ponuditi da budemo deo njih. Ako budemo postojali… Jer, greške se događaju, pa i u rudnicima… Šta da se radi?! Rizik posla. Sruši se okno, pukne cev, iscuri gas… i eto belaja. Podzemnim vodama ode jadarit u Jadar, iz Jadra u Drinu, iz Drine u Savu i tako redom… Sve što je živo i što mrda – pada. Jebiga, dešava se, viša sila, ljudski faktor… Zato se ovakve stvari rade daleko od naseljenih mesta. U pustinjama… Nije valjda kriva država što nemamo Gobi, Saharu, Kalahari… Sagradili smo kuću do kuće u nekim pustahijama, umesto da tamo bude pustinja. Ko li je taj pametnjaković koji je baš na tom mestu napravio naselje?! Da mi ga je videti da ga priupitam – kako da se sad usaglase ovi zadrti ekolozi i ovi divni ljudi iz vlasti s ljubaznim partnerima iz Rio Tinta? Mora rudnik da bude tu – kažu riotintovci. Naš predsednik klima glavom, u znak poštovanja prema starijem. Rio Tinto je rođen 1873, a naš predsednik 1970, tri godine ranije – pa ne možemo da zaokružimo – na jedan vek razlike. U korist našeg predsednika, naravno. E, pa, ne mora i neće biti rudnika, kažu iz mesne zajednice Gornje Nedeljice. Ne podležem pritisku, uzvikuje naš voljeni vođa, ohrabren podrškom druge po veličini korporacije metala i ruda na svetu, dok obesni organizatori protesta uzvikuju – pobeda! Koga da pobedite? Anglo-australijsku korporaciju i našu Duboku državu?! Haha… To niko nije uspeo. Ali, šta vredi pričati naivnima, kad ne znaju šta ta dubina znači… Mašu transparentima, leže po prugama… dok voz ne naiđe. Slučajno.
Uz to poručuju: Rio Tinto – marš iz Srbije! Otkad se tako ponašamo prema gostima? Pretrnem kad pomislim – a šta ako gosti odu?! Ko će i s kim da raskine dilove koji su napravljeni? Ko će da razmrsi zamršeno? Ko će da raspetlja zapetljano? Ko će da razveže čvor? Ko će prvi da se usudi na taj korak, a da to ne bude narod, plaćajući dugove koje nije napravio?
Zato – vi koji pravite buku – pre no što Rio Tinto oterate, bacite te transparente. Litijum se upotrebljava za izradu baterija koje se koriste za mobilne telefone i električne automobile. Za čist vazduh i ekologiju to je spas, a vi se za to zalažete. Sad se baterije iz Kine i Južne Koreje prodaju celoj Evropi. Zašto bi se njima plaćalo, kad litijum imamo pred našim vratima, u našem dvorištu, u našoj Srbiji? Jebeš kuću i okućnicu! Kopaj dedovinu! Otkud deda u grobu zna šta vi na zemlji radite?!
Kao u onim šibicarskim forama – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Prvo može, pa ne može, pa opet može! Ja sam mislila da to rade samo prevaranti na ulici, a kod nas – i u Ustavnom sudu. Kopaj, ne kopaj, pa opet kopaj – ne po dokumentima i ugovorima, već u Gornjim Nedeljicama
Do kraja ove decenije, planira se 50 gigamegaultra fabrika, koje će proizvoditi te gigamegavat sate. A gde su sati spakovani? U te čarobne baterije, od kojih se vi plašite. Jedno od prvih E-mobility tržišta sprema nam neku vrstu nagrade za litijum koji će se ovde kopati. U Gornjim Nedeljicama, naravno. Kada? Za četiri godine. Kad ovi koji su dil napravili i debelo to naplatili, siđu s vlasti. I kad s lovom u džepu, zbrišu u nepoznatom pravcu, da se ne ozrače. Jer ako od otrova crkavamo, bolje je da nas bude manje, tako oni razmišljaju. Dotle, uživajte…
Jedan od automobila na električni pogon, biće i naša panda… Sirota pandica postaće otmena! Njena svečana premijera planirana je za septembar ove godine, ako sam dobro skapirala. Taj događaj će se sigurno odvijati u Belgrejdu na vodi, na vrhu one kule-Dubai… Uz našu zastavu, himnu i predsednika – koji će da uključi bateriju. U pandu, naravno.
Dosta je bilo rimbačenja
Još nešto da objasnim ovim uzbunjivačima. U tim baterijama tankuje se energija, dobijena iz obnovljivih izvora, a to su sunce i vetar. Čista ekologija! Ovih dana imamo sunca više no što nam treba, a kad beogradska košava počne da krši i lomi, imamo i višak vetra. Ako to ne sačuvamo, kad sunce zađe i vetar stane – crvrc Milojko. Ne ostane ništa. Fora je da se ta energija iskoristi kad mi to hoćemo, a ne kad Bog naredi. Kako? Pa, u baterijama.
Uz našu pandu, tu bi se očešali i Mercedes i Folksvagen i mnogi drugi, pa su nas stranci uvažili i planirali su da na našoj teritoriji izgrade dve gigamegaultra fabrike – Inobat i Eleven Es, ako su uopšte bitni njihovi nazivi. Džaba mozak zamarate, ionako vas niko ništa ne pita. Razmišljajte o našoj lepoj Evropi, koja na svojoj teritoriji neće ovo da proizvodi, već velikodušno misli na nas u Srbiji – dajući nam vruće kestenje u vidu tih baterija koje ćemo proizvoditi. Ovo s kestenjem je figurativno. Jer kad proizvodnja krene, kestenja neće ni biti. Sve će biti preorano za pomenute fabrike. A to što ovi pobunjenici pričaju gluposti, kako ćemo bez električnih automobila moći, a bez kestenja i drugih prehrambenih namirnica nećemo, oni mi zaista nisu jasni. Sedneš lepo u auto jednom mesečno, napraviš izlet u inostranstvo da malo razgledaš muzeje i da usput kupiš nešto za klopu – do sledećeg izleta. A ovi što lupetaju kako nas stranci koriste upropašćujući našu plodnu zemlju, pričaju gluposti. Dosta je bilo rmbačenja. Kad nemaš njivu, nemaš šta da radiš. Ležiš i planduješ, umesto da vadiš krompir i da bereš papriku. A lova do krova – koji više nemaš – pa ni o tome ne moraš da brineš kad tajfun naiđe.
Jedan od automobila na električni pogon biće i naša panda… Sirota pandica postaće otmena! Njena svečana premijera planirana je za septembar ove godine, ako sam dobro skapirala. Taj događaj će se sigurno odvijati u Belgrejdu na vodi, na vrhu one kule-Dubai… Uz našu zastavu, himnu i predsednika – koji će da uključi bateriju. U pandu, naravno
Ali, da se vratimo litijumu… Malo sam se raspitivala, čitala, istraživala… Kopala sam po svom dvorištu i po saksijama s cvećem. Nikad se ne zna gde možeš da ga nađeš. Litijum je najlakši od svih poznatih metala, a vi toliko snage potrošiste buneći se protiv njega. Ima čak i najmanju gustinu među svim čvrstim elementima, a vi poneli motke s transparentima. Stid da vas bude. Ako kojim slučajem prestanete da se bunite, pa počnete da ga tražite u svojoj okolini, treba da znate još neke podatke. Recimo da ste srećnik i ako ga nađete u svojoj bašti. Skembajte ga u svoju sobu, da ga strancima ispod žita prodate. Pre toga isušite klimom vazduh, zato što je samo na suvom duže postojan. Dok vi ne nađete kupca iz Nemačke, Italije, Francuske… litijum mora da se čuva u vakuumu, a za to su vam najbolje one kese iz Ikee iz kojih se vazduh isisava. Može i u mineralnom ulju da se čuva, a vi probajte u zejtinu iz one plastične flaše sa suncokretom, on je najjeftiniji. I na kraju, stroga napomena. Kožu na rukama dobro isušite fenom za kosu, jer ako su ruke vlažne, ovaj dragoceni metal od kojeg možete postati bogati, može i da vas obogalji, da izgorite. Uz teške opekotine, više para potrošićete na plastične operacije nego što ćete zaraditi. Zato vam svoje znanje iz oblasti litijuma – najdobronamernije prenosim. Uz obaveznu napomenu – da za zdravlje nije štetan. Tako kažu…
Kad su svoj dolazak u Beograd najavili Olaf Šolc i Ursula fon der Lajen, članovi udruženja Ne damo Jadar izjavili su da oni u Srbiji nisu dobrodošli. Na aerodromu „Tesla“ neće biti pogače i soli, kako smo navikli da goste dočekujemo. Tako i treba. Ni vode im ne bih dala na ovoj paklenoj vrućini. Vas, ekologe, koje sam „napadala“ – pozdravljam. Jer, i ja sam jedna od vas. Nemci imaju tri puta više litijuma, pa zašto to tamo ne rade? Sem ako nemaju nameru da naš narod iz Zapadne Srbije presele u Zapadnu Nemačku.
Sumnjam da bi naši časni građani – na to pristali…
