Ako postoji nešto po čemu je ovogodišnji Pulski filmski festival apsolutno jedinstven u svojoj istoriji dugoj 73 godine, onda je to činjenica da je otvoren filmom Svadba hrvatskog reditelja Igora Šeregija, prvom hrvatsko-srpskom komedijom s epitetom najgledanijeg filma u Hrvatskoj ikada i regionalnog šampiona s blizu dva i po miliona gledalaca! Možda je jedan od glavnih junaka ovog filma Dragan Bjelogrlić najjednostavnije objasnio taj neočekivani, neverovatan uspeh rečima: „Svi mi koji smo snimali ovaj film shvatili smo, uprkos svim sumnjama koje smo imali na početku, da u našem regionu ima više normalnih nego nenormalnih ljudi, što je naš film i pokazao!“
U tradicionalnom festivalskom kritičarskom dvoboju Tačno u podne, svoja mišljenja o Svadbi sučelili su hrvatski filmski kritičar Dragan Jurak i srpski filmski kritičar Miroljub Vučković. Za Juraka je ključno pitanje da li smo mi posle Svadbe bolji ljudi, a tvrdi da smo bolji kad gledamo taj film u kinu, nego kad na ulici radimo neke ružne stvari. Za Vučkovića ovaj film ima zajednički jezik za ljude koji su odrasli na fonu tog užasnog rata, s kompjuterskim igricama i privatnosti koja je svima dostupna.
U duhu te srpsko-hrvatske iliti hrvatsko-srpske neminovnosti, treba čitati i činjenicu da je na ovogodišnjem Festivalu prikazano 18 filmova. Od toga, 11 ih pripada hrvatskoj produkciji, a od preostalih sedam, šest ih je srpske produkcije s manjinskim hrvatskim udelom. O tome nam je za Radar u Puli govorila hrvatska pozorišna, filmska i televizijska glumica Snježana Sinovčić Šiškov koja ove godine ima šest uloga u hrvatskim i filmovima manjinske produkcije. Tako je ova vlasnica Zlatne arene za ulogu u filmu Raše Andrića Leto kad sam naučila da letim iz 2022. godine najbliža Bati Živojinoviću, čiji rekord teško da može neko da ponovi: on se 1984. godine u Puli pojavio u 11 filmova!
Snježana u Svadbi igra hrvatsku babu koja svoje domoljublje dokazuje i maskom za mobilni telefon u boji hrvatske šahovnice. Na pitanje kako razume fenomen uspeha ovog filma kod publike, odgovara: „Da bi se to dogodilo, potrebno je više klikova, a najvažniji je onaj između gotovog filma i publike. Mi smo se nadali da će ovaj film probiti neke granice gledanosti, ali ovo nismo očekivali. Rekla bih da je to samo dobar nastavak onoga što nam se već nekoliko godina događa. Počelo je prije nekoliko godina sa filmom Leto kad sam naučila da letim koji je bio veoma gledan u Hrvatskoj, a čula sam i u Srbiji. Tako se, recimo, on prikazuje na HRT-u svakog ljeta u udarnom terminu. Ta činjenica da u Puli imate šest filmova iz Srbije s manjinskom hrvatskom produkcijom pokazatelj je da tako treba da se radi. Mi smo se razveli, i to je u redu. Ali imamo zajedničku djecu, projekte koje možemo samo zajedno da radimo. Mi smo susjedi koji moraju surađivati, jer ako se tebi zapali šuma može prijeći i u moje dvorište.“
U trenutku kada objavljujemo ovaj tekst, festival u Puli je tek prešao polovinu, a po oceni akreditovanih filmskih kritičara njihove najviše ocene zasad dobija film Male stvari reditelja Zvonimira Jurića koji je pisao i scenario zajedno s Juricom Pavičićem. Tačnije, radnja se odvija prema motivima Pavičićeve pripovetke Četvrti kralj iz zbirke Brod u dvorištu. Glavnu žensku ulogu igra Marija Škaričić, a njenog oca Izudin Bajrović. Marija je takođe vlasnica Zlatne arene za ulogu u filmu Majka asfalta Dalibora Matanića, a svoje zadovoljstvo zbog uloge u ovom filmu podelila je sa nama rekavši da je publici očigledno bliska i razumljiva ova savremena socijalna drama o porodici kroz čiji život se ogledaju brojni problemi današnjeg društva. Škaričić je, inače, jedna od najnagrađivanijih hrvatskih glumica i predaje glumu na Akademiji dramskih umjetnosti. Na pitanje šta joj govori podatak o velikom broju hrvatskih filmova i hrvatsko-srpskih koprodukcija, za Radar odgovara:
„Za mene je to nešto sasvim logično i prirodno, mislim da bi tako trebalo biti. I voljela bih da toga bude još više. Dobra stvar u hrvatskoj kinematografiji jeste što se daje šansa novim, mladim ljudima, a oni su veoma odgovorni i to daje rezultate. Recimo, ja na ovom festivalu imam ulogu i u nezavisnom filmu Tuđe stvari reditelja Morena Bogdana, koji su snimili mladi studenti bez ikakvog budžeta. Moreno Bogdan ima 21 godinu i student je filmske i TV režije na Akademiji dramskih umjetnosti. To su podaci koji raduju i govore da hrvatska kinematografija ima budućnost.“
Pažnju publike i visoke ocene kritike dobio je i film Vladimira Tagića Yugo Florida u kome dominira sjajni Andrija Kuzmanović, već nagrađivan kao najbolji glumac na festivalima u Sarajevu, Herceg Novom i Sopotu. Brojni novinari i posetioci su u Kuzmanoviću videli prvog pravog naslednika velikog Bate Živojinovića. Za sada je izvesno – obojica su rođeni istog dana, 5. juna, u razmaku od 51 godine.
Film Yugo Florida realizovan je kao srpski film uz pomoć Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Francuske. I reditelj Tagić je još jedan sagovornik Radara u ovoj anketi o hrvatsko-srpskoj saradnji, o tome šta govori podatak s početka ovog teksta da Hrvatska ove godine u Puli ima 11 filmova i šest s manjinskim hrvatskim učešćem: „To govori da hrvatska kinematografija jako dobro stoji i nama iz Srbije deluje da jako dobro funkcioniše. Naravno da to nije sve baš tako, ali u svakom slučaju je dobro za njih. Podatak o šest zajedničkih filmova govori koliko smo upućeni jedni na druge i koliko ta činjenica ne sme da se dovodi u pitanje. Zbog jezika koji govorimo, zbog kulture i istorije koje delimo, zbog neraskidivih veza koje postoje. Niko neće bolje razumeti hrvatski film od ljudi iz Bosne ili Srbije, i niko neće bolje razumeti srpski ili bosanski film od komšije iz regiona. Kultura je naša jedina šansa da budemo bogatiji kao ljudi, da jedni drugima pomažemo, da se uvezujemo.“
Na tom fonu, pozdravljen je i medijski izuzetno propraćen prateći program Pulskog filmskog festivala, posvećen „poslednjem velikanu jugoslovenskog filma“, Žarku Lauševiću (1960-2023). U Srpskom kulturnom centru otvorena je izložba Oficir s ružom, a u Festivalskom centru je održana promocija Monografije Žarko Laušević. Zaslužan za to je direktor SKUC-a Milan Rašula, kao i književnik Đorđe Matić, a o Lauševiću prijatelju i kolegi, vlasniku Zlatne arene za film Oficir s ružom, s mnogo emocija su svedočili Dragan Bjelogrlić i Andrija Kuzmanović.
I kad smo kod emocija, njih je bilo najviše u ponedeljak uveče nakon projekcije filma Miroslava Terzića Tri nedelje posle. Scenarista filma, pisac Vladimir Arsenijević poklonio se publici u Istarskom narodnom kazalištu pre i posle projekcije ovog filma, i bio pozdravljen burnim aplauzom. Filmski festival u Puli osudio je napad na Vladimira Arsenijevića koji se dogodio prošle subote dok je pripremao prostor za komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici. Ujedno, Festival je pozvao publiku, kolege, kulturne radnike da svojim prisustvom daju podršku Arsenijeviću. A jedan od producenata i glumac u filmu Branislav Trifunović je na kraju svog kratkog obraćanja publici pred početak filma rekao: „Neću vam reći da uživate u filmu, već Smrt fašizmu!“
Dugim aplauzom pozdravljena je ekipa ovog filma, čiji se reditelj zbog obaveza nije pojavio. Treba podsetiti da je na upravo završenom Filmskom festivalu u Karlovim Varima, film Tri nedelje posle osvojio nagradu Europa Cinema Label.
