Ruski dronovi na mlazni pogon u septembru su u Ukrajini pogodili voz koji se u tom trenutku nalazio na jedva kilometar i po od poljske granice. Piloti dronova, kao i njihovi kremaljski kontrolori, sigurno su bili svesni toga da su zvaničnici iz Evropske unije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država kratko pre toga vozom otputovali iz Kijeva nakon što su tamo učestvovali na godišnjem zasedanju Jaltske evropske strategije (YES), nekoj vrsti ukrajinskog Davosa. Vozovi u kojima su se, između ostalih, nalazili i bivši britanski premijer Boris Džonson, bivši švedski premijer Karl Bilt, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Dejvid Petreus i bivši poljski predsednik Aleksander Kvašnjevski nisu pogođeni. Da li su ih Rusi namerno promašili, ili je u pitanju nekompetentnost?
Kakav god da je odgovor na ovo pitanje, nema sumnje da kontinuirana podrška zapadnih zvaničnika Ukrajini, demonstrirana i na zasedanju YES, iritira Kremlj. Na završetku jedne panel diskusije, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski otvoreno je konstatovao da bi, u slučaju da bude napadnut, NATO Rusiju mogao da porazi vrlo brzo: „Ako su Ukrajinci za šest meseci uspeli da onesposobe polovinu rafinerijskih kapaciteta Rusije, mi bismo za šest nedelja mogli da onesposobimo i drugu polovinu“, kazao je. Kasnije je potvrdio da je, kada je to rekao, mislio samo na evropske članice NATO.
Rusija nastoji ne samo da slomi volju onih koji Ukrajinu podržavaju, nego i da tu zemlju fizički odseče od ostatka sveta, ciljajući trgovačke brodove u Crnom moru i granatirajući glavne luke u Odesi
Kremlj je bio zatečen ovako direktnim komentarom i brzo je krenuo u ofanzivu; portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je istup Sikorskog okvalifikovala kao „rusofobičan“. Možda su se zvaničnici u Kremlju previše navikli na prijateljske razmene mišljenja s takozvanim „pregovaračima“ američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom – totalnim amaterima „neopterećenim upućenošću u geopolitičke detalje“, kako je to Edvard Lus formulisao u Fajnenšel tajmsu.
Viktor Sobolev, član odbora za odbranu Državne dume, odbacio je mogućnost konflikta: „Ne planiramo nikog na napadnemo; predsednik je to mnogo puta ponovio“. Nema veze što je predsednik Vladimir Putin svojevremeno isto tako odlučno negirao da planira napad na Ukrajinu, pre toga i Gruziju. Da bi dodatno podvukao tezu do koje mere Rusija ne predstavlja pretnju, Sobolev je u nastavku izjave upozorio Poljake da se ne upuštaju u sukob sa zemljom „koja poseduje nuklearno naoružanje“.
Najpatetičniji komentar stigao je od Putinovog bliskog saradnika Nikolaja Petruševa, koji je Sikorskog optužio za „rusofobično ludilo“, tvrdeći kako Rusija ne predstavlja pretnju ni po koga, jer nema razloga da pokreće vojne operacije protiv Evrope. Ali ukoliko bi Rusija ipak napala Poljsku, nastavio je, ta zemlja bi prestala da postoji za dva-tri dana. (U potonjem televizijskom intervjuu, Sikorski je odbacio pretnju Petruševa, ukazujući kako je „dva-tri dana“ 2022. trebalo da potraje i rusko zauzimanje Kijeva.)
Kremlj je odlučan u nameri da izoluje Ukrajinu. To znači ne samo da slomi volju onih koji Ukrajinu podržavaju, nego i da je fizički odseče od ostatka sveta, ciljajući trgovačke brodove u Crnom moru i granatirajući tri glavne luke u Odesi. Time bi bio paralisan izvoz žitarica nakon rekordne žetve i sprečen makar i oprezan transport tereta duž obala Rumunije i Bugarske, što bi imalo posledice kako po ekonomski opstanak Ukrajine, tako i po globalne cene hrane.
Da sve bude gore, Dunav je ove godine toliko plitak da su luke duž njegovog toka praktično neupotrebljive, dok plovila dovoljno mala da su u stanju da njim i dalje plove rizikuju da se nađu pod vatrom. Jedan teretni brod na putu za Galac, u Rumuniji, nedavno je pogođen ruskim dronom na samom ušću Dunava, i tom prilikom ubijeno je nekoliko članova posade, uključujući i kapetana.
Kopnene rute su takođe poremećene ruskim napadima na ukrajinske granične prelaze. Prelaz Starokozače, na granici s Moldavijom, nedavno je bio meta napada; isti slučaj je i s mostom Majaki na istoj ruti. Zatvaranje pograničnih kontrolnih punktova, koliko god kratkotrajno bilo, vozove i drumska vozila koja čekaju na prelazak granice moglo bi da pretvori u lake mete, prepuštene na milost i nemilost čak i neiskusnih pilota dronova – s tim da su putevi nešto manje opasni od pruga jer se saobraćaj na njima da preusmeriti i u kratkom roku. Petreus, jedan od bivših zvaničnika koji nakon odlaska iz Kijeva umalo nisu bili meta napada ruskog drona, konstatovao je kako bi sledeći put u Ukrajinu mogao da krene automobilom.
Svi ovi napadi ne mogu da ostanu bez odgovora, jer se njima Ukrajina izoluje, a Putin dodatno kuraži da nastavi s testiranjem Zapada. Nakon što su Rusi pogodili voz, generalni sekretar NATO upitan je za mogućnost ruskog napada, te kakav bi to odgovor alijanse zahtevalo. Njegove reči bile su upozoravajuće: „Ako je neko spreman da u ovom suludom, neprovociranom ratu žrtvuje 1,2 miliona sunarodnika, hajde da ne budemo naivni po pitanju toga na šta je sve Putin spreman“.
Kopnene rute su takođe poremećene ruskim napadima na ukrajinske granične prelaze. Zatvaranje pograničnih kontrolnih punktova, koliko god kratkotrajno, vozove i drumska vozila koja čekaju na prelazak granice moglo bi da pretvori u lake mete
Dok se zima bliži, Ukrajini je očajnički potrebna pomoć u vidu generatora, grejnih tela, tople odeće i izvora električne energije. Kada je granica zatvorena, dopremanje pomoći pomalo počinje da liči na ostavljanje paketa namenjenih zatvorenicima ispred zatvorske kapije.
Ali upravo je to ono što Putin pokušava da postigne. Cilj mu je da uništi čitavu zemlju tako što će prekinuti njene veze sa spoljnim svetom. Ukrajinci znaju šta ih čeka ukoliko Putin uspe u svojim namerama. Da li smo mi ostali svesni šta ćemo dopustiti da se desi ukoliko ne delamo? Kao što Rute kaže: hajde da ne budemo naivni.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
