Otkako je Donald Tramp prošle godine ponovo izabran za predsednika, zagovaram stav da će makar neke od njegovih politika tokom vremena rezultirati višom stopom rasta i nižom inflacijom. Ovo važi za njegovu podršku inovacijama u tehnološkom sektoru, deregulaciji, nižim porezima za zaposlene i korporacije, povećanju proizvodnje energenata i kresanju neracionalne javne potrošnje.
Druge Trampove politike su, međutim, stagflatorne. Protekcionizam i carine će usporiti rast i povećati cene, a isti efekat imaće i mere administracije za suzbijanje imigracije, smanjenje izdvajanja za naučna istraživanja, napadi na akademske institucije, neodrživi budžetski deficit, pretnje nezavisnosti Federalnih rezervi (Fed), haotična nastojanja da se oslabi dolar, napadi na vladavinu prava i koruptivno postupanje. Američki brend je teško narušen, i to će imati svoju cenu.
Protekcionizam i carine će usporiti rast i povećati cene, a isti efekat imaće i mere za suzbijanje imigracije, smanjenje izdvajanja za naučna istraživanja, napadi na akademske institucije, neodrživi budžetski deficit, haotična nastojanja da se oslabi dolar, napadi na vladavinu prava i koruptivno postupanje
Pa ipak, i dalje smatram da će tržišna disciplina – ne na poslednjem mestu bond vigilantes (investitori koji agresivnom prodajom državnih obveznica nastoje da državu primoraju da vodi odgovorniju finansijsku politiku, prim.) – te zasad još nezavisni Fed postaviti ograničenja tim stagflatornim politikama, što bi trebalo da donese prevagu umerenijima među Trampovim ekonomskim savetnicima i vodi deeskalaciji trgovinskih tenzija kroz pregovore. To se i dešava. A sada kada republikanci u Kongresu pregovaraju o usvajanju novog budžeta koji bi dodatno uvećao deficite i proprorcionalni nivo duga, pritisak tržišta (preko viših prinosa na dugoročne obveznice) dodatno će porasti. Tramp može da bira između promene kursa i suočavanja s naglim skokom prinosa na obveznice, što će onda rezultirati recesijom i naneti mu politički štetu.
Vredi podsetiti se da su inicijalni napadi na nezavisnost Feda Trampu već obili o glavu. Američke deonice su se survale a prinosi na obveznice naglo porasli, pa je Tramp prestao s pretnjama da će smeniti predsedavajućeg Feda, Džeroma Pauela. Iako će iduće godine Tramp biti u prilici da ga zameni (jer Pauelu tada ističe mandat, prim.), Fed će ostati nezavisan jer je onaj koji je na njegovom čelu primus inter pares – prvi među jednakima – a ne apsolutni monarh. Generalna pozicija Saveznog odbora za otvoreno tržište (FOMC) reflektovaće pozicije članova njegovog borda.
Pauel za sada Trampu čini uslugu time što ne snižava kamatne stope. Fed je na kredibilan način usidrio inflatorna očekivanja u situaciji kada povećanje carina vrši pritisak na cene. Dosadašnjim uzdržavanjem od kresanja kamatnih stopa Fed je sebi ostavio opciju da to učini onda kad krajem godine ekonomija počne da beleži slabije rezultate. Tramp nema drugog razloga da napada Pauela osim da od njega načini žrtveno jagnje u slučaju recesije za koju bi zapravo on sam bio odgovoran (kao što će i za inflaciju okriviti tvrdoglavost kineskog predsednika Si Đinpinga).
Restriktivne mere usmerene na smanjenje imigracije – time i priliva radne snage – administraciji će se takođe vratiti kao bumerang. Prethodne dve godine donele su robustan rast i opadajuću inflaciju usled velikog rasta priliva radne snage upravo u vidu (jednim delom ilegalne) imigracije. S ograničenijim tržištem rada, politike kojima se redukuje ponuda radne snage podstaći će rast zarada i inflacije, te nauditi ekonomiji i Trampovom rejtingu na isti način na koji se inflacija u periodu pandemije odrazila na Džo Bajdena.
Ideja postizanja nekakvog „sporazuma iz Mar-a-Laga“ kojim bi se orkestriralo plansko slabljenje dolara realno je neostvariva, na granici ludila. Ključni trgovinski partneri – ne na poslednjem mestu Kina – takvom dogovoru se nikad ne bi priključile, a od njega bi zazirali i američki prijatelji i saveznici
Sjedinjenim Državama potreban je stabilan priliv imigranata, poželjno onih s čistim papirima. Tramp je već stao na stranu Ilona Maska po pitanju izdavanja H-1B viza kvalifikovanoj radnoj snazi (što je program na koji se snažno oslanja Silicijumska dolina). Prkoseći svojoj nativističkoj MAGA bazi, pokazao je da nije totalno bez predstave o tome koliko je važno privući talente iz inostranstva. Uprkos generalnoj šteti koju Tramp nanosi američkom brendu, Amerika ostaje vodeća destinacija za vrhunskih 10 odsto naučnih istraživača i preduzetničkih talenata sa svih strana sveta, zahvaljujući tri do pet puta većim premijama na zaradu (odnosno mogućnostima da se bazična zarada po raznim osnovama uveća, prim.) koje nudi.
Kresanje izdvajanja za istraživanja i dopuštanje odliva talenata nije konzistentno s održanjem američke dominacije na planu veštačke inteligencije i drugih industrija budućnosti. I na tom planu će fidbek koji stiže od industrije i tržišna disciplina dati argumente hladnokrvnijim glavama među Trampovim savetnicima. Povrh toga, rastući broj sudskih procesa pokrenutih kako bi se osporile odluke administracije o deportacijama na kraju bi moglo da vodi razumnijim imigracionim politikama. U protivnom, tržišna disciplina opet će osvetnički uzvratiti.
I nastojanja Trampove administracije da uveća konkurentnost SAD i smanji trgovinski deficit slabljenjem dolara verovatno će se pokazati kontraproduktivnim. Kada su na „dan oslobođenja“, 2. aprila, obnarodovano uvođenje carina, pretnje da će Pauel biti smenjen, te očekivanje da će fiskalni deficit dodatno narasti pokrenuli pad vrednosti dolara, usledila je oštra korekcija cena hartija od vrednosti i nagli skok prinosa na obveznice, kao i kamatnih stopa. To je Trampa nateralo da popusti i oko carina i oko Pauela; ista disciplina iznudiće i fiskalno prilagođavanje kakvo poslednjih godina možemo da vidimo u drugim visoko razvijenim zemljama i ekonomijama u usponu.
Ideja postizanja nekakvog „sporazuma iz Mar-a-Laga“ kojim bi se orkestriralo plansko slabljenje dolara realno je neostvariva, na granici ludila. Ključni trgovinski partneri – ne na poslednjem mestu Kina – takvom dogovoru se nikad ne bi priključile, a od njega bi zazirali i američki prijatelji i saveznici. Što više tržišta budu očekivala iznenadnu devalvaciju dolara, to će više skakati prinosi na obveznice. Predlozi da se nerezidencijalne kraktoročne hartije od vrednosti koje izdaje američko ministarstva finansija konvertuju u dugoročne ne bi funkcionisalo ni u teoriji, a kamoli u praksi. Slabljenje dolara kroz kontrolu ulaznog kapitala – neka vrsta poreza na inostrano posedovanje američkih hartija od vrednosti – skoro izvesno će pogurati naviše dugoročne kamatne stope i oslabiti privredu. Oni osvetnički nastrojeni investitori jednostavno neće dozvoliti da tako neodržive politike potraju.
Valja se nadati da će Tramp poslušati ono što mu tržište poručuje i prestati da sledi svoje najgore instinkte. Trebalo bi da razume i da domaće tehnološke inovacije nude obećanje značajnog privrednog rasta Amerike. Sve što je potrebno jeste da se samom sebi skloni s puta
Konačno, iako se administracija prilično agresivno obrušila na vladavinu prava, američke demokratske institucije – počev od nezavisnih sudova i sudija – i građansko društvo i dalje su robustni, i trebalo bi da budu u stanju da obuzdaju njene najekstremnije politike. Ni ovde ne treba potceniti moć tržišne discipline. U zemljama poput Turske, u kojima autokrate rade na potkopavanju vladavine prava, reakcija tržišta na takve poteze nemilosrdna je.
Na kraju će ili Tramp odstupiti od svojih stagflatornih politika i koncentrisati se na mere koje podstiču rast, ili će finansijski stres i recesija rezultirati porazom Republikanske partije na međuizborima naredne godine. Valja se nadati da će Tramp poslušati ono što mu tržište poručuje i prestati da sledi svoje najgore instinkte. Trebalo bi da razume i da domaće tehnološke inovacije nude obećanje značajnog privrednog rasta Amerike. Sve što je potrebno jeste da se samom sebi skloni s puta.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
