Zabavljeni svojim mitovima, SAD i Izrael su propustili da obnove gradivo iz grčke mitologije. Nisu se podsetili priče o Hidri, o čudovištu kojem izrasta nova glava čim stara bude odsečena. U nekim varijantama legende Hidra dobija dve glave umesto svake koju izgubi, a Vašington i pogotovo Tel Aviv sve bi to morali da znaju i pre nego što otvore udžbenike – jer je savremeni Bliski istok već krcat takvim primerima. Kada je reč o Iranu, američko-izraelski kiks je odlično sažeo Ali Vaez, direktor iranskih projekata u Međunarodnoj kriznoj grupi.
„Mislim da su SAD i Izrael naposletku poverovali sopstvenoj retorici o tome da je Iran nalik terorističkoj organizaciji, da mu sleduju paraliza i kolaps nakon što ostane bez glave ili jednog-dva sloja političke elite. A reč je o državi koja ima brojne nivoe vođstva. Iranska država – to je sada Iranska revolucionarna garda“, rekao je Vaez za Asošijejted pres.
Sveprisutna Garda
Organizacija poznata i pod raznim drugim terminima – Korpus čuvara islamske revolucije, IRGC, Pasdaran, Sepah – nastala je 1979. tokom iranske revolucije. Iran dakako ima i tradicionalnu vojsku sa uobičajenim zadacima, ali Iranska revolucionarna garda (IRGC), kao što imena kažu, služi tome da čuva revolucionarne tekovine i od spoljnih i od unutrašnjih pretnji. Taj posao je vremenom razvio IRGC u vojno-ekonomsku hobotnicu koja se prožela sa svim sferama iranskog društva. Ima kopnene, pomorske i vazdušne snage, a potonje su odgovorne za iranski program balističkog oružja. Ima dobrovoljačku miliciju zloglasnu po razbijanju demonstracija (Basidž) i jedinicu za vojne i obaveštajne nastupe na gostujućim terenima (Kuds), koja je glavni izvor snage Hezbolaha i Hutija. Ima i poslovnu imperiju, i najlakše je nazvati je „državom u državi“, kao što je početkom svežeg rata učinio Rojters.
Američki obaveštajni podaci prethodne sedmice su se slili u zaključak da je iranski režim oslabljen ali tvrdokorniji no što je bio, da verovatno nije rekao poslednju reč i da IRGC ima veći uticaj nego ranije.
Vaez je za AP objasnio da je civilno vođstvo Irana pre američko-izraelskog napada bilo potčinjeno vrhovnom vođi. Ajatolah Ali Hamnei je bio prva, a IRGC druga sila u državi. Modžtaba Hamnei, međutim, nema autoritet poput očevog, a ima čvrste veze sa IRGC. Zato je Vaez samo jedan od brojnih stručnjaka koji smatraju da je Garda sada politički jača no što je ikada bila. Araš Azizi, iranski istoričar sa Jejla, u razgovoru za AFP je podsetio da Garda već zbog svojih razmera nije jedinstven organizam, ali i zaključio da su neke njene „mreže i krugovi“ toliko politički i ekonomski silni da ne zna kako bi mogli da budu razvlašćeni.
IRGC je naravno trpeo i trpi gubitke. U junskom ratu je Garda ostala bez glavnog komandanta, u aktuelnom ratu bez njegovog naslednika, i moguće je da sledeći još nije javno imenovan upravo zato da se niz ne bi nastavio. Međutim, američki obaveštajni podaci na koje se pozivaju Vašington post i Rojters, prethodne sedmice su se slili u zaključak da je iranski režim oslabljen ali tvrdokorniji no što je bio, da verovatno nije rekao poslednju reč i – da IRGC ima veći uticaj no ranije.
„Obaveštajne procene predviđaju da će režim ostati na vlasti i da će možda biti i osokoljen uverenjem da se suprotstavio Donaldu Trampu i preživeo. Jedan evropski zvaničnik smatra da je najizgledniji ishod rata ’svedeni režim IRGC’, koji će i dalje imati neke nuklearne i raketne kapacitete, kao i podršku regionalnih saradnika“, zapisao je Vašington post.
Smakli smo starog čoveka u vreme kada je iranski narod imao volju da menja režim na ulici. Sadašnji režim je bolje ukopan i ima mlađeg i tvrdokornijeg vrhovnog vođu. To baš nije ispalo najbolje – Leon Paneta
Taj isti zvaničnik, navodi vašingtonski list, svejedno smatra da će svet tada biti bolje mesto – što mnogo govori o evropskoj političkoj svesti – no američki sagovornici su Postu potvrdili da je Tramp još pre rata od svojih obaveštajaca čuo da ne bi trebalo da se zaleće i da će napadom verovatno ojačati IRGC. Trampovu avanturu je u nedelju žestoko osudio Leon Paneta, nekadašnji direktor CIA i ministar odbrane SAD.
„Smakli smo starog čoveka, vrhovnog vođu koji je i bez nas bio blizu smrti, u vreme kada je iranski narod imao volju da pokuša da smeni režim na ulicama. Sadašnji režim je bolje ukopan i ima mlađeg vrhovnog vođu, koji je tvrdokorniji od prethodnog. To baš nije ispalo najbolje“, sarkastično je sumirao Paneta u intervjuu za britanski Gardijan.
Rađanje novog otpora
Koji dan ranije, takođe u Gardijanu, Sanam Vakil, stručnjak za Iran u čuvenom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose – poznatom i kao Čatam haus – takođe je efektno sumirao početnu grešku o kojoj su govorili Vaez i Paneta: „Takav pristup ne rađa džefersonovske demokrate, već prekaljene borce. Rađa samo nov otpor“, rekao je Vakil, a Paneta je u razgovoru delio udarce i levom i desnom. Tvrdio je da bi svaki drugi predsednik SAD priznao krivicu i izvinio se zbog razorene škole i mrtve dece u Minabu. Tvrdio je i da bi svaki drugi predsednik znao koliko je ranjiv Ormuski moreuz. Naravno, ne bi trebalo misliti da je bivši šef CIA i američke odbrane nekakav mirotvorac. Paneta zapravo predlaže Trampu da proširi rat, da Ormuski tesnac otvori silom, makar i po cenu američkih ljudskih gubitaka. U suprotnom, smatra Paneta, predsedniku SAD bi ostalo samo da „odšeta i tvrdi da je pobedio – iako će svako videti da je omanuo“.
Energetska kriza naterala je i šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da kaže kako je vreme za pregovore sa Iranom, i ta je frka – koja je takođe bila predvidiva – možda i navela Trampa na novi zaokret. U ponedeljak je iz čista mira izjavio da su Vašington i Teheran imali „veoma dobre i plodotvorne razgovore“ o tome kako okončati rat. U vreme kada je ovaj broj Radara otišao u štampu, niko u Teheranu nije to potvrdio, a i nezavisno od toga niko ne bi smeo da bude iznenađen zaokretom zaokreta.
Optužbe Libana
U međuvremenu ima još vesti o Iranskoj revolucionarnoj gardi. Libanski premijer Navaf Salam je u nedelju optužio pripadnike IRGC da neposredno upravljaju Hezbolahovim operacijama u sukobu sa Izraelom. Tvrdio je i da je Garda kriva za Hezbolahov dron koji je pogodio britansku bazu na Kipru. Libanska vlada je ovog meseca zabranila sve aktivnosti IRGC u zemlji, kao i vojne aktivnosti Hezbolaha, i premijer Salam tvrdi da njegov kabinet „radi na tome“.
Stručnjaci tvrde da je IRGC vratio Hezbolah na podešavanja iz osamdesetih, kada je grupa nastala – na decentralizovane ćelije umesto ranjive hijerarhijske strukture.
Međutim, treba se setiti da je čak i onaj optimistični evropski zvaničnik, koji veruje da će svet biti bolje mesto posle američko-izraelskog napada na Iran, zaključio da će i u tom boljem svetu Teheran još imati regionalne saradnike. I Rojters je u subotu pisao o tome da je IRGC umnogome obnovio sposobnosti Hezbolaha nakon teških gubitaka koje je grupa pretrpela 2024. Stručnjaci tvrde da je IRGC vratio Hezbolah na podešavanja iz osamdesetih, kada je grupa nastala – na decentralizovane ćelije umesto ranjive hijerarhijske strukture.
A kada je reč o saradnicima, Vašington post je prošle sedmice pisao i o trudu Trampove administracije da ih pronađe makar za posao izolovanja IRGC. Stejt department je navodno naložio svim američkim diplomatskim predstavništvima da podstaknu zemlje koje ih goste da IRGC proglase terorističkom organizacijom. Evropska unija je to već učinila u februaru – a Srbija ovog meseca – no kao što smo već napisali, čini se da Vašington i Tel Aviv nisu upamtili priču o Hidri. Herakle možda jeste bio polubog, ali Hidru nikada ne bi porazio bez pomoći Jolaja.
