Ukoliko Engleska, uprkos kriminalnom fudbalu koji je igrala, osvoji šampionat, najviše će se pričati o dva igrača. Jedan je napadač Aston Vile Oli Votkins, koji je za devet minuta na terenu poslao „Gordi Albion“ u finale i naravno makazicama Džuda Belngema u šestom minutu produžetka protiv Slovačke, dok je tim prepun igračkog kvaliteta visio nad provalijom. Njih dvojica su, može biti, odredili ishod čitavog turnira, svakako „ispeglali“ Sautgejtove brojne promašaje. Ali, i dalje ostaje pitanje zašto je verovatno najskuplji tim na planeti, na većem delu turnira izgledao potpuno izgubljeno?
Sreća i kapacitet velikog tima
Najpre, čini se da se Englezima „namestilo“ da na šampionat dođu u prilično lošoj formi i umorni od klupskih obaveza, što je bilo vidljivo od prve utakmice pa do kraja turnira. Ali, odlika šampiona i velikih timova je da postižu vrhunske rezultate i kada igra nije na očekivanom nivou. Činjenica je da su od početka turnira tražili formu i da su je, delimično, pronašli u četvrtfinalu i polufinalu. Selektora Gereta Sautgejta nisu koštali eksperimenti za kojima je posezao i može se reći da je imao ludu sreću. O tome možda najbolje svedoči podatak da su sve tri utakmice eliminacione faze gubili, jurili rezultat, da bi se „vadili“ u produžecima, na penalima i golom u poslednjim sekundama utakmice. Fudbalski laici bi rekli da ni Sautgejt sam ne zna kako se „dovukao“ do finala. Jednostavno, reč je o ogromnim kapacitetima jedne velike fudbalske zemlje. Uz, to imali su, povremeno, i dobar vetar u leđa kada je reč o suđenju.
Sautgejta nisu koštali eksperimenti za kojima je posezao i može se reći da je imao ludu sreću. O tome možda najbolje svedoči podatak da su sve tri utakmice eliminacione faze gubili, jurili rezultat, da bi se „vadili“ u produžecima, na penalima i golom u poslednjim sekundama utakmice
Sudijski bezobrazluk
Belodani primer toga mogli smo da vidimo baš u polufinalu gde je Englezima dosuđen nepostojeći penal. To što će sudijska organizacija i nekakve komisije kazniti arbitra, Holanđanima ne znači ama baš ništa. Pored sve te vrhunske tehnologije koja pomaže arbitrima, blago rečeno, bezobrazluk je kako sude. Postadoše sudije naučnici, a opet nam se dešava „Božija ruka“, opet ćemo decenijama pričati o nedosuđenom penalu Nemcima protiv Španije i nepostojećem penalu za Englesku. Dakle, u finalu ćemo gledati dve ekipe koje su do finala stigle uz vrlo diskutabilne sudijske odluke. Nemci su, možda, i više oštećeni nego Holanđani. Sve ovo, uz napomenu da je Španija igrala najbolji fudbal od početka i da su pokupili simpatije čitave fudbalske Evrope. Španija ima u timu klinca od 17 godina i još nekolicinu koji su jedva prekoračili dvadesetu godinu života, i jasno je da su miljenici navijača, ali su sudijske odluke, koje sam pomenuo, izuzetno problematične i uticale su na ishod čitavog turnira.
Kada se sumira ono što smo videli, Englezi su, ukupno gledajući, odigrali jedan dobar meč na šampionatu. Iz te perspektive posmatrano, njihov plasman u finale je nezaslužen, ali im se „dalo“. Kako, verujem da ni sami ne znaju. Opet, možda im se vratilo za ovih skoro 60 godina u kojima ništa nisu osvojili. Dolazili su tri puta do polufinala na Svetskom prvenstvu, do finala na prošlom kontinentalnom šampionatu. Možda je, zaista, vreme da im se vrati baš na ovom prvenstvu. Premijer liga je najjača na svetu, uložili su sebe u fudbal, i ne bi bilo iznenađenje da sada budu nagrađeni.
Holandija više nema igrače klase Van Bastena, Gulita ili Bergkampa, koji su jednim potezom umeli da preokrenu tok čitave utakmice
Nisu retka ni poređenja sa Rehagelovom Grčkom, koja je, takođe, igrala negledljiv fudbal, ali mene Sautgejtov tim više podseća na Argentinu u Kataru. Zašto? Zato što igrački kapacitet ove engleske selekcije nije uporediv sa kvalitetom Grčke, koja je bila prvak Evrope. Osim toga, utisak je da im se pomalo i „pomaže“ da konačno nešto osvoje.
„Povratak iz mrtvih“
Ali, s koje god strane posmatrali stvari, ključni momenat za Engleze bile su Belingemove makazice u šestom minutu produžetka utakmice sa Slovačkom. To je momenat koji ih je psihički podigao, faktički su se „vratili iz mrtvih“, a u takvim situacijama timovi postaju najopasniji.
Holandija čeka novog Bergkampa
S duge strane, Holandija, koja ima određeni igrački kvalitet, bila je ozbiljno poremećena iznuđenom izmenom Depaja koji se povredio. Njegova zamena Veghorst, jednostavno, nema potreban kvalitet. Ali, i kad su vodili, nije izgledalo da imaju jasan plan, nisu bili ni dovoljno agresivni… Kada pogledate tu reprezentaciju, izuzev sjajne odbrane sa Van Dajkom i Akeom, moj utisak je da im je trenerski potencijal prilično tanak. Osim toga, Holandija više nema igrače klase Van Bastena, Gulita ili Bergkampa, koji su jednim potezom umeli da preokrenu tok čitave utakmice. Kada pogledate, na Svetskom prvenstvu su ispali a da nisu izgubili utakmicu, sada su ispali u poslednjem minutu, i to greškom odbrambenog igrača. Očigledno da im nedostaje neki mali dodatak, možda baš taj Denis Bergkamp.
Moje simpatije u finalu su na strani Španije, uvek dižem ruku za mladost, ali bih malu prednost dao Englezima, isključivo zbog fizičke snage
Finale – sudar „fudbalskih svetova“
I kako god stvari izgledale, u finalu ćemo videti sudar različitih „fudbalskih svetova“. Očekujem izuzetnu utakmicu, ne samo zato što je reč o meču za titulu, već zato što će španska deca izaći da se nadigravaju, bez kalkulacija, jedino kako znaju. Španija, koja od početka igra briljantno i s druge strane Engleska, koja se samo spletom raznoraznih okolnosti našla u završnici. Moje simpatije su na strani Španije, uvek dižem ruku za mladost, ali bih malu prednost dao Englezima, isključivo zbog fizičke snage. Kad vraćam „film“ unazad, setim se da su ih Nemci doslovno pretukli i povredili jednog od važnijih igrača, Pedrija. Protiv Francuza su imali i sreće, jer nisu primili golove nakon dva prekida u kojima fizička dominacija dolazi do izražaja. I upravo takva inferiornost može da bude i najveći problem Španije u finalu.
