Pišu: Veljko Grković, advokat
Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta
Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka
Narodna banka Srbije imala je podatke, ovlašćenja i vreme, ali nije sprečila odliv novca. Ako se sada ne sačuvaju dokazi, stečaj bi mogao da zatvori i put do odgovora ko je novac izvlačio, kuda ga je slao i ko mu je to omogućio.
NBS je 30. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci, tri dana nakon što je javno odbacila upozorenje da se novac iz te banke ubrzano iznosi. O obeštećenju deponenata već je dosta rečeno. Manje se, međutim, govori o tome da se oduzimanjem dozvole i stečajem može nepovratno izgubiti uvid u to kuda je novac zaista išao i ko je za to odgovoran.
Prema informacijama iz rešenja NBS koje su iznete u javnosti, banka je 30. septembra u blagajni držala 59,97 milijardi dinara gotovine. To je 221,57 posto njenog regulatornog kapitala, dok je prosek sektora 29,47 odsto. NBS je i sama ocenila da bi banka, u slučaju krađe, prevare ili požara u trezoru, mogla da izgubi više od celog kapitala.
Istovremeno, banka je na depozite plaćala gotovo dvostruko višu kamatu od proseka, 3,13 prema 1,59 odsto. Depoziti javnog sektora i javnih preduzeća, koji su činili četvrtinu svih depozita, plaćani su i do 5,61 odsto. Skupo pribavljen novac držan je, dakle, u trezoru, gde ne donosi prinos.
Šta je vrh NBS znao, a šta je prećutao
Problemi s likvidnošću postojali su najmanje od februara 2026, kada su već beleženi manjkovi sredstava za pokriće dospelih obaveza, dok se visok iznos gotovine godinama mogao uočiti u javnim finansijskim izveštajima. Ipak, kontrola je iz do sada nedovoljno objašnjenog razloga vođena samo na osnovu izveštaja same banke. Tek 29. oktobra NBS je naložila banci da sama prebroji gotovinu u roku od tri radna dana. Sledećeg dana dozvola je oduzeta.
Alta banka je 30. septembra u blagajni navodno držala 59,97 milijardi dinara gotovine ili tri puta više od njenog regulatornog kapitala. Na depozite je plaćala više kamate od drugih, da bi novac držala u u trezoru, gde ne donosi nikakav prinos. Tek 29. oktobra NBS joj je naložila da sama prebroji gotovinu u roku od tri radna dana, a već sledećeg joj je oduzela dozvolu za rad
Advokat Ivan Ninić je javno saopštio da je od NBS zatražio hitnu vanrednu kontrolu jedne banke, koja je od 26. oktobra počela ubrzano da prenosi novac na račune u Moskvi i Skoplju. NBS je 27. oktobra odgovorila da se prenosi obavljaju „redovnim kanalima platnog prometa“ i upozorila da širenje neproverenih tvrdnji izaziva neopravdanu zabrinutost. Ispostavilo se kasnije da su samo tokom 28. i 29. oktobra depoziti banke smanjeni za najmanje 16,6 milijardi dinara.
Posle oduzimanja dozvole viceguverneri su izjavili da je stvarno stanje u banci „drastično odstupalo od izveštaja“. NBS je dodala da je pitanje da li je gotovine uopšte bilo stvar policije i tužilaštva. Ako je tako, NBS je u svom rešenju kao utvrđenu navela cifru koju nikada nije proverila, a tri dana ranije javno je garantovala za banku čije stanje nije poznavala.
Redosled događaja ostavlja utisak da je javnost i deponente bilo potrebno umiriti dok se odliv novca ne završi. Pravnu, a pogotovo krivičnopravnu kvalifikaciju ostavljamo pravosudnim organima. Međutim, sve prethodno izneto, kao i ono što se poslednjih dana moglo čuti u javnosti, upućuje na zaključak da ovde nije prvenstveno reč o propustima NBS, već o svesnom izbegavanju odgovornosti i obmanjivanju javnosti.
Upravo zbog indicija da je vrh NBS svojim odlukama i javnim istupima svesno omogućio i prikrivao izvlačenje novca iz Alta banke, mora se ispitati ne samo šta je propustio da učini već i šta je činio da bi takve operacije omogućio i zaštitio njihove učesnike.
U tom svetlu, pozivanje guvernerke Jorgovanke Tabaković za svedoka ne sme da zameni proveru njene moguće odgovornosti. Predmet ispitivanja ne mogu da budu samo njena saznanja o poslovanju Alta banke već i njene odluke i postupci na čelu NBS. Nije dovoljno ispitati šta je guvernerka znala, već i da li je svojim odlukama i postupcima omogućila ili prikrivala izvlačenje novca.
Zakon o bankama daje NBS čitavu paletu mera, od pismene opomene do privremene uprave. U konkretnom slučaju rezultat bi dale i manje invazivne mere, poput neposredne kontrole i prebrojavanja trezora, da su preduzete blagovremeno.
Zbog indicija da je vrh NBS svesno omogućio i prikrivao izvlačenje novca iz Alta banke, pozivanje guvernerke Jorgovanke Tabaković za svedoka ne sme da zameni proveru njene moguće odgovornosti. Nije dovoljno ispitati šta je ona znala, već i da li je svojim odlukama i postupcima omogućila ili prikrivala izvlačenje novca
Da li bi to sprečilo štetu, ne može se pouzdano tvrditi. Ali privremeni upravnici bi 26. oktobra bili u prilici da zaustave sporne naloge, a popis trezora obavljen mesecima ranije pokazao bi da li gotovine uopšte ima.
Odgovornost NBS, međutim, ne potiskuje odgovornost onih koji su upravljali Alta bankom. Izvršni odbor vodi poslovanje banke i sprovodi politike upravljanja rizicima, dok upravni odbor nadzire njegov rad, usvaja te politike i uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola. Zato se mora utvrditi šta su članovi oba odbora znali o stvarnom stanju gotovine i spornim tokovima novca, kakve su odluke donosili i da li su nezakonitosti omogućavali, prikrivali ili propuštali da spreče.
Stečaj nije nadzor i njegov prvenstveni cilj je da se namire poverioci
Privredni sud u Beogradu otvorio je 3. novembra stečaj nad Alta bankom. Funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita.
Cilj stečaja je prvenstveno namirenje poverilaca. Cilj nadzora NBS je kontrola zakonitosti poslovanja, zaštita deponenata i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Nadzor u oblasti sprečavanja pranja novca trebalo bi da utvrdi da li je banka poslovala zakonito i, ako nije, ko za to odgovara. Te razlike su ključne za razumevanje opasnosti da sumnjive transakcije i njihovi učesnici ostanu neutvrđeni.
Otvaranjem stečaja prestaje buduće poslovanje koje bi trebalo uskladiti sa zakonom, pa nadzor gubi korektivnu funkciju. Važeći propisi, međutim, ne sadrže izričit skup pravila o tome da li i kako se supervizorska kontrola zakonitosti sprovodi nad bankom u stečaju. Takve odredbe nedostaju i u Zakonu o bankama i u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Agenciji je naloženo da u roku od 60 dana izvrši popis imovine i sačini početni stečajni bilans, sa podacima o značajnim transakcijama u šest meseci pre otvaranja stečaja. To je okvir za pobijanje pravnih radnji i namirenje poverilaca, a ne za otkrivanje šema pranja novca koje su mogle biti razvijane godinama.
Ne može se isključiti da je jedan od razloga zbog kojih je ovakav sled događaja makar tolerisan upravo otežavanje ili obesmišljavanje kontrole primene propisa o sprečavanju pranja novca. Bez obzira na to da li je to bila namera, posledica može biti ista ako se sada ne reaguje.
Da li je Alta sumnjive transakcije prijavljivala Upravi za sprečavanje pranja novca
Banka raspolaže podacima o klijentima, njihovim stvarnim vlasnicima, ekonomskoj opravdanosti transakcija, tokovima novca, nerezidentnim računima i plaćanjima prema inostranstvu. Kontrola pojedinačnih firmi bez tog šireg uvida višestruko je manje delotvorna. Tek povezivanjem podataka na nivou banke mogu se sagledati šeme koje ostaju nevidljive kada se posmatra svaka transakcija zasebno.
Zakon zato obavezuje NBS da ima jasnu sliku o rizicima od pranja novca u svakoj banci i pristup relevantnim informacijama. I banke i NBS moraju imati odgovarajuće finansijske, tehničke i ljudske resurse, uključujući zaposlene odgovarajućeg znanja, iskustva i integriteta.
Odgovornost NBS ne potiskuje odgovornost onih koji su upravljali Alta bankom. Zato se mora utvrditi šta su članovi Izvršnog i Upravnog odbora banke znali o stvarnom stanju gotovine i spornim tokovima novca, kakve su odluke donosili i da li su nezakonitosti omogućavali, prikrivali ili propuštali da spreče
NBS propisuje i indikatore za prepoznavanje osnova sumnje na pranje novca. Banke su dužne da ih primenjuju, a NBS da tu primenu kontroliše. Zato treba utvrditi da li je Alta banka primenjivala indikatore, da li je sumnjive transakcije prijavljivala Upravi za sprečavanje pranja novca i da li je NBS to proveravala. Odgovori zahtevaju uvid u podatke banke kao celine.
Otvaranjem stečaja ugroženi nisu samo dokumenti nego i mogućnost da se oni pronađu, povežu i protumače. Ako se otpuste zaposleni koji poznaju sisteme i poslove sprečavanja pranja novca, ko će nadležnim organima obezbediti stručnu saradnju? Ko će u banci u stečaju biti ovlašćen da te poslove obavlja i po kom osnovu će NBS sprovoditi kontrolu?
Dokumentacija se u stečaju sređuje prvenstveno radi utvrđivanja potraživanja, naplate i unovčenja imovine. Podaci koji nisu neposredno potrebni za te poslove mogu završiti u magacinu, sačuvani formalno, ali u stanju koje ozbiljnu proveru čini praktično neizvodljivom. Sa odlaskom zaposlenih može nestati i znanje o tome gde se podaci nalaze i kako se povezuju.
Zato nije dovoljno reći da se dokumentacija čuva. Mora se obezbediti da ostane upotrebljiva za utvrđivanje tokova novca i odgovornosti.
Šta bi trebalo preduzeti odmah, bez odlaganja
Zato je važno da se, dok je još vreme, obezbedi sledeće.
Da se izradi potpuna forenzička kopija elektronskih podataka banke (core banking sistem, SWIFT poruke, AML softver sa svim generisanim upozorenjima, elektronska pošta, logovi pristupa) i da se čuva uz dokumentovan lanac čuvanja;
Agenciji za osiguranje depozita kao stečajnom upravniku naloženo je da u roku od 60 dana popiše imovine i sačini početni stečajni bilans, sa podacima o značajnim transakcijama u šest meseci pre otvaranja stečaja. To je okvir za pobijanje pravnih radnji i namirenje poverilaca, a ne za otkrivanje šema pranja novca koje su mogle biti razvijane godinama
Da se sačuvaju kompletni dosijei klijenata (KYC dokumentacija, procene rizika, podaci o stvarnim vlasnicima), interni izveštaji ovlašćenog lica za sprečavanje pranja novca i sva komunikacija sa Upravom za sprečavanje pranja novca;
Da se dokumentacija ne sređuje samo za potrebe stečaja, već tako da se jednostavno mogu proveriti svi računi i sve transakcije, za ceo period poslovanja, a ne samo za šest meseci pre otvaranja stečaja; prioritet su nerezidentni računi, velika plaćanja prema inostranstvu, neuobičajene transakcije i transakcije sa obeležjima sumnjivih koje nisu bile prijavljene (kvalifikacija kao sumnjivih vrši se primenom indikatora za sprečavanje pranja novca sa liste indikatora Narodne banke Srbije G. br. 3286 od 1. februara 2024. godine);
Da se izričito zabrani uništavanje, rashodovanje ili prodaja informatičke opreme i nosača podataka dok se kontrola ne okonča;
Da se protokolom između Agencije za osiguranje depozita, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnog tužilaštva uredi pristup podacima, uz moguće angažovanje nezavisne forenzičke revizije;
Da se u banci zadrže zaposleni koji poznaju sisteme i arhivu, kako bi dokumentaciju mogli brzo i potpuno da dostave na zahtev revizije i nadležnih organa.
Ovo ne košta mnogo ako se uradi bez odlaganja. Ako se propusti, posle se praktično ne može nadoknaditi.
Pitanje Alta banke nije samo pitanje isplate depozita. To je i pitanje da li je novac stečen korupcijom i drugim krivičnim delima ulazio u legalne finansijske tokove i ko je u tome učestvovao. Konačno, pitanje je kuda su otišle stotine miliona evra i ko je to omogućio, aktivno ili propuštanjem.
Slučaj Alta banke ne svodi se samo na pitanje isplate depozita, već se mora utvrditi i da li je novac stečen korupcijom i drugim krivičnim delima ulazio u legalne finansijske tokove, ko je u tome učestvovao, kuda su otišle stotine miliona evra, ko je to omogućio, zašto NBS nije na vreme reagovala i kolika je odgovornost članova izvršnog i upravnog odbora same banke
NBS je imala podatke, ovlašćenja i vreme da reaguje. Istraga mora da utvrdi zašto to nije učinila, kao i odgovornost članova Izvršnog i Upravnog odbora Alta banke za poslovanje koje su vodili i nadzirali. Mora se ispitati kojim su informacijama raspolagali odgovorni u banci i NBS, kakve su odluke donosili i da li su svojim postupanjem ili svesnim nečinjenjem omogućavali ili prikrivali izvlačenje novca.
Odgovornost onih koji su banku vodili ne može se sakriti iza propusta nadzora, niti se odgovornost NBS može svesti na tvrdnju da ju je Alta banka obmanjivala. Zato se dokumentacija i drugi dokazi moraju sačuvati odmah. Stečaj ne sme postati zaklon za odgovorne u Alta banci i NBS, niti razlog da njihova uloga u izvlačenju novca ostane neispitana.
