Cilj državne regulative u demokratskim društvima je povećanje društvenog blagostanja, što obuhvata rast potrošnje po stanovniku, produženje slobodnog vremena, umerenu nejednakost, zdravu životnu sredinu i dr. Društveno blagostanje se povećava uspostavljanjem pravila kojima se podstiču produktivne aktivnosti (rad, štednja, investiranje, obrazovanje, inovacije, preuzimanje rizika), a sankcionišu štetne (prevare, krađe, korupcija, zagađenje životne sredine, izazivanje kriza…).
Tokom poslednja dva veka državna regulativa se proširuje i produbljuje što predstavlja odgovor na povećanu kompleksnost privrede i društva, ali i znak civilizacijskog napretka.
Pravila koja je u obliku zakona i podzakonskih akata uspostavila država, a koja utiču na ponašanje ekonomskih aktera, ekonomisti nazivaju formalnim institucijama. Osim formalnih, važne su i neformalne institucije, koje obuhvataju sistem vrednosti građana, običaje i druge stvari od kojih zavisi funkcionisanje formalnih institucija.
Prema preovlađujućim stavovima ekonomista, institucije predstavljaju ključni faktor od koga zavisi dugoročni rast privrede, odnosno nivo razvijenosti neke zemlje. Na osnovu teorijskih argumenata se očekuje, a empirijska istraživanja uglavnom potvrđuju, da su razvijenije zemlje u kojima se efikasnije štite vlasnička prava i ugovori, korupcija niska, postoji ravnopravnost privrednih učesnika, ekonomska nejednakost umerena, socijalna prohodnost visoka, obrazovne i zdravstvene usluge kvalitetne i dostupne svim građanima, a makroekonomska stabilnost čvrsta.
Usporen tempo usvajanja propisa usklađenih sa regulativom razvijenih zapadnih zemalja
Nakon 2000, formalne institucije u Srbiji se usaglašavaju sa standardima EU. U oblasti privrede to je impliciralo privatizaciju preduzeća i banaka i liberalizaciju privrednih tokova, kao i brojne opšte i sektorske strukturne reforme. Stoga je važno pitanje u kojoj meri su formalna pravila koja postoje u Srbiji usaglašena sa pravilima razvijenih zapadnih zemalja?
Odgovor na ovo pitanje moguće je dobiti na osnovu kretanje kvaliteta regulative u Srbiji od 2000. do sada, pri čemu se kao reper kvaliteta uzima regulativa koja postoji u razvijenim zapadnim zemljama. Kretanje kvaliteta regulative u skoro svim zemljama u svetu već duže od tri decenije procenjuje Svetska banka. Prema podacima Svetske banke, Srbija je 2000. bila na 150. mestu od oko 230 zemlje i teritorija za koje ta institucija procenjuje kvalitet regulative.
Prema proceni MMF-a, Srbija se prema nivou sive ekonomije u 2019. nalazila na sedmom mestu od 35 evropskih zemalja. Iako je učešće sive ekonomije u BDP-u poslednjih nekoliko godina smanjeno, relativna pozicija naše zemlje u Evropi je ostala slična
Od 2000. do sada kvalitet regulative u Srbiji se kontinuirano poboljšava, tako da je Srbija 2012. bila na 105. mestu, a u 2022. na 94. mestu u svetu po kvalitetu regulative. Glavni pokretači unapređenja kvaliteta regulative u Srbiji su političko opredeljenje ka uvođenju tržišne privrede zapadnog tipa u Srbiji i zvanično opredeljenje za pristupanje EU, što podrazumeva usvajanje propisa u skladu sa evropskim standardima.
Mada u celom periodu od 2000. postoji trend poboljšanja kvaliteta propisa u Srbiji, nepovoljna je okolnost je što je taj trend poslednjih desetak godina usporen. Usporavanje je prisutno ne samo kada se posmatra rang – relativni položaj Srbije u odnosu na druge zemlje, nego i kada je u pitanju poboljšanje nivoa kvaliteta regulative u Srbiji.
Prosečno godišnje poboljšanje kvaliteta regulative u Srbiji u periodu od 2000. do 2012, prema podacima Svetske banke bilo je tri puta brže nego u periodu od 2012. do 2022. Kao rezultat sporog poboljšanja kvaliteta regulative u poslednjih desetak godina Srbija i dalje značajno zaostaje za većinom evropskih zemalja po kvalitetu propisa.
Sve zemlje srednje Evrope po kvalitetu propisa nalaze se u proseku na 53. mestu u svetu, Bugarska, Rumunija i Hrvatska su u proseku na 76. mestu, što je znatno bolje od Srbije koja se nalazi tek na 94. mestu.
Ne samo što se kasni sa usvajanjem, već se doslovno ne primenjuju ni važeći propisi
Funkcionisanje privrede i njen razvoj ne zavise samo od toga kakvi zakoni i drugi propisi su usvojeni u nekoj zemlji, nego i od toga koliko se dosledno primenjuju. U nekim zemljama, poput zemalja severne i zapadne Evrope, istočne Azije i Severne Amerike, zakoni se relativno dosledno primenjuju, dok je u zemljama južne i jugoistočne Evrope, Africi i Južnoj Americi odstupanje između regulative i stvarnog funkcionisanja privrede relativno veliko.
Relativno pouzdani signali da stvarna pravila po kojima funkcionišu privreda i društvo u nekoj zemlji značajno odstupaju od regulative predstavlja visok nivo korupcije, visok udeo sive ekonomije i odsustvo urbanističkog reda.
Doslednost u primeni formalnih institucija u Srbiji ocenjujemo na osnovu dva pokazatelja Svetske banke – vladavine prava i sposobnosti države da kontroliše (suzbija) korupciju. I u ovom slučaju uspeh Srbije u doslednosti primene propisa posmatran je na osnovu kretanja ranga odnosno njenog relativnog položaja u odnosu na druge zemlje.
Relativno pouzdani signali da stvarna pravila po kojima funkcionišu privreda i društvo u nekoj zemlji značajno odstupaju od važeće regulative predstavljaju visok nivo korupcije, visok udeo sive ekonomije i odsustvo urbanističkog reda, a sve su to karakteristike Srbije
Prema vladavini prava Srbija je 2000. bila na 181. mestu, 12 godina kasnije na 118, dok je u 2022. bila na 109. mestu u svetu. Posmatrajući period od 2000. do 2022. kao celinu, Srbija je ostvarila napredak u vladavini prava, ali je zabrinjavajuće što je napredak nakon 2012. drastično usporen, dok se od 2016. stanje u ovoj oblasti pogoršava.
Srbija je bila najbolje pozicionirana prema vladavini prava u 2015. godini, kada je bila na 96. mestu u svetu, nakon čega je njena pozicija pogoršana za čak jedanaest mesta. Prema tom parametru, Srbija značajno zaostaje za zemljama srednje Evrope, koje se u proseku nalaze na 59. mestu u svetu, ali i za Hrvatskom, Bugarskom i Rumunijom koje se u proseku nalaze na 91. mestu u svetu.
Umesto da se smanjuje, korupcija u Srbiji od 2014. skoro kontinuirano raste
Drugi važan pokazatelj doslednosti u primeni propisa predstavlja kretanje nivoa korupcije u nekoj zemlji. Prema podacima Svetske banke, Srbija je od 2000. do sada u celini ostvarila skroman napredak u suzbijanju korupcije, uz nepovoljnu okolnost što korupcija od 2014. skoro kontinuirano raste.
Prema percepciji korupcije Srbija je 2000. bila na 172. mestu u svetu, u 2012. na 116. mestu, da bi najbolju poziciju ostvarila u 2014, kada je bila na 104. mestu. Nakon toga korupcija u Srbiji snažno raste i u 2022. prema uspehu u kontroli (suzbijanju) korupcije bila je tek na 138. mestu.
Prema vladavini prava Srbija je od 2000. do 2012. napredovala sa 181. na 118. mesto. Po tom parametru, najbolje je bila pozicionirana 2015. godine, na 96. mestu, da bi pre dve godine pala na 109. mesto, tako da se već godinama stanje u ovoj oblasti pogoršava
Iako zemlje centralne i jugoistočne Evrope nisu uzorne u pogledu suzbijanja korupcije, Srbija je u 2022. značajno zaostajala za njima. Prema sposobnosti da suzbijaju korupciju zemlje centralne Evrope nalaze se, u proseku, na 72. mestu u svetu, što je skoro duplo bolje od Srbije, dok se Hrvatska, Bugarska i Rumunija, u proseku, nalaze na 96. mestu u svetu.
U vrhu Evrope po visini – sive ekonomije
Nivo sive ekonomije predstavlja pokazatelj poštovanja poreskih propisa, odnosno sposobnosti države da dosledno primenjuje jednu od svojih osnovnih funkcija. Mada su procene sive ekonomije relativno nepouzdane, u svim međunarodno uporedivim procenama, Srbija se nalazi u vrhu evropskih zemalja po visini sive ekonomije.
Prema proceni istraživača MMF-a, Srbija se prema nivou sive ekonomije u 2019. nalazila na sedmom mestu od 35 evropskih zemalja. Veći nivo sive ekonomije imale su uglavnom zemlje jugoistočne Evrope. Iako je učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije tokom poslednjih nekoliko godina opalo u odnosu na BDP, njena relativna pozicija u Evropi je ostala slična, jer su i ostale zemlje suočene sa sličnim trendovima, koji su uticali na pad sive ekonomije, čemu su doprineli pad stope nezaposlenosti, digitalizacija i promene privredne strukture.
Prema percepciji korupcije Srbija je najbolju poziciju ostvarila u 2014. godini, kada je bila na 104. mestu u svetu. Nakon toga korupcija snažno raste i u 2022, prema uspehu u kontroli (suzbijanju) korupcije, Srbija je bila tek na 138. mestu, dok su zemlje centralne Evrope u proseku duplo bolje po tom kriterijumu
Postojanje urbanističkog reda u nekoj zemlji, takođe, važan je kriterijum kvaliteta upravljanja države i poštovanja propisa. Državna intervencija u sferi urbanizma jedna je od starijih funkcija države u oblasti ekonomije, jer je i pre teorijskih objašnjenja istorijsko iskustvo pokazivalo da se urbanistički red ne može postići tržišnim mehanizmima.
Višedecenijski problem nelegalne gradnje u Srbiji rezultat je visoke tolerancije države prema nepoštovanju urbanističkih propisa, iza koje jednim delom stoje socijalni razlozi, a drugim delom endemska korupcija. Visoka tolerancija prema nelegalnoj gradnji se ispoljava kako kroz nereagovanje države tokom nelegalne gradnje, tako i kroz naknadnu legalizaciju nelegalnih objekata. Jedna od vidljivih posledica niskog nivoa urbanističkog reda su nedovoljne javne površine (ulice, trotoari, parkovi i dr.) u gradovima, turističkim i drugim mestima u odnosu na privatne površine.
Generalno u Srbiji kvalitet regulative i dalje značajno zaostaje i za razvijenim, ali i za zemljama srednje i jugoistočne Evrope. Pozicija Srbija još je slabija kada se posmatra doslednost u primeni regulative. Stoga je relevantno pitanje kako nizak kvalitet formalnih institucija i njihova nedosledna primena utiču na rast privrede.
Dostizanje srednjeg nivoa razvijenosti moguće je uz relativno skromne institucije, pod uslovom da se realizuju osnovne tržišne reforme (dominantna privatna svojina, liberalizovani privredni tokovi), obezbedi široka dostupnost obrazovanja, održava makroekonomska stabilnost, izgradi infrastruktura, zemlja otvori za trgovinu i strane direktne investicije.
Višedecenijska nelegalna gradnja rezultat je visoke tolerancije države prema nepoštovanju urbanističkih propisa, iza koje delom stoji endemska korupcija. Ta tolerancija ispoljava se u tome što država najpre ne reaguje, a onda naknadno legalizuje nelegalne objekte
Srbija je od 2000. postepeno ispunjavala prethodno navedene uslove, što je omogućilo da ostvaruje solidan prosečan rast, uprkos slabim institucijama. Stoga je važno pitanje – da li sa postojećim institucijama Srbija može da dostigne visok nivo razvijenosti.
Do sada nijedna zemlja nije dostigla visok nivo razvijenosti, uz nizak kvalitet regulative i veliku nedoslednost u njenoj primeni. Na osnovu toga se procenjuje da Srbija sa postojećim institucijama može da ostvaruje solidan ekonomski rast tokom nekoliko narednih godina ili čak tokom jedne decenije, ali da će joj sustizanje razvijenih zemalja sa postojećim institucijama ostati nedostižno.
