pišu Milan Radonjić i Vuk Cvijić
Dragiša Grujić, pripadnik obezbeđenja Marka Zafirovića, šefa SBPOK, koji je prošle nedelje uhapšen zbog sumnje da je iznudio novac, vratio se u MUP za vreme naprednjačke vlasti, jer prilikom raspuštanja zloglasne Jedinice za specijalne operacije (JSO) za njega nije bilo mesta u službama bezbednosti.
O njegovim aktivnostima u JSO svedoči njegov personalni dosije u koji je Radar imao uvid i koji se kao dokaz nalazi u Haškom tribunalu na suđenju tadašnjim šefovima Resora državne bezbednosti (RDB) Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Tišina u tužilaštvu i MUP-u
Grujića su, kako Radar nezvanično saznaje, priveli pripadnici Drugog odeljenja UKP-a Policijske uprave za Grad Beograd zbog sumnje da je od žrtve iznudio novac. Priveden je prilikom preuzimanja novca dok je koristio službeni policijski automobil u kome je inače vozio Zafirovića, a u blizini garaža SBPOK na Makišu. Tek pošto je Radar prvi objavio da je Grujić priveden, Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu se oglasilo, ali je u saopštenju prećutalo da nije tražilo pritvor za ovog osumnjičenog pripadnika MUP-a.
„Postoje osnovi sumnje da je D. G., dok je bio u društvu sa licem za kojim se traga, oštećenom pokazao svoju službenu značku, iako nije bio na dužnosti, pa je svojim službenim vozilom vozio oštećenog i lice za kojim se traga, ne bi li na taj način izvršili pritisak na oštećenog da isplati dug koji ima prema trećem licu, nakon čega je oštećeni predao deo novca. Nakon pronalaska i saslušanja traženog lica, te ocene prikupljenih dokaza, tužilaštvo će doneti odluku o daljem postupanju o kojoj će blagovremeno obavestiti javnost“, navodi se u neblagovremenom saopštenju VJT i očigledno nakon objave Radara. U sada već karakterističnom obrtu, VJT je potvrdilo da je ovaj policajac saslušan, te da je izneo odbranu, da su ga osumnjičili za „zloupotrebu službenog položaja“, iako se žrtva prvobitno žalila na iznudu i otmicu, što su teža krivična dela.
Grujić se brani sa slobode, jer tužilaštvo nije ni tražilo pritvor, a MUP i dalje ćuti pa nije ni saopšteno da li je njihov osumnjičeni pripadnik eventualno suspendovan i da li je poveden disciplinski postupak protiv njega
Tužilaštvo je očigledno procenilo da nema bojazni da bi ovaj pedesetogodišnji policajac, nekadašnji pripadnik zloglasne JSO, mogao uticati na svedoke, ili samog oštećenog, dok je sama kvalifikacija krivičnog dela kao zloupotreba službenog položaja jednako rečita kao i tišina sa kojom su tužilaštvo i MUP ispratili ovu informaciju, pre nego što ju je Radar objavio.
Grujić je, inače, ponovo došao u MUP dok je Dijana Hrkalović bila državna sekretarka. Postao je član Jedinice za obezbeđenje (JZO). Kada je tu jedinicu preuzeo Marko Kričak, takođe priučeni policajac, i dok je JZO korišćena za nasilje nad studentima i građanima koji su protestovali protiv vlasti, Grujić se takođe veoma isticao. Kada je Kričak nagrađen zbog takvog postupanja mestom šefa UKP-a sa njim je tokom „velike seobe“ lojalista iz JZO u UKP prešao i Grujić. On je dobio posao u UKP, tačnije u SBPOK, na čijem je čelu Kričkov nekadašnji zamenik iz JZO – Marko Zafirović.
Indikativno je da posle rasformiranja JSO, gde je Grujić bio od 1991, nije prešao u MUP. Prema saznanjima Radara od 2003. i rasformiranja JSO on se bavio obezbeđenjem, odnosno kladioničarskim poslovima.
Blaža klasifikacija krivičnog dela za koje je Grujić osumnjičen ukazuje da postoji realna mogućnost da slučaj završi korišćenjem takozvanog oportuniteta, bez zatvorske kazne za počinioca i sa mogućnošću da nastavi da radi u MUP
Prema istim izvorima, Grujić je dobio posao u policiji tokom 2018, upravo u vreme kada je Dijana Hrkalović još vedrila i oblačila u MUP, a primećen je i u obezbeđenju Nebojše Stefanovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, sadašnjeg diplomca oksfordskih kurseva.
Sumnjivi poslovi s drogom
Tokom leta prošle godine, kada je JZO pod vođstvom Marka Krička počela da primenjuje brutalnu silu hapseći studente i demonstrante na ulicama Beograda i drugih gradova, van svake propisane nadležnosti, Grujić je bio jedan od pripadnika JZO koji se isticao po brutalnosti. Grujića su neki prepoznali na fotografijama sa društvenih mreža sačinjenim za vreme lokalnih izbora u Kosjeriću, međutim nema pouzdanih potvrda ovakvih informacija. Penzioner Zoran Milić je za TV Novu opisivao kako ga je napala grupa tetoviranih krupnih ljudi.
„To je po mom mišljenju bila zaseda, ovde kod komšijske kuće su mi prišla šestorica. Bilo je neprijatno, imao sam utisak da su besni, necivilizovani“, izjavio je Milić za Novu S. „Ščepali su me za obe ruke i pribili me uz zid, a jedan me je uhvatio za vrat. Pitali su me: ’Šta se ti ovde mangupiraš? Neću da te vidim ovde i dok se ne završe izbori imaš da sediš u dvorištu, ili ćeš dobiti batine.’ Ćutao sam, onda je taj koji me je držao za vrat povikao: ’Je li jasno? Klimni glavom, je l’ ti jasno!’ Tražili su od mene da pođemo na jednu stranu gde je mračan deo ulice. Govorili su da su policija. Tražio sam da me legitimišu, ali ih to nije zanimalo.“ Kosjerci su kasnije na ulici uočili grupu nepoznatih ljudi u crnom i pozvali Zorana da u pratnji policije proveri da li su to osobe koje su ga napale na ulici, među kojima je po frizuri i tetovažama prepoznao onoga koji ga je hvatao za vrat. Prema informacijama Radara, u Kosjeriću je tokom izbornog dana bilo još pripadnika JZO koji su „zbog konspiracije“ koristili vozila saobraćajne policije.
U ličnom dosijeu Grujića, koji se kao dokaz nalazi u Haškom tribunalu, ima i nekoliko kratkih biografskih detalja koje je on sam pisao početkom 1992. tražeći da bude zvanično primljen u JSO, koja se tada zvala drugačije, jer je tokom ratova menjala ime zato što se krilo njeno postojanje. U svojeručno pisanoj i potpisanoj biografiji Grujić piše: „U rat sam otišao 22. 8. 1991. Za sve vreme ratovanja prošao sam kroz veliki broj gradova i sela. Navešću po oblastima: Baranja, severna Bosna i istočna Bosna. Sve zadatke sam obavljao kao pripadnik I borbene grupe u kojoj se nalazim od kako sam došao u jedinicu…“ Grujić je završio bravarski zanat, te je, kako sam piše, jedno vreme radio u fabrici, a zatim kao mali privrednik. Služio je i pre toga redovan vojni rok kao diverzant u Podgorici. Da bi bio primljen u JSO, koji je osnovao RDB, on i članovi njegove porodice morali su da prođu tzv. bezbednosnu proveru gde se opisuje šta su radili, ali i da nisu politički zainteresovani. Posebno je zanimljiv izveštaj Druge uprave RDB, nakon obavljenog razgovora sa Grujićem 9. jula 1996, dok je bio pripadnik JSO, a koji je on inicirao. U toj belešci piše da je Grujić naveo da mu je njegov prijatelj iz Bačke Palanke koga nije hteo da imenuje, a koji je ranije osuđivan zbog krađe automobila i kome se sudi zbog šverca oružja, ponudio da nabavi veću količinu heroina, kao i automatskog oružja škorpion. Grujić je, kako piše u belešci, ponudio RDB da kupi drogu od prijatelja i da bi tako otkrio sve umešane, te je spominjao i neku osobu iz Vukovara koja je prema njegovim tvrdnjama bila direktno uključena u krijumčarenje narkotika. Tražio je garancije za svog prijatelja, kome je, kako je izneo pripadnicima DB koji su ga saslušavali, rekao da želi da se uključi zbog teške materijalne situacije. Od RDB je tražio i troškove, koje bi imao tokom akcije.
Međutim nisu mu poverovali u RDB, što se vidi iz zaključka u tom istom izveštaju. „Imajući u vidu da Grujić nije želeo da otkrije identitet nijednog od učesnika u švercu, neuverljivost i nedokazivost njegovih tvrdnji, smatram da je isključivi motiv njegovog nastupa materijalna korist“, piše u zaključku operativca tadašnje Druge uprave RDB.
Grujića su, kako Radar nezvanično saznaje, priveli pripadnici Drugog odeljenja UKP-a Policijske uprave za Grad Beograd zbog sumnje da je od žrtve iznudio novac. Priveden je prilikom preuzimanja novca dok je koristio službeni policijski automobil
To nije sve, u ovom izveštaju se navodi da je RDB preko Računarskog centra MUP u Novom Sadu saznao da su 20. oktobra 1992. od Grujića uzeti otisci prstiju, ali u MUP-u tada nije navedeno zašto su to uradili.
Susret sa Miloševićem
Grujić kratko vreme nije radio za RDB koji je tada bio pri MUP-u, ali ovakav izveštaj nije uticao negativno na njegovu dalju karijeru. Naredne 1997. godine ponovo je primljen u JSO, kada je DB Novog Sada radio proveru njegove šire porodice. Zatim je u JSO unapređen u čin kapetana. Iste godine je prisustvovao i ceremoniji povodom dana JSO-a, kada je bazu ove jedinice u Kuli posetio Slobodan Milošević. Grujić je predstavljen Miloševiću, a video-snimak ovog događaja je takođe emitovan u Haškom tribunalu kao dokaz. Pre ovog napredovanja zanimljiva je njegova molba upućena RDB-u 8. januara 1997. da mu se isplati 10.000 marka za inventar za radnju prehrambenih proizvoda kako bi počeo samostalan posao jer, kako je pisao, nema više nade za stalan radni odnos u MUP-u. Svoju molbu počinje navodima: „Nakon četiri godine provedene u Jedinici ATD (preteča JSO) MUP-a Srbije radeći za interese srpstva i Republike Srbije, dva ranjavanja i odlikovanja za hrabrost, našao sam se sa svojom porodicom u bezizlaznoj situaciji bez posla, osnovnih sredstava za život i egzistenciju.“ Preporuku da se Grujić primi u aktivni sastav MUP- a Srbije napisao je svojeručno Radojica Rajo Božović, jedan od komandanata JSO, sada kontroverzni biznismen koji je u uniformi zloglasne jedinice bio u Ćacilendu. Božović je bio komandant voda JSO-a u kome je Grujić služio, pa je za njega napisao: „čovjek od povjerenja koji se raduje kada ide u akciju“. Zanimljivo je da se Grujić u dopisu RDB od 25. oktobra 1995. žalio da ga je upravo Božović, njegov komandant, udario više puta na terenu kod Velike Kladuše, te da je odlučio da se zato razduži, što je očito bilo privremenog karktera.
Čovek sa ovakvom biografijom koji je bio podoban za režim Slobodana Miloševića, danas je pogodan i za režim Miloševićevog ministra informisanja koji ga je ponovo vratio u MUP Srbije.
Indikativno je ipak da se na saslušanju u tužilaštvu posle privođenja Grujića nije pojavio njegov direktni nadređeni Zafirović. Grujić se brani sa slobode, jer tužilaštvo nije ni tražilo pritvor, a MUP i dalje ćuti pa nije ni saopšteno da li je njihov osumnjičeni pripadnik eventualno suspendovan i da li je poveden disciplinski postupak protiv njega.
Potrebno je naglasiti da se krivičnim zakonom i još više krivičnom pravosudnom praksom u vremenu kada je zakon u Srbiji predstavljao nešto više od pretnje neistomišljenicima vlasti, za krivična dela koja učini ovlašćeno službeno lice (OSL), po pravilu podrazumevalo bar 30 odsto oštrije kazne od onih koje se izriču građanstvu. U pravnoj državi nikako nije isto kada zločin čine oni koje država plaća da bi ih sprečavali. Ovakva blaža klasifikacija krivičnog dela za koje je Grujić osumnjičen ukazuje da postoji realna mogućnost da slučaj završi korišćenjem takozvanog oportuniteta, bez zatvorske kazne za počinioca i sa mogućnošću da nastavi da radi u MUP-u. Kao svojevrsno opravdanje za svoju kvalifikaciju, VJT u Beogradu navodi da je u ovom događaju učestvovala još jedna osoba (za kojom se valjda traga), a da će posle saslušanja biti odlučeno za koje će se krivično delo, ako uopšte, goniti pripadnik SBPOK, dok će javnost o svemu biti „blagovremeno obaveštena“.
