Za mnoge građane Srbije početak meseca ne znači i početak novih planova. Čim legne plata, novac se deli na račune, hranu, kiriju i druge troškove. Ono što ostane često nije dovoljno ni za nepredviđene situacije, a kamoli za odmor, štednju ili veće životne planove.
Upravo na tu razliku između zarade i stvarnih potreba ukazuje Dan plate za život, koji je obeležen u petak, 25. septembra u Prostoru Miljenko Dereta. Prema podacima Centra za politike emancipacije (CPE), za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno. Prosečna neto plata u julu iznosila je oko 121.000 dinara, dok je polovina zaposlenih primala manje od 95.000 dinara. Minimalna zarada od približno 65.000 dinara još je više udaljena od iznosa koji je, prema računici, neophodan za mirno podmirivanje svih životnih potreba. Štaviše, manja je više no dvostruko!
Razlika između onoga što radnici zarađuju i onoga što im je potrebno ogleda se u svakodnevnim odricanjima, od kupovine jeftinijih namirnica do odustajanja od godišnjeg odmora.
Kada plata pokriva samo osnovno
Plata za život podrazumeva zaradu dovoljnu da pokrije troškove hrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće, i obrazovanja, uz dodatni novac za nepredviđene situacije. Njen smisao je da čoveku omogući više od pukog plaćanja računa, ili, drugim rečima, da može da planira budućnost i živi bez straha da će mu svaki dodatni trošak poremetiti kućni budžet.
Istraživanje koje su CPE i Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveli povodom ovogodišnjeg Dana plate za život pokazuje koliko su te potrebe udaljene od mogućnosti nemalog dela građana. U anketi, sprovedenoj putem društvenih mreža, na uzorku od 638 ispitanika, srednji iznos zarade za koji su učesnici smatrali da bi zadovoljio osnovne potrebe njihovih porodica iznosio je 200.000 dinara. Istraživači su, međutim, naglasili da uzorak nije reprezentativan za celu Srbiju.
Prema podacima Centra za politike emancipacije (CPE), za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno. Prosečna neto plata u julu iznosila je oko 121.000 dinara, dok je polovina zaposlenih primala manje od 95.000 dinara
Više od trideset odsto ispitanika navelo je da im na hranu odlazi oko osamdeset odsto prihoda. Više od osamdeset odsto ispitanika reklo je da teško ili nikako ne može da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra. Više od četrdeset odsto anketiranih nije koristilo godišnji odmor van mesta stanovanja tokom prethodne godine, dok petina nije išla na odmor kako bi nadoknadila manjak u kućnom budžetu.
Kada se najveći deo zarade potroši na osnovne potrebe, prostor za sve ostalo gotovo nestaje. Odmor postaje luksuz, štednja nedostižan cilj, a svaki neplanirani izdatak potencijalni problem.
Siromaštvo i dostojanstvo
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 19,6 odsto stanovništva Srbije nalazi se u riziku od siromaštva. Prag za jednočlano domaćinstvo iznosi oko 45.674 dinara mesečno, dok je za porodicu sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina oko 82.000 dinara.
Minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u maju 2026. iznosila je 57.188 dinara. Ipak, taj iznos ne predstavlja meru svih potreba koje čine dostojanstven život. Kako je na skupu istakao Vladimir Simović iz CPE, metodologija minimalne potrošačke korpe zasniva se na potrošnji najsiromašnijih trideset odsto domaćinstava.
Zato prelazak minimalne zarade preko iznosa minimalne korpe ne znači da radnik može da podmiri sve osnovne troškove. Kada se na hranu dodaju stanovanje, računi, prevoz i potrebe dece, jasno je koliko je teško sastaviti kraj s krajem.
Mladi rade, ali se teško osamostaljuju
Nesigurnost na tržištu rada posebno pogađa mlade koji tek započinju svoj radni vek. Podaci Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), predstavljeni na skupu, pokazuju da je trećina mladih radila tokom školovanja, dok je 12 odsto istovremeno pohađalo školu i radilo puno radno vreme.
Na skupu je ukazano da se odgovornost za niske zarade često prebacuje na radnike, uz obrazloženje da će plate rasti kada poraste produktivnost. Ipak, ostaje pitanje koliko dugo zaposleni mogu da čekaju da se bolji ekonomski uslovi odraze na njihov životni standard
Samo 13,8 odsto mladih obuhvaćenih istraživanjem prima zaradu približnu iznosu potrebnom za dostojanstven život. Ugovor na neodređeno ima četrdeset odsto zaposlene omladine, dok 18 odsto radi na određeno. Bez ugovora radi 15 odsto.
Takvi podaci ukazuju da zaposlenje ne donosi nužno i ekonomsku samostalnost. Niske zarade i nesigurni ugovori otežavaju mladima da planiraju budućnost, osamostale se i zasnuju porodicu.
Da li radnici mogu da čekaju
Rasprava o plati za život ne može se svesti samo na pitanje visine minimalne zarade. Ona se tiče i strukture privrede, produktivnosti i načina na koji se raspodeljuju prihodi.
Na skupu je ukazano da se odgovornost za niske zarade često prebacuje na radnike, uz obrazloženje da će plate rasti kada poraste produktivnost. Ipak, ostaje pitanje koliko dugo zaposleni mogu da čekaju da se bolji ekonomski uslovi odraze na njihov životni standard.
Sanja Paunović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenila je da bi koncept plate za život trebalo predstaviti i predstavnicima ministarstava koji učestvuju u pregovorima o minimalnoj zaradi. Iznosi o kojima se pregovara, prema njenim rečima, daleko su od potreba o kojima je bilo reči na skupu.
Problem se ne završava na domaćem tržištu rada. Ana Simić iz CPE predstavila je smernice kampanje Clean Clothes Campaign, usmerene na dostizanje plate za život u tekstilnoj industriji. Dobrovoljne obaveze kompanija, kako je navela, često nisu dovele do trajnih promena, zbog čega su potrebni obavezujući sporazumi ili odgovarajući pravni okviri.
Kada se najveći deo zarade potroši na osnovne potrebe, prostor za sve ostalo gotovo nestaje. Odmor postaje luksuz, štednja nedostižan cilj, a svaki neplanirani izdatak potencijalni problem
Dan plate za život zato nije samo povod za poređenje zarada i troškova. On otvara pitanje kakav položaj rad treba da ima u društvu. Ako čovek koji radi ne može da podmiri osnovne potrebe, priušti odmor ili izdvoji novac za nepredviđene situacije, onda problem prevazilazi granice njegovog kućnog budžeta.
Dostojanstvena zarada podrazumeva da plata ne bude tek novac dovoljan da se dočeka sledeća isplata. Ona bi trebalo da omogući sigurnost, samostalnost i mogućnost planiranja. U suprotnom, rad ostaje obaveza koja donosi prihod, ali ne i izvesnost da će od tog prihoda moći pristojno da se živi.
