U Srbiji gotovo da ne postoji komunikacija ozbiljne kriminalne grupe u kojoj se direktno ili posredno ne pominju ljudi iz vrha vlasti. Posebno je zabrinjavajuće kada ta komunikacija kriminalaca otkriva da viši rukovodioci u policiji, BIA i pravosuđu razgovaraju sa pripadnicima mafije. Među njima su neki bivši i sadašnji bliski saradnici predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ga oslovljavaju sa „glavni šef“, dok ga kriminalci, moguće, kako sam kaže, zovu Oskar.
Tek sada, posle više od godinu dana, Vučić se osvrnuo na pitanje ko je zapravo Oskar (autor ovih redova je o Oskaru pisao početkom marta 2023), ali nije dao objašnjenje za dokaze izvedene u sudu – Skaj aplikaciju, u kojoj o Oskaru poruke razmenjuju vođa narko-kartela Darko Šarić i njegov brat Duško, koji se predao. Umesto odgovora Vučić je izneo tvrdnje o komunikaciji na Skaju, kojih kako Radar saznaje, nema među dokazima u Specijalnom sudu u novom postupku protiv Šarićeve grupe . Slično je komentarisao i snimak na kome ga saradnici u sumnjivim komunikacijama oslovljavaju sa „glavni šef“. Osvrnuo se na poslednji slučaj razgovora ministra Siniše Malog i sadašnjeg direktora Infrastruktura železnice Srbije Nebojše Šurlana, a ignorisao je činjenicu da „glavnog šefa“ još 2016. pominju glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković i Veljko Belivuk (autor je o tome pisao početkom marta 2022).
Ko je sve iz vlasti koristio Skaj aplikaciju
Vučić je kao i mnogo puta do sada u slučajevima gde se vlast i kriminal prepliću i Oskara i „glavnog šefa“ komentarisao pre bilo koje od institucija kojima je nadležnost da istražuju sumnjive veze mafije. Institucije umesto toga hiberniraju, pa će njihovo eventualno naknadno izjašnjenje biti pod sumnjom da ga je upravo predsednik svojim istupom nametnuo. Kada je reč o Oskaru, primetno je bilo u Vučićevom obraćanju da se nije osvrtao na to što su profesionalni mediji objavili, a sadržina je dokaza u postupku protiv grupe Darka Šarića u kome je optužen da je nastavio da rukovodi kartelom iz pritvora. Umesto toga, Vučić je rekao da nije sasvim sigurno da su ga kriminalci zvali Oskar, a zatim je izneo tvrdnje o komunikaciji, koje nema u dokazima. Predsednik je kazao: „Oni sve najgore govore, psuju majku Oskaru, češće Vučiću, govore da je najgori ološ.“ Zatim je navodio još neke epitete, kako ga navodno nazivaju kriminalci. Tvrdio je i da on nije učestvovao ni u čemu, kao i da u Skaj porukama nema ništa kompromitujuće protiv Oskara. A zatim kao da je nekim svojim saradnicima poslao poruku da on nije imao Skaj za razliku od nekih predstavnika vlasti koje nije imenovao.
Vučić je kao mnogo puta do sada u slučajevima gde se vlast i kriminal prepliću i Oskara i „glavnog šefa“ komentarisao pre bilo koje institucije, kojima je nadležnost da istražuju sumnjive veze mafije. Njihovo eventualno naknadno izjašnjenje biće pod sumnjom da ga je upravo predsednik svojim istupom nametnuo
Da vlast ne može dobiti Oskara za propagandni narativ zbog očitih kontradiktornosti, svedoči nastup doskorašnje premijerke, a sada predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je samo desetak dana pre predsednika decidirano tvrdila da Vučić nije Oskar, te da je to „brutalna laž, mešetarenje i destabilizacija Srbije“. Takođe, vlast nevešto izbegava neprijatnu činjenica, koju je nedavno KRIK otkrio, da je policija u krivičnoj prijavi identifikovala da Šarićeva grupa u komunikaciji otkriva kako im pomažu Vučićevi bliski saradnici, nekadašnji ministar policije i vojske Nebojša Stefanović i još uvek aktuelni funkcioner BIA Marko Parezanović. KRIK je objavio policijsku prijavu u kojoj su samo identifikovani kao Edo – Stefanović i kao Markus – Parezanović, ali nisu obuhvaćeni prijavom niti postoji podatak da je vođena bilo kakva istraga.
Ako prenebregnemo pitanje verodostojnosti Vučićeve tvrdnje o postojanju komunikacije na koju se pozvao govoreći o Oskaru, postavlja se sledeće pitanje: da li je to što je citirao sve ili je nešto istrgnuto iz konteksta? I možda još važnije: kako on poseduje tu prepisku koja nije dostavljena Specijalnom sudu? Za razliku od njegovih tvrdnji, u Skaj komunikaciji koja je i sastavni deo optužnice protiv Šarićevog klana nalazi se nešto što i te kako otvara sumnju u rad Oskara, a naročito njegovih bliskih saradnika koje je čak i policija identifikovala, Eda – Stefanovića i Markusa – Parezanovića. O nekadašnjoj bliskosti Vučića i Stefanovića svedoče brojne situacije, a i danas uprkos nekadašnjim napadima režimskih tabloida, bivši ministar je rehabilitovan u partiji. O bliskosti Vučića i Parezanovića svedoči familijarno obraćanje predsednika na javnom skupu na kojem ga oslovljava sa „Marko“, a Parezanović je, zauzvrat, svoju lojalnost dokazivao javno govoreći kako su za Srbiju najveća bezbednosna pretnja mediji, sindikati, nevladine organizacije i opozicija. Među važnim funkcionerima koje pominje Šarić je i predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković.
Prepiska braće Šarić
Da podsetimo na komunikaciju u kojoj Duško Šarić piše starijem bratu: „Borimo se dalje, mislimo da je ovo jedini realan put, preko Markusa (Parezanovića) do Oskara pa da on priča sa sudijama. Brate, mislim da je zaista realna priča da samo on može da odluči i, kako obično radi, u poslednjem trenutku povuče potez. Ali mislim da Oskar hoće da on bude taj koji će na kraju rešiti… Markus nas je pitao, takođe, koje garancije imamo kao država ako pomognemo tebi, što smo mi razumeli da možda on zna nešto više s obzirom da je od poverenja Oskaru i da ima institucionalnu težinu… Mislimo brate da ovo jedino može da preseče Oskar, da ni Edo (Stefanović) niti bilo ko drugi uz svu dobru volju ne može da preseče…“ Braća Šarić i u nastavku komuniciraju o dogovorima sa Parezanovićem. Dve stvari su posebno zabrinjavajuće – kada Duško Šarić navodi da su bili na „brdu“, što je kolokvijalni naziv za sedište BIA ,sa Markusom i Apelacijom (Duško Milenković), te da je na pritiske imun sudija Apelacionog suda Milimir Lukić. Sudija Lukić je tada bio u Veću koje je odlučivalo o Šarićevoj grupi, a kasnije je sklonjen iz postupka.
Vučić se nije osvrnuo na komunikaciju braće Šarić, u kojoj Duško piše starijem bratu: „Borimo se dalje, mislimo da je ovo jedini realni put, preko Markusa (Marka Parezanovića) do Oskara, pa da on priča sa sudijama. Brate, mislim da je zaista realna priča da samo on može da odluči i, kako obično radi, u poslednjem trenutku povuče potez…“
U dokazima u novom postupku protiv Šarića za rukovođenje kartelom iz zatvora nema nastavka komunikacije u vreme kada su donošene odluke u prethodnom postupku protiv ovog šefa kartela osuđenog za krijumčarenje skoro šest tona kokaina. Za Šarića je sve išlo dobro dok iz EU nisu poslali komunikaciju sa Skaj aplikacije ove grupe u vreme dok je on bio u srpskom zatvoru. Pre toga je novembra 2020. u beogradskom Apelacionom sudu Šarić bio osuđen na 15 godina zatvora. Vrhovni kasacioni sud je aprila 2021. poništio tu presudu jer je sudija Lukić učestvovao u ranijim odlukama, što do tada nije bila praksa za poništenje presuda. Pitanje je da li se navodna komunikacija u kojoj se, kako kaže Vučić, vređa Oskar, odvija, na primer, odmah nakon odluke Apelacionog veća u kome je Lukić. Novo veće Apelacionog suda, bez Lukića, otvara novi postupak, iako je Vrhovni sud ukazao samo na formalne razloge, i donosi odluku da decembra 2021. premesti Darka Šarića u kućni pritvor. Ako je postojala Skaj komunikacija, koju spominje Vučić, pitanje je šta u njoj stoji uoči ove odluke Apelacije i prethodne odluke Vrhovnog suda da poništi presudu? Odluka Apelacije o puštanju Šarića je još neobičnija, jer on nije bio upućen na adresu koju je prijavio već u vilu na Dedinju.
O Oskaru i upitnoj komunikaciji iz perioda sudskih odluka o Šariću u prošlom broju Radara pisao je sudija Milimir Lukić: „To je drugi važan razlog da Tužilaštvo za organizovani kriminal uklјuči svoje resurse i počne da radi svoj posao, tako što će zatražiti nastavak Skaj razgovora, posebno iz vremena donošenja odluke veća Vrhovnog kasacionog suda, jer imam snažan osećaj da će se tu negde pojaviti lice koje u razgovorima identifikuju kao veliki šef, sa kodnim imenom Oskar, i da će se onda lako utvrditi njegov identitet.“ Lukić u Radaru napominje da li je Vučić zaista Oskar i ako jeste da će „morati pred organima države da objašnjava zašto protivustavno deluje na rad pravosuđa“.
Ponižavanje institucija
Umesto da odgovara pred institucijama, predsednik Srbije ih je još jednom ponizio, a nije odgovorio ni sudiji Lukiću.
Vučić je još govorio i o razgovoru ministra Malog i Šurlana potvrđujući da je on „glavni šef“ i obrušio se na direktora Infrastruktura železnice što je snimak uopšte dospeo u javnost.
„Glavni šef“ se pominje u još jednoj kompromitujućoj prepisci i sa vođama Partizanovih navijača. Glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković, koji je i dalje na platnom spisku MUP-a i Veljko Belivuk se dopisuju preko Vocap aplikacije krajem 2016. i početkom 2017. Optužnica protiv Belivukove grupe za sedam ubistava, od kojih je pet počinjeno dok je on bio pod tajnim nadzorom BIA, obuhvata samo period od 2019. Najznačajnija poruka je kada Vučković piše Belivuku 20. oktobra 2016, nedelju dana posle ubistva Aleksandra Stankovića koji je do tada bio vođa grupe Janjičari. „ Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontrolom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako. Imamo jake pozicije, brate. Imaš mene, u deset ljudi sam u policiji, a tu sam ti na usluzi non-stop i znaju da smo zajedno. Ako smo pametni, ne može da nas dobije niko na polju tribine i naših poslova.“
U toj komunikaciji osim „glavnog šefa“ pominju se još izvesni „Andreja“, „ministar“, „Nebojša“, kao i druge vođe huligana, pripadnici MUP-a i BIA… Policija je u izveštaju koji je izveden kao dokaz na suđenju Dijani Hrkalović jedino identifikovala da je ona pominjana kao „Dijana“, „D” i „ona“, dok se niko nije bavio istragom cele komunikacije. Hrkalovićeva je posle hapšenja bila kratko meta režimskih tabloida, ali od momenta kada je počeo da je brani funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović opet je postala omiljeni portparol vlasti. Vučić se više od dve godine nije osvrnuo na to da se u komunikaciji Vučkovića i Belivuka pominje „glavni šef“.
Pitanje je ako je Belivuk ovako komunicirao, kako li je tek i s kim komunicirao prvi vođa te grupe Aleksandar Stanković, nakon čijeg ubistva se vlast ponašala kao ožalošćena porodica uz najavu „rata mafiji“. Međutim, to je za sada skriveno, jer je upravo žandar Vučković uzeo nakon ubistva Stankovića njegov telefon i, kako je izjavio policiji, što je KRIK prvi objavio, uništio ga nakon rastrojstva zbog ubistva prijatelja.
Uloga Novaka Nedića
Ni nakon hapšenja Belivuka zbog ubistva Vlastimira Miloševića početkom 2017. i zatim suđenja na kojem je oslobođen, kao dokaz nije prikazana analiza komunikacije sa svih njegovih telefona. Još dok je on u pritvoru pripadnici ove grupe obezbeđuju Vučića na inauguraciji 2017. Zanimljivo je da već 2018. Belivuk biva oslobođen. Kasnije, iste godine, pripadnici Belivukove grupe, među kojima je Aleksandar Vidojević – Aca Rošavi, prema optužnici, upadaju u klub Komitet. Vidojević, sa kojim je punoletni sin predsednika Danilo Vučić više puta fotografisan, nekad je važio za drugog u grupi odmah iza ubijenog Stankovića. Policija sačinjava službenu belešku u kojoj se navodi da im je vlasnik kluba Komitet rekao da ga je zvao generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić da odustane od gonjenja, te da ga je uputio na Belivuka. Vlasnik Komiteta odustao je od krivičnog gonjenja napadača i odbio je da ih prepozna. To je bila ključna sumnja od brojnih kojim je Nedić povezivan sa Belivukovom grupom, počevši od prijave Vojnog sindikata i sada njegovog uhapšenog predsednika Novice Antića da je generalni sekretar Vlade sa žandarom Vučkovićem, Belivukom i kasnije ubijenim Stankovićem 2016. vežbao pucanje u kasarni u Pančevu. Poslednja potvrda o povezanosti je snimak na kome se Nedić na mitingu SNS-a decembra 2023. vidi u društvu Vidojevića. Inspektor Dejan Jović, koji je vodio istragu protiv Belivukove grupe biva uhapšen krajem 2018. Na kraju je oslobođen, ali ubrzo umire.
Da vlast ne može dobiti Oskara za propagandni narativ zbog očitih kontradiktornosti svedoči nastup Ane Brnabić, koja je samo desetak dana pre predsednika decidirano tvrdila da Vučić nije Oskar
Isto tako, postavlja se i pitanje šta je sa Belivukovom i Stankovićevom komunikacijom koja nije dostavljena sudu i da li se i ona nalazi kod „glavnog šefa“. Skaj komunikaciju poseduju strane službe koje su je i otkrile, a onda se postavlja pitanje kakva je komunikacija tih službi sa „glavnim šefom“ u Srbiji, uzimajući u obzir za sada skrivene delove Skaj prepiske i Vučićevo priznanje da su tu aplikaciju koristili i neki predstavnici vlasti.
Pored skrivene komunikacije ima još brojnih otvorenih pitanja u vezi sa slučajevima Šarić i Belivuk. Uslučaju Belivuka nema objašnjenja zašto je bilo dopušteno da ta grupa na tribinama Partizanovog stadiona nasiljem sprečava navijanje protiv Vučića. Nema odgovora kako su na izborima u upravu FK Partizan 2014. ispred navijača koje je predvodila ova grupa, na predlog Novaka Nedića, izabrani žandar Nenad Vučković i Goran Colić, sadašnji šef Službe unutrašnje kontrole MUP-a? Ne ispituju se sumnje policije i priznanje Belivuka da su Janjičari rušili u Savamali. Nije objašnjeno ni kako se punoletni sin predsednika Danilo Vučić viđao, osim sa Vidojevićem, i sa Borisom Karapandžićem, koji je sada optužen sa Belivukom.
Supruge, kumovi i saradnici
Nedavnom krivičnom prijavom podnetom na osnovu dobijene prepiske iz Skaj komunikacije za ubistvo vođa škaljaraca Alana Kožara, Stevana Stamatovića, Igora Dedovića i Damira Hodžića u Grčkoj 2020. u dva odvojena napada obuhvaćeni su Belivuk i Šarić, a spominje se i Ljubomir Lainović. Za njega istražitelji veruju da je u međuvremenu ubijen. Lainovića je u izjavi za KRIK, a zatim i na davanju iskaza u policiji, spomenuo Boban Bogdanović, prijatelj Aleksandra Gligorijevića za čije se ubistvo tereti Belivukova grupa. Rekao je da mu je prijatelj Gligorijević pričao da je Lainović ubica Olivera Ivanovića.
U Šarićevom slučaju otvorena pitanja su: Ko je odgovoran, ako su navodi nove optužnice tačni, što je on nastavio da rukovodi narko-kartelom iz zatvora? Pod kojim okolnostima se Šarić predao marta 2014? Zašto su nakon njegove predaje smenjeni svi pripadnici MUP-a i BIA, koji su učestvovali u akciji „Balkanski ratnik“ 2009, čak i istražni sudija Dragan Lazarević, koji je odobrio da se presretne komunikacija klana? Koja je uloga advokatice Vesne Lončar, supruge nekadašnjeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovog kuma, pripadnika BIA, Miodraga Stojanovića, u organizaciji sastanka predstavnika MUP-a, BIA i tužilaštva sa Šarićevim saradnikom Draganom Dudićem Fricom na Jelovoj gori? Zašto je nekadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević, u čijoj je advokatskoj kancelariji ranije radila Vesna Lončar, dostavio netačan izveštaj o sastanku sa Dudićem? Ko je 3. jula 2012. u Beogradu ubio Radovana Joksovića, bliskog rođaka svedoka-saradnika Nebojše Joksovića? Ko je iz BIA sarađivao sa kartelom dostavljajući fotografiju tužioca Saše Ivanića, koji je vodio prvi postupak protiv Šarića? Bitna je i podrška kartelu u režimskim medijima, koja je pružana sve dok nije stigla Skaj komunikacija iz inostranstva.
