Srbija je dobila novu „Jovanjicu“, ovaj put u srcu Rasinskog okruga. Rekordna zaplena pet tona marihuane u selu Konjuh, vredne oko 50 miliona evra, otvorila je logično pitanje: može li lokalni moćnik skladištiti toliku drogu bez znanja države? Glavni akter je Rade Spasojević, istaknuti naprednjak, odbornik i blizak saradnik ministra odbrane Bratislava Gašića. Dok su Spasojevići prilikom hapšenja navodno dozivali Gašića tvrdeći da je „posao državni“, nekadašnji šef BIA odgovara da zaštićenih nema. Ova akcija razotkriva i duboke potrese unutar SNS-a. Paralelno sa hapšenjima, u policiji i tužilaštvu sprovode se kadrovske čistke, dok se zasluge za akciju prepisuju novim, politički podobnim rukovodiocima. Čitajte opširno u novom broju nedeljnika Radar.
Dok su infrastrukturni projekti u Srbiji nizali propuste, tadašnja ministarka Zorana Mihajlović svesno je stavljala finansije ispred bezbednosti. Radar u novom broju ekskluzivno otkriva sadržaj „Protokola za Peking“ iz 2019. godine, kojim je ministarka saradnicima pismeno zabranila da u Kini kritikuju izvođače radova na pruzi Beograd-Stara Pazova. Cilj je bio jasan – ne „stajati na žulj“ partnerima kako bi se što pre obezbedio novi kredit za deonicu do Subotice. Interna dokumenta pokazuju da su nadležni znali za sistemske nepravilnosti, gradnju mimo projekta i ugrožavanje života putnika, ali su odlučili da „ne kritikuju“ partnere od kojih zavisi finansiranje. Godinama kasnije, isti nedostaci nisu otklonjeni, garantni rokovi su istekli, izvođači nisu sankcionisani, a penale plaća isključivo Srbija. Slučaj razotkriva tipični obrazac – politička lojalnost i zaduživanje važniji su od kontrole, odgovornosti i bezbednosti građana.
Srbija se nalazi u fazi otvorene konsolidacije autoritarne vlasti, koja silom i simboličkim porukama – od pomilovanja nasilnika do pritisaka na univerzitete – uteruje novo društveno uređenje. Profesor Danilo Vuković u intervjuu za novi Radar upozorava da režim više ne preza od kršenja Ustava i otvorene represije, koristeći globalnu neizvesnost kako bi biračima prodao privid sigurnosti. Dok vlast „zavrće ruku“ ključnim institucijama poput pravosuđa i obrazovanja, opoziciona scena ostaje rascepkana. Vuković naglašava da su atomizovani i samonikli protesti dostigli svoje limite. Iako studentski pokret uživa veliku podršku, bez čvrste političke organizacije i hijerarhije, kako kaže, on ne može parirati razrađenoj mašineriji SNS-a. Ključni problem je nedostatak sinergije – dok se opozicija bori u Skupštini, studenti su na ulicama, što slabi zajednički front. Rešenje je, naglašava Vuković, u „velikom kišobranu“, odnosno širokoj koaliciji koja bi privremeno ostavila po strani ideološke razlike radi uspostavljanja elementarnih uslova za fer utakmicu. Bez zajedničke liste i jasnog vođstva, svaki pojedinačni pokušaj promene osuđen je na neuspeh, podvlači.
Dok građani Srbije strepe od novih poskupljenja, analiza ekonomiste Luke Benčika za novi Radar otkriva poražavajuću istinu – energetska efikasnost je na dnu, a javna preduzeća su u dubokim gubicima. Iako je cena grejanja u mnogim gradovima već korigovana naviše, kvalitet usluge ne prati taj trend, dok se sistemski problemi decenijama guraju pod tepih. Ključni problem leži u ogromnim tehničkim gubicima na dotrajalim mrežama, koji u pojedinim opštinama dostižu i do 30 odsto isporučene energije. Umesto investicija u modernizaciju, država se odlučuje za kratkoročna rešenja i subvencionisanje neefikasnosti iz budžeta, što dugoročno vodi ka neodrživosti sistema. Benčik ukazuje na to da Srbija troši tri puta više energije po jedinici BDP-a u odnosu na prosek EU, što grejanje čini luksuzom koji plaćaju i građani kroz račune i poreski obveznici kroz sanaciju dugova toplana. Bez hitnog prelaska na naplatu po utrošku i temeljne rekonstrukcije mreže, grejna sezona će svake godine biti sve skuplja, a energetska nezavisnost samo nedostižan cilj.
Srbija je, uz ratom zahvaćenu Ukrajinu, postala najkritičnija tačka za rad novinara na evropskom kontinentu, ocenjuje u intervjuu za novi Radar Džejmi Vajzmen sa Međunarodnog instituta za štampu. Tokom 2025. godine zabeleženo je više od 380 napada, pretnji i pritisaka na medije, što je kulminiralo rezolucijom Evropskog parlamenta i izveštajem Ujedinjenih nacija. Vajzmen ističe da su koordinisani napadi botova i digitalno nasilje kakvo se viđa u Srbiji bez presedana u ostatku Evrope. Posebno zabrinjava podatak da je od ogromnog broja prošlogodišnjih napada samo dva rezultiralo sudskim presudama, što šalje jasnu poruku o nekažnjivosti. Vajzmen upozorava da retorika državnog vrha, u kojoj se slobodni mediji nazivaju „teroristima“, služi kao direktan putokaz pristalicama vlasti za targetiranje novinara. Dodatno, slabljenje standarda slobode izražavanja u SAD pod Trampovom administracijom služi kao „opravdanje“ autokratama širom sveta da normalizuju pretnje i pritiske na nezavisnu štampu.
Za 99. Radar još govore i pišu Saša Ilić, Stiven Holms, Goran Kovačević, Bora Ćosić…
*Sledeće nedelje, uz jubilarni 100. broj Radara (od 12. februara) poklon knjiga Katarine Petrović „Na putu ka slobodi“
