Siguran sam da postoje ljudi u bitnim institucijama koji piju kafe u svojim kancelarijama i razmišljaju o teškim problemima sa kojima se firma suočava. Zamišljam ih namrštene kako u oblaku duvanskog dima donose važne odluke i imaju fascikle sa kojima brzim koracima šetaju po hodnicima.
Ne pada mi na pamet ništa drugo nego da je neka takva služba došla na genijalnu ideju da fantomku, koja je ako ništa drugo obeležila poslednju deceniju na ovim prostorima, zaviju u oblandu i dodele joj službeno ime „potkapa sa prorezima za oči“. Naravno uz to je odmah došao i neki pravilnik kojim se to reguliše da bi bilo sve po zakonu. Tako je u MUP-u 2023. godine doneta Uredba o uniformi i oznakama policijskih službenika koja kao sastavni deo uniforme policijskih službenika predviđa potkapu sa prorezima za oči, u prethodnom životu poznatu kao fantomku.
U toku prošle godine objavljena je vest da je u sklopu Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) formirana posebna podjedinica pod nazivom Antiteroristička grupa (ATG). Ne zna se tačno čemu služi ATG ali je zanimljivo da navedena uredba predviđa da pripadnici jedinice, po nalogu komandanta, mogu nositi određene delove uniforme bez oznaka a među tim delovima je i potkapa sa prorezima za oči.
Otprilike ovako – na nekom zadatku, po nalogu komandanta, pripadnik JZO može nositi uniformu koja ne liči na uniformu a to bi moglo da se kaže taktička, bez oznaka i uz to može nositi potkapu sa prorezima za oči. Zakon je jasan, uredba je usvojena a kad se čovek malo zamisli, deluje zastrašujuće. I da, dešava se nama.
Potkapa je omela rad Sektora unutrašnje kontrole u otkrivanju lica koje je nanelo povrede pripadniku Žandarmerije u civilu ispred RTS bez obzira što se predsednik slikao sa povređenim i istinski učestvovao u njegovom bolu
Ako se osvrnemo u prošlost, svedoci smo da je širok spektar korisnika potkape sa prorezima za oči, od kompletnih idiota pa do pripadnika elitnih jedinica policije.
Potkapa se pokazala izuzetno korisnom u hladnim danima kada su mladi ljudi izašli na ulice i šetali a policija sa potkapama i štitovima branila institucije.
Potkapa je omela rad Sektora unutrašnje kontrole u otkrivanju lica koje je nanelo povrede pripadniku Žandarmerije u civilu ispred RTS bez obzira što se predsednik slikao sa povređenim i istinski učestvovao u njegovom bolu. Ne znam da li su potkapu nosili policajci u Boru kada je ubijen Dalibor Dragijević. Moguće da je to jedan od razloga što SUK ne može da identifikuje izvršioce.
Nekako je i policiji bilo prijatnije sa potkapom u ovom veku tehnike. Nov pravac na društvenim mrežama – „učinimo ovo lice poznatim“- je često bio nemoćan pred potkapama sa prorezima za oči. Na ulicama i parkovima viđeni su neki ljudi sa potkapama i crnim kačketima, sa torbama u kojima su najverovatnije bile knjige i indeksi, koji su nekako u hijerahiji bili iznad tih policajaca koji su ih tu čuvali od njih samih, poniženih kao nikad do sad.
Na ulicama i parkovima viđeni su neki ljudi sa potkapama i crnim kačketima, sa torbama u kojima su najverovatnije bile knjige i indeksi, koji su nekako u hijerahiji bili iznad tih policajaca koji su ih tu čuvali od njih samih, poniženih kao nikad do sad
Sa dolaskom tropskog talasa, građani koji izlaze da prošetaju u onim delovima grada gde to još mogu, i pored toga što su videli razne vrste službenika na ulicama – policajce, komunalne policajce, namrštene ljude sa kačketima, policijske službenice saobraćajne policije sa automatskim puškama u rukama za vreme izbora u dva mala mesta i još mnogo čudnih pojavnih oblika – bili su iznenađeni likom i delom do tada neviđenih pripadnika nekih jedinica koji su se pojavili u službenim majicama sa kragnicom, teget boje, na izgled broj manjom ili greškom opranom na 90 stepeni i delovima Dušanovog zakonika napisanih mastilom koje je ušlo pod kožu.
Da bi takav službenik bio u prvim redovima odbrane otadžbine, na primer od glasača, poželjna je neka slika i tekst, npr – Ja nisam čovek, ja sam vuk. Iz tog primera se možda i najbolje vidi da još nismo na tom evropskom putu jer su građani pomislili da je neko ko nije policajac obukao policijsku uniformu i fotografije su se brzo proširile društvenim mrežama.
Oni koji su pravi policajci, naročito u Srpskoj Atini, nakon što su u skladu sa zakonom reagovali protiv onih koji žele da uče, žele da rade i žele da sude, suspendovani su do daljnjeg. Oni koji ne reaguje i koji neće da budu suspendovani iz nekog razloga gledaju u zemlju, kriju lice i žele da nose potkapu sa prorezima za oči tokom cele godine.
Oni koji žele da sve bude zaboravljeno kao mantru su počeli da vrte mudru misao – blagovremena represija je najbolji oblik prevencije. U takvim igrama poželjno bi bilo da postoji neka sigurna reč. Kao u filmovima. Kad neka situacija bude preterano napeta ili preti da se otrgne kontroli taj neko, najprisebniji ili uplašen više od drugih, u momentu kad muzika podiže tenziju na maksimum, izgovara sigurnu reč i sve staje.
Oni koji su pravi policajci, suspendovani su do daljnjeg. Oni koji ne reaguje i koji neće da budu suspendovani iz nekog razloga gledaju u zemlju, kriju lice i žele da nose potkapu sa prorezima za oči tokom cele godine
Nisam baš ubeđen da je svako Bogom dan da zna tačnu sigurnu reč. Situacija u Novom Sadu se otrgla kontroli, strah se za trenutak uplašio sam od sebe, a učenik igre je bio ubeđen da zna sigurnu reč. I kad je mislio da će sve da stane i da bude isto, izustio je „Ja sam vaš“.
Sa nosem na betonu nekako je bio iznenađen što nije znao pravu reč. Moguće i da je bio i razočaran jer je verovao da je pružio sve od sebe za dobrobit ovog društva i zašto baš njemu da daju pogrešnu reč.
Pravo je vreme da se razmisli da li znate pravu sigurnu reč i da li ima dovoljno potkapa sa prorezima za oči. Možda ste već pušteni niz vodu a da to ne znate, dok stiskate u džepu lažni tajni imunitet. Ozbiljna je ovo igra.
