U trenutku dok pišem ovaj tekst, moj sin Vuk, student Arhitektonskog fakulteta, koji sledećeg meseca puni 20 godina, ponosno hoda ka Novom Sadu. Jutros, kad smo se zagrlili ispred zgrade FDU rekao mi je “ovo je za tebe i mamu”. Razneo me. Satima sam razmišljao o toj rečenici.
Ja baš teško puštam suzu. Mislim da sam plakao samo kad su mi umrli roditelji i kad su mi se rodili sin Vuk i kćerka Ana. Ali danas, ne mogu da se uzdržim.
Naša deca su divna. Oni su već sada izuzetni ljudi. Ne mislim samo na moju decu, već na sve ove pobunjene klince u Srbiji, od gimnazijalaca do studenata.
U njihovom svetu nije preterano važno za koga navijaš, sa kim se ljubiš, da li si vernik ili ne, da li si Hrvat ili Srbin – sve dok ne ugrožavaš druge
Ponosan sam što su pokrenuli ovaj neverovatan talas solidarnosti, dobrote, empatije, pristojnosti, lične hrabrosti i upornosti u ovoj izmučenoj, ranjenoj državi Srbiji. Drago mi je i zbog toga što sam uporno pričao ljudima da su klinci OK i da oni nisu problem.
Imam i neku teoriju zašto je generacija koja “samo bulji u ekran telefona i kompjutera” ovako dobra.
Ah, koliko puta smo kao roditelji u sitne sate vrteli glavom i zabrinuto pričali o svojoj deci koja tako nekako žive. Ipak, mi smo, pre mnogo godina, počeli da primećujemo i sve prednosti takvog života dece.
A on se pre svega odnosi na to da današnja deca u dobroj meri ne žive u ovoj nesretnoj zemlji. U njihovom svetu važe neka drugačija pravila ponašanja od onih koja nam je ova užasna vlast nametnula kroz “javni prostor” i preko konvencionalnih medija poput televizije.
Moja deca ne znaju da nabroje više od 5-6 TV kanala, za radio-stanice uopšte ne znaju a o novinama, a posebno tabloidima i da ne govorimo.
Nisu klinci ti koji gutaju vesti sa Kurira ili klipove iz Zadruge. Ne, to rade njihove mame i tate, bake i dede
Njihov svet su YouTube, Instagram, Tik Tok, razni mesendžeri i u njemu se i formalno, i neformalno znaju pravila ponašanja. Zna se šta je OK, a šta ne.
OK je imati stav i slobodu izbora sadržaja, ali nikako nije OK nekog vređati, nekome pretiti, ismevati ga i bilo kako ga ugrožavati. Pored zvaničnih “pravila ponašanja zajednice” koju ima svaka društvena mreža i koja penalizuje svaku vrstu online nasilja, još važnija su nepisana pravila koja postavljaju i poštuju sami korisnici.
U svetu naše dece ne prolaze govor mržnje i pozivi na nasilje kojima nas već 12 godina zasipa predsednik države i njegovi mediji. I kada se desi, odgovor zajednice stiže odmah i vrlo je jasan. Blok, ban, report. Nasilnici u online svetu, posebno kod klinaca dobijaju socijalnu etiketu, od “retarda” do čuvenog “krindža”.
Drugo, verovali li ne, u njihovom svetu “buljenja” u ekran se pojavljuje mnogo više kvalitetnog sadržaja nego što nama matorcima nude televizije, portali ili novine. Nisu klinci ti koji gutaju vesti sa Kurira ili klipove iz Zadruge. Ne, to rade njihove mame i tate, bake i dede. Isto tako naši klinci su uglavnom izloženi sadržaju na engleskom jeziku jer se kod nas proizvodi jako malo vlogova, podcasta i drugih formata koji su njima bliski. Oni se zabavljaju i edukuju uglavnom na engleskom jeziku. Malo na YouTube, malo na Instagramu, pa malo Netflix, a tamo su sadržaji ipak kontrolisani u smislu promocije svake vrste nasilja.
Verujte mi, i dalje ne znaju ko je premijer ili ministar policije, ko su Šešelj, Krle, Ljubiša Ristić i Bokan, kao ni ko je bio gradonačelnik kad je sagrađen most na Adi. Imaju ono najvažnije – nepogrešive detektore za nepravdu
A to je ključno jer se pokazalo da su naša deca mnogo osetljivija na govor mržnje, fizičko nasilje, pretnje, podele na rodnoj, rasnoj, verskoj ili nacionalnoj osnovi, jer se to sve osuđuje u njihovom svetu. U njihovom svetu nije preterano važno za koga navijaš, sa kim se ljubiš, da li si vernik ili ne, da li si Hrvat ili Srbin – sve dok ne ugrožavaš druge.
Na našu sreću, oni su svratili u ovaj naš zagađeni svet da ga učine boljim. A verujte mi, i dalje ne znaju ko je premijer ili ministar policije, ko su Šešelj, Krle, Ljubiša Ristić i Bokan, kao ni ko je bio gradonačelnik kad je sagrađen most na Adi. Imaju ono najvažnije – nepogrešive detektore za nepravdu.
Zato mi je valjda jutros kada smo se rastajali Vuk rekao “ovo je za tebe i mamu”.
I znate šta, oni će sigurno pobediti.
