Rat koji su protiv Irana zajedno sa Izraelom započele Sjedinjene američke države, ulazi u dramatičnu fazu: razaranja i ljudska stradanja su sve intenzivnija sa velikim izgledima da se sa njima nastavi unedogled. Jer iako je već prvog dana u iznenadnom američko-izraelskom udaru stradao veći broj iranskih zvaničnika među njima i sam vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, rat se očito neće brzo završiti uprkos očekivanjima samog Trampa, s obzirom na izvanrednu iransku strukturnu sposobnost da brzo reaguje što je očito plod brižljivo pripremane višegodišnje strategije odbrane zemlje inovirane i ojačane u junu prošle godine nakon dvanaestodnevnog rata sa istim protivnicima.
Blickrig nije uspeo
Sve pozicije vlasti uključivši i onu najvišu, mogle su se, prema tom planu, u novom eventualnom ratu u slučaju ranjavanja ili pogibije najviših političkih i vojnih rukovodilaca (što se i dogodilo) promptno popuniti iskusnim političkim i vojnim kadrovima kako bi politička, vojna i verska vlast nesmetano funkcionisala. Taj plan se upravo sada uspešno ostvaruje uprkos žestokim udarima i neljudskim raketiranjem ne samo vojnih i političkih efektiva već i iranskih civila u Teheranu i drugim gradovima. Iran sa svoje strane, takođe, uzvraća udarima na izraelske gradove i američke vojne baze u okolnim arapskim zemljama. Čak devedeset odsto čuvenog američkog štita THAAD, odnosno ogromnog radara, koji omogućuje zaštitu američkih saveznika od balističkih raketa (jer „vidi“ kretanje rakete na udaljenosti od 200 km), uništeno je u iranskim napadima na Jordan i UAE. Jordanski ministar spoljnih poslova je stoga je pozvao Izrael i Ameriku da zaustave rat jer „arapski svet neće da gine za izraelske interese u ratu u koji je ne svojom voljom uvučen“, odnosno za interese Izraela kojima tako servilno služi američko oružje.
Iran, dakle, nije Venecuela, to je stara nacija, stara civilizacija sa bogatom tradicijom, koja danas broji oko 90 miliona stanovnika, i bez obzira na nedemokratski verski režim, na gušenje ljudskih prava i sloboda, nacionalni ponos kod Iranaca bez sumnje će doći do izražaja kako američko-izraelski napadi postanu još žešći, a stradanja civila veća. U tom smislu posmatrano, verujem da se rat neće brzo završiti. Čak i kad god se bude završio, početni ciljevi Izraela i SAD neće biti ostvareni baš kao što nisu bili ostvareni ni u Iraku, Siriji i Avganistanu. Ostaće samo još dublji razdor među narodima regiona i veća međusobna mržnja.
Kad god se rat bude završio, početni ciljevi Izraela i SAD neće biti ostvareni baš kao što nisu bili ostvareni ni u Iraku, Siriji i Avganistanu. Ostaće samo još dublji razdor među narodima regiona i veća međusobna mržnja
I upravo u toj tački „brzog završetka rata“ ispoljava se velika sličnost sa agresijom Rusije na Ukrajinu: naime i Putin je očekivao brz završetak „specijalne operacije“ ali je rat ušao u petu godinu! Čak su i ratni ciljevi Putina i dvojca Tramp-Netanjahu isti: smeniti vladajuću garnituru i postaviti poslušnu.
Oba rata – indikator novog poretka
Američko-izraelska agresija na Iran je, dakle, baš kao i Putinova na Ukrajinu flagrantno kršenje međunarodnog prava, a kada je reč o Americi, i kršenje američkog ustava jer je za objavu rata nadležan Kongres, kojeg je Tramp zaobišao, sasvim u maniru svoje autokratske ćudi i sklonosti ka kršenju svih pravila i zakona smatrajući da, kako se nedavno izrazio, „jedini zakon koji poštujem jeste moj moralni zakon“.
Tako, danas u martu 2026. godine, imamo dva bukteća rata, kao produkte putinizma i trampizma te dve opasne političke doktrine – jedan rat na istoku Evrope, drugi na Bliskom istoku. Oba rata su velika pretnja ne samo globalnom poretku – koji je uveliko i dramatično destabilizovan još Putinovom aneksijom Krima 2014, dolaskom populiste Trampa na vlast (2016 i 2025), Bregzitom (2016) do kojeg je dovela masovna medijska propaganda koju je širila Faražova krajnje desna antievropska Reformska stranka – već su i opasna pretnja svetskom miru. Tramp i Bregzit, dva su najveća Putinova postignuća, ali i evropske i američke profašističke desnice.
Iako danas ne postoje istorijski fašizam i nacizam, a odavno nema ni njihovih idejnih nosilaca Musolinija i Hitlera, poslednjih godina postoje njihovi manifestni oblici u politikama Putinove Rusije i Trampove Amerike (i njihovih evropskih sledbenika Fica, Orbana, Vildersa, Faraža, Le Penove… Tom spisku komotno možemo da dodamo i Netanijahua).
Podsetimo se, autoritarizam, nacionalizam, militarizam, ekonomski protekcionizam, kult ličnosti, zakoni represije, rasizam (antisemitizam), ekspanzionizam i ratovi ( Musolinijeva doktrina: Mare nostrum i Hitlerova Lebensraum) odlike su fašizma i nacizma.
I Putin je očekivao brz završetak „specijalne operacije“ ali je rat ušao u petu godinu! Čak su i ratni ciljevi ruskog predsednika i dvojca Tramp-Netanjahu isti: smeniti vladajuću garnituru i postaviti poslušnu
Evropu je tridesetih godina 20.veka, preplavio talas opšteg uverenja da je liberalno-demokratski model kapitalizma pred završetkom svoje ere i da je na pomolu izgradnja novog političkog, društvenog i ekonomskog sistema kome će bitne elemente davati autoritarne odnosno nacionalne tj. suverenističke države. Liberalizam, kao društveni sistem, po takvom uverenju, nužno se raspada jer ne može da drži na okupu podvojene čestice društva koje je razdelio njegov materijalistički i individualistički princip.
Hitlerova Nemačka i Musolinijeva Italija postale su uzor mnogima, a naročito tadašnjoj evropskoj desnici. Zagovarana je Nova Evropa ali kao „Evropa suverenih naroda”, a ne kao Evropa građana. I naravno, pravo jačeg!
Tako onda. A danas?
Ima li sličnosti putinizma i trampizma sa fašizmom i nacizmom
Jesu li ova dva savremena politička pravca isto tako opasna po svet i svetski mir?
Trampizamima neograničenu količinu novca za ulaganje u svoje političke ideje. Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, uložio je 2024. više od 270 miliona dolara u Trampovu kampanju. Trampizam je za samo nešto više godinu dana (od 20. januara 2025 do danas) definitivno preuzeo kontrolu nad velikim delovima američkih medija odakle milioni Amerikanaca dobijaju informacije. Si-En-En i Njujork tajms su još jedini koji kako tako odolevaju pritiscima. Televizija Foks, platforme X, One America News, Newsmark, ne samo da nisu nepristrasni mediji, već je njihova osnovna funkcija širenje desničarske ekstremističke trampovske ideologije.
Trampizam koristi koncept „velike laži“ na način koji nikada ranije nije viđen u Americi. Dan za danom, lažne izjave i teorije zavere se šire – i iznova se ponavljaju. Trampizam ne veruje u demokratiju i vladavinu prava. Tramp je nedavno objavio: „Onaj ko spasava svoju zemlju ne krši nijedan zakon.“ Drugim rečima, Tramp veruje da može da radi šta god želi iz bilo kog razloga. Može da ignoriše Кongres i sudove. On je iznad zakona. Pre pola godine je ukinuo antifašističke organizacije u Americi, nevladin sektor više ne postoji, u februaru je otpustio 300 službenika u FBI i CIA i postavio svoje poslušnike.
Trampizam je formirao i policijske jedinice od svojih pristalica i lojalista koje su delovale na samoj ivici legalnosti (ICE – Immigrant Custom Enforcement) jer su van svih zakona određenih saveznih država lovile po američkim grdovima migrante i one za koje su samo posumnjali da mogu biti migranti. Tom prilikom hapšeni su i deportovani i mnogi nebeli američki državljani čak i odlikovani ratni veterani. ICE je svojim akcijama i lovom na građane „sumnjive“ boje kože, jako podsećao na nacistički Gestapo.
Američki predsednik je formirao i policijske jedinice od svojih pristalica i lojalista koje su delovale na samoj ivici legalnosti, jer su van svih zakona određenih saveznih država lovile po američkim grdovima migrante. Agenti imigracione i carinske službe (ICE) je svojim akcijama jako podsećao na nacistički Gestapo
Trampizam se odlikuje i snažnim kultom ličnosti. Trampa tretiraju kao Boga, naročito pripadnici Kjuanona, opskurne verske sekte koja uverava američku javnost preko srodnih joj medija (računa se da oko 15 odsto Amerikanaca bezuslovno veruje u ove teorije) da svetom vladaju satanisti i da je Tramp poslat od Boga da oslobodi američki narod od „satanističke elite“ u koju ubrajaju ne samo vašingtonski establišment ( dakle sve Trampove prethodnike) nego i pripadnike nevladinog sektora, levičare, feministknje, LGBT populaciju i pristalice liberalne demokratije i slobodne trgovine. Protekcionizam i organicističke teorije (glava – Tramp, udovi – niži nivoi vlasti i telo – Amerika) jedva da se razlikuju od fašističkih.
Ekspanzionizam je takođe jedna od ključnih odlika trampizma, nedavne javno iskazane aspiracije ka tuđim teritorijama i/ili resusima (Grenland, Venecuela, Panama) jasno pokazuju sličnost sa istorijskim fašizmom. Trampova duhovna savetnica, zagovornica potestantske ekstremne verzije hrišćanskog fundamentalizma za koju je Tramp Božji poslanik na zemlji Pola Vajt upravo je ovih dana i službeno dobila pristup u Belu kuću.
Putinizam kao starija politička doktrina ima iste ili slične političke nazore (uostalom Trampu je Putin bio idol, kao Hitleru Musolini): mržnja prema liberalnoj demokratiji („Liberalizam je prevaziđen, nadživeo je svoju svrhu. Liberalizam je u sukobu sa interesima ogromne većine stanovništva jer zasenjuje naciju, kulturu, tradiciju i tradicionalne porodične vrednosit miliona ljudi koji čine glavnu svetsku populaciju“, rekao je Putin na samitu G-20 u Japanu 2019. godine), autoritarna vladavina, kult ličnosti, ekspanzionizam (obnova granica carske Rusije, u gorem slučaju barem SSSR-a), jaka sprega države i crkve, potpuna medijska kontrola, unutrašnja represija…
Svet kao hajdučka pećina
Dosadašnji svetski poredak je tako nepovratno uništen, a tekuća dva rata su jasan indikator da je svet ušao u opasnu zonu nesigurnosti u pogledu onoga šta će se dalje dešavati. Poredak gde je legitimizovano pravo jačeg, gde se ne poštuju pravne norme, gde se vrši deoba interesnih sfera prema nahođenju moćnih a na štetu slabijih, gde se i plen deli po takvim kriterijumima (pri čemu su međusobne svađe i sukobi oko njegove deobe gotovo neminovne, uprkos ideološkoj bliskosti), nije ništa drugo do hajdučka pećina.
Putinovu vladavinu odlikuju mržnja prema liberalnoj demokratiji, autoritarna vladavina, kult ličnosti, ekspanzionizam, jaka sprega države i crkve, potpuna medijska kontrola i unutrašnja represija
Stvar je i sa istorijskog i sa savremenog aspekta, sasvim jasna: autoritarizam, nacionalizam, militarizam, ekonomski protekcionizam, kult ličnosti, zakoni unutrašnje represije, iako, kao u slučaju Italije i Nemačke iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, ili Putinove Rusije i Trampove Amerike danas, mogu kratkoročno delovati čak i efikasno na unutrašnji ekonomski razvoj, na dugi rok, međutim, oni zakonomerno dovode u ratnu opasnost kako sopstveno društvo tako i tuđa društva i narode, čitav svet zapravo. Jer kao što je rat rođeni brat nacifašizma, on je i vrlo bliski rođak putinizma i trampizma.
