Radmila Stanković, novinarka sa višedecenijskim iskustvom je ovogodišnja dobitnica nagrade Fondacije „Tanja Petrović” koje se odeljuje za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima.
Fondacija „Tanja Petrović“ osnovana je u znak sećanja na prerano preminulu Tanju Petrović koja je, kao autorka, novinarka i urednica, profesionalni život posvetila promovisanju kulture i umetnosti u medijima, radeći u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu.
Dosadašnji laureati nagrade su: novinar, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić, kultni radijski autor Žikica Simić, urednica i autorka emisije “Trezor” Bojana Andrić, novinar, rok kritičar i publicista Petar Peca Popović, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, pozorišni teoretičar i kritičar i nekadašnji umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, novinar i kolumnista Teofil Pančić, Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, novinar i pisac Branko Rosić, istoričarka umetnosti i fotografkinja Goranka Matić, filmski reditelj i kreativni direktor Boris Miljković i muzički kritičar Dragan Ambrozić, novinarka Radio Beograda 2 Sara Arsenović.
Osnivači Fondacije “Tanja Petrović” su: Antonela Riha, Tamara Pupovac, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Vojka Pajkić Đorđević, Srdan Golubović i Borut Vild.
Nagrada Fondacije Tanja Petrović za izuzetan doprinos u afirmaciji kulture i umetnosti u medijima dodeljena Radmili Stanković predstavlja priznanje novinarki čiji je rad dugoročno posvećen razumevanju kulture kao ključnog prostora društvenog dijaloga, kritičkog mišljenja i javne odgovornosti.
U našem medijskom prostoru, u kojem se kultura često potiskuje na margine ili svodi na puku promociju i spektakl, Radmila dosledno insistira na ozbiljnom, analitičkom i kontekstualizovanom pristupu ovoj oblasti. Njeni tekstovi, intervjui i komentari ne tretiraju kulturu kao dekor društvene stvarnosti, već kao njeno suštinsko ogledalo – mesto gde se prelamaju etičke, estetske i političke tenzije savremenog trenutka.
Posebna vrednost njenog rada ogleda se u tome što umetničke i kulturne prakse sagledava u širem društvenom i istorijskom kontekstu, dajući prostor autorima i institucijama koje svojim delovanjem doprinose razvoju kritičke, otvorene i emancipatorske kulture. Radmila tako ne samo što afirmiše umetnost u medijima, već u novinarstvo koje se bavi kulturom i umetnošću uliva poverenje kao relevantan i neophodan prostor javne sfere.
U našem medijskom prostoru, u kojem se kultura često potiskuje na margine ili svodi na puku promociju i spektakl, Radmila dosledno insistira na ozbiljnom, analitičkom i kontekstualizovanom pristupu ovoj oblasti. Njeni tekstovi, intervjui i komentari ne tretiraju kulturu kao dekor društvene stvarnosti, već kao njeno suštinsko ogledalo – mesto gde se prelamaju etičke, estetske i političke tenzije savremenog trenutka
Nagrada koja nosi ime Tanje Petrović simbolički potvrđuje upravo takav pristup: kulturu kao polje otpora banalizaciji, a novinarstvo kao odgovoran čin posredovanja između umetnosti i društva. Dodela ovog priznanja Radmili Stanković istovremeno je priznanje njenom profesionalnom integritetu i podsećanje na značaj kulture i novinarstva u očuvanju javnog smisla i demokratskih vrednosti.
Radmila Stanković i Tanja Petrović ne pripadaju istoj generaciji, niti istom medijskom trenutku, ali ih povezuje ista, retka linija odgovornosti prema javnom govoru. Ta linija nije stil, ni format, ni tema – ona je etička. U načinu na koji su govorile i govore o kulturi, obe su razumele da kultura i umetnost nisu izdvojeno polje, već mesto na kojem se društvo prepoznaje, razotkriva i preispituje.
Za Tanju Petrović, kultura je bila prostor jasne pozicije: bez zadrške, bez relativizacije, sa dubokim uverenjem da umetnost ima obavezu da se meša u stvarnost. Njeno pisanje i javno delovanje nosili su energiju otvorenog stava, često oštrog, uvek preciznog – glas koji nije tražio saglasnost, već razumevanje.
Ipak, u njihovom radu postoji duboka podudarnost: obe su kulturu shvatile kao javno dobro, a novinarstvo kao čin lične odgovornosti. Obe su odbijale neutralnost koja služi održavanju postojećeg poretka, i obe su verovale da govoriti o umetnosti znači govoriti o slobodi.
Radmila Stanković i Tanja Petrović ne pripadaju istoj generaciji, niti istom medijskom trenutku, ali ih povezuje ista, retka linija odgovornosti prema javnom govoru. Ta linija nije stil, ni format, ni tema – ona je etička. U načinu na koji su govorile i govore o kulturi, obe su razumele da kultura i umetnost nisu izdvojeno polje, već mesto na kojem se društvo prepoznaje, razotkriva i preispituje
Nagrada koja nosi ime Tanje Petrović zato ne uspostavlja hijerarhiju, već kontinuitet. Dodeljena Radmili Stanković, ona ne označava nasledstvo u smislu ponavljanja, već u smislu trajanja iste etike u drugačijem vremenu. Jedan glas se ugasio prerano, drugi traje – ali ono što ih povezuje ostaje isto: uverenje da kultura ima smisla samo ako se izgovara jasno, odgovorno i bez straha.
Lepota takvog pristupa ne pripada trenutku, već trajanju – to je lepota koja proizlazi iz znanja, etike i unutrašnje slobode.
Biografija Radmile Stanković
Radmila Stanković je novinar od početka sedamdesetih godina 20.veka. Počela je tokom studija kao saradnik na Drugom programu Radio Beograda i u omladinskom listu Beograda Susret. U Večernjim novostima bila je novinarka kulturne rubrike, na Televiziji Beograd je četiri godine radila sa Zoranom Hrisitićem, vodila je emisiju iz serijala Muzički atelje. Od 1990. godine urednica je Kulturne rubrike u Borbi. U Nedeljnom telegrafu u drugoj polovini devedesetih objavljuje seriju razgovora sa najznačajnijim ličnostima iz oblasti kulture, umetnosti i nauke.
Od 1999. je u Ninu urednica Rubrike za kulturu,gde radi i kao novinar do marta 2024. Za to vreme objavila je stotine portreta najznačajnijih ličnosti iz oblasti kulture, istraživačke tekstove, komentare… Dobitnica je nagrade Niko Garone.
Napisala je knjigu Milenin usud, biografiju Milene Pavlović Barili (Aleksandija, Globosino, 2009).
Zajedno sa prof. dr Nedom Todorović autor je knjiga Izuzetne žene Srbije 20. i 21 veka, Izuzetni parovi Srbije 20 i 21. veka, Žene od stila Srbije 20 i 21. veka (Zepter Book World). Napisala je i četiri biografske publikacije o glumcima Zoranu Radmiloviću, Danilu Bati Stojkoviću, Josifu Tatiću i Bori Todoroviću u izdanju Blica.
Urednica je i jedan od autora monografije Gospodin mangup,o glumcu Draganu Nikoliću (Laguna, 2017).
Urednica je i jedan od autora Monografije Žarko Laušević (Hipatia, Filmski centar Srbije, 2025.)
Na RTS-ovom portalu OKO objavljuje priloge o znamenitim ličnostima iz sveta kulture 20. i 21. veka.
Od osnivanja je stalni saradnik nedeljnika Radar.
Majka je rediteljke Ane Marie Rossi.
Nagrada će biti uručena u subotu, 28. februara u 13 sati, u galeriji Novembar, Kursulina 2.
