Nezavisnost centralnih banaka predstavlja kamen temeljac cenovne, finansijske i ekonomske stabilnosti u interesu građana kojima služimo. Stoga je ključno očuvanje te nezavisnosti, uz puno poštovanje vladavine prava i demokratske odgovornosti.
Ovo su dve ključne rečenice u kratkom saopštenju, koje su 11. januara potpisali guverneri vodećih centralnih banaka sveta, izražavajući na taj način punu solidarnost i podršku kolegi iz SAD, predsedniku Federalnih rezervi Džeromu Pauelu, kome u maju ističe prvi mandat i male su šanse da će dobiti drugi.
Pauel je, naime, već mesecima izložen žestokim napadima predsednika Donalda Trampa, čija je administracija u međuvremenu pokrenula krivičnu istragu za navodne zloupotrebe tokom rekonstrukcije zgrade Feda. Istraga je usledila nakon što je Pauel jasno pokazao da neće slušati naloge Trampa, koji odavno ne krije da bi mu rado video leđa i na njegovo mesto doveo nekog ko bi više slušao njegove „muzičke želje“.
Slon u staklarskoj radnji
Krajnje pojednostavljeno Tramp bi voleo da na čelo Feda instalira nekog ko bi mnogo bržim tempom oborio referentnu kamatnu stopu, bez obzira što mnogi ekonomisti upozoravaju da bi to moglo ponovo pogurati cene naviše, taman u trenutku kada je inflacija u SAD zauzdana. Time se, uostalom, pre nekoliko dana pohvalio i sam Tramp. Obraćajući se učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Tramp je ustvrdio da američka ekonomija „cveta, investicije se povećavaju i rastu, a inflacija je poražena“.
Predsednik SAD se na Svetskom ekonomskom forumu pohvalio i da je inflacija poražena. I zaista, od juna 2022. do decembra 2025. smanjena je sa 9,1 na 2,7 odsto. Za to, međutim, nije zaslužan Tramp, već predsednik Feda Džerom Pauel, kojeg bi on da smeni
I zaista, međugodišnji rast potrošačkih cena u SAD je od juna 2022. do decembra 2025. smanjen sa 9,1 na 2,7 odsto. Za to, međutim, nije zaslužan Tramp, već Džerom Pauel. Da bi smanjio dolivanje na vatru inflacije, Fed je od juna 2022. do jula 2026. postepeno povećavao „cenu novca“, odnosno referentnu kamatnu stopu sa 1,75 na 5,5 odsto i na tom nivou je držao sve do septembra 2024, dok se inflacija nije „izduvala“, kada je pala na 2,4 odsto.
Za razliku od političara, koji su mislili da je bitka sa inflacijom dobijena i da je vreme da se popuste monetarne dizgine i tako dodatno pogura privredni rast, Pauel i Fed su bili mnogo oprezniji i u međuvremenu su, do kraja prošle godine referentnu kamatnu stopu smanjili na 3,75 odsto.
Tramp nije ni mogao, niti je hteo da sakrije šta o tome misli. „Imamo nesposobnog šefa Feda, imamo lošeg tipa u Fedu, ali on će otići za nekoliko meseci, a mi ćemo dovesti nekog novog“, poručio je pre tri meseca, tokom večere sa grupom biznismena u Tokiju.
Ni Pauel mu nije ostao dužan, već je u jednom od saopštenje naveo da će Fed i ubuduće donositi odluke „zasnovane na ekonomskim pokazateljima, a ne na političkoj prinudi ili zastrašivanju“.
Na Pauelovu stranu, procenjujući da je on „nepokolebljivo posvećen javnom interesu“, pre desetak dana stale su mnoge kolege, na čelu sa Kristin Lagard, predsednicom Evropske centralne banke, a pismo podrške šefu Feda potpisali su i guverneri centralnih banaka Engleske, Švedske, Danske, Švajcarske, Norveške, Islanda, Australije, Kanade, Koreje, Indonezije, Brazila, Južne Afrike i Novog Zelanda, kao i čelni ljudi Banke za međunarodna poravnanja.
Obećanje o „tri puta bržem rastu“ podrazumeva rast američkog BDP-a u 2026. od čak 7,2 odsto, s obzirom da ga je MMF projektovao na 2,4 procenta. Na stranu što je Amerika poslednji put toliki rast imala pre pune 42 godine. Odnosno, 1984. Orvelovski, nema šta
Na kraju tog kratkog saopštenja stoji napomena da „druge centralne banke mogu naknadno da budu dodate na spisak potpisnika“. Iako bi, na prvi pogled, bilo logično da ga potpiše i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, male su šanse da se to desi, jer bi njena solidarnost sa Pauelom mogla pogrešno da se protumači na Andrićevom vencu.
Šta je zajedničko Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama
A upravo se predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio da je iz prvog reda slušao Trampov govor, koji se u Davosu toliko samohvalisao da je neutralnim posmatračima bilo neprijatno. Ne samo kad je tvrdio da je praktično sam zaustavio osam ratova, uključujući i rat između Srbije i Kosova, koji je završen 16 godina pre nego što je Tramp osvojio prvi predsednički mandat. Da je imao bolje savetnike mogao je sebi da pripiše i zasluge za mirovni sporazum Crne Gore i Japana.
„Ljudi su zadovoljni mojom vlašću… Bili smo mrtva zemlja, a sada smo najbolja zemlja na svetu. SAD će rasti trostruko većom brzinom nego što je predvideo MMF“, samouvereno je poručio Tramp, sipajući samo njemu znane argumente „brzinom munje“.
Jedino građane Srbije ovaj Trampov nastup nije previše iznenadio. Naslušali su se sličnih izjava da je bivša vlast ekonomski „razorila“ državu, da je Srbija „najbrže rastuća zemlja u Evropi“, da u ekonomskom smislu u Srbiji „nije bilo boljeg vremena, od Karađorđa do danas“…
Ovdašnjim slušaocima nije bilo previše čudno ni Trampovo obećanje o „tri puta bržem rastu“, iako podrazumeva rast američkog BDP-a u 2026. od čak 7,2 odsto, s obzirom da ga je MMF projektovao na 2,4 procenta. Na stranu što je Amerika poslednji put toliki rast imala pre pune 42 godine. Odnosno, 1984. Orvelovski, nema šta.
Jedino građane Srbije Trampov nastup nije previše iznenadio. Naslušali su se sličnih izjava da je bivša vlast ekonomski „razorila“ državu, da je Srbija „najbrže rastuća zemlja u Evropi“, da u ekonomskom smislu u Srbiji „nije bilo boljeg vremena, od Karađorđa do danas“…
Nije, naravno, Tramp detaljnije objašnjavao kako to namerava da ostvari. Da jeste, morao bi da navede i razloge zašto je – ako se isključi 2020, kada se zbog pandemije na prste jedne ruke mogu nabrojati zemlje koje nisu upale u recesiju – Amerika pod njegovim vođstvom do sada rasla sporije od svetskog proseka. Tokom prvog mandata, od 2017. do 2019, za svetom je kaskala od 0,4 do 1,3 procentnih poena, a i za početak drugog mandata moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje. U 2025, naime, američki BDP povećan je za dva, a svetski za 3,2 odsto, dok MMF za 2026. za SAD prognozira rast od 2,4 odsto, a za svet 3,3 procenta.
Istine radi, sasvim je očekivano da razvijenije zemlje rastu sporije od zemalja u razvoju.
Šta je problem Trampu, a šta Vučiću
Trampov je problem što se njemu to nimalo ne sviđa, jer se ne uklapa u njegov moto „Amerika na prvom mestu“. Za Srbiju je, pak, problem što za nju MMF, iako je jedna od najnerazvijenih zemalja u Evropi, u ovoj godini očekuje rast BDP-a od tri odsto, tako da će i ona rasti sporije od svetskog proseka. Tako je bilo i prošle godine, kada je srpski BDP povećan za oko dva, a u celom svetu za 3,2 odsto.
Ako je za utehu, Srbija se po tome ne razlikuje od SAD. Druga velika sličnost je i što je predsednik Vučić nekoliko puta, doduše ne baš u Davosu, već na ovdašnjim televizijama tvrdio da će 2026. biti „najbolja ekonomska godina u istoriji Srbije“. I niko od zvaničnika mu sigurno neće protivurečiti. Niti će mu guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković napisati pismo, slično onome koje je objavio londonski Ekonomist.
Očekivano je da razvijene zemlje rastu sporije od zemalja u razvoju. Trampov je problem što se to ne uklapa u njegov moto „Amerika na prvom mestu“. Za Srbiju je, pak, problem što je kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi 2025. rasla sporije od svetskog proseka, a tako će biti i ove godine
U tekstu Centralni bankari svih zemalja, ujedinite se! Citiraju se i delovi privatnog pisma u kojem guverneri centralnih banaka predsednike i premijere svojih država upozoravaju da primer američkog kolege pokazuje „koliko loše stvari mogu postati za nas ako nam stalno dišete za vratom“ i podsećaju ih da je Pauel odoleo pritiscima Trampa i da je zbog toga od 2012. naovamo prosečna godišnja inflacija u SAD 2,3 odsto.
Guverner ili guvernanta
Istovremeno, u Turskoj, gde je predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio nekoliko guvernera u želji da on kontroliše i monetarnu politiku, inflacija je deset puta veća i trenutno je 30,89 odsto, najveća u Evropi.
U pismu šefovima svojih država grupa guvernera ukazuje da su za stabilnost cena zaslužne nezavisne centralne banke. I pitaju ih šta će reći biračima ako inflaciju ponovo puste iz vreće? A građani su, ističu, već besni na političare zbog visokih cena
„Za stabilnost cena zaslužne su nezavisne centralne banke. A šta ćete reći biračima ako inflaciju pustite iz vreće? Već su besni na vas zbog visokih cena. Lekcija koju su aktuelni funkcioneri u poslednje vreme naučili jeste da je inflacija pogubna po uspeh na izborima… U trenutku kada vaši potezi protiv nas budu izgledali kao da funkcionišu, otkrićete da ogromni državni dugovi postaju skuplji za servisiranje, dok vaše valute počinju da posrću. Bićete zaglavljeni između čekića inflacije i nakovnja mera štednje“, navodi Ekonomist.
Naš problem je što Vučić više liči na Trampa i Erdogana nego na Marka Karnija, premijera Kanade, čiji je govor u Davosu ispraćen ovacijama. Doduše, pre nego što je postao premijer, Karni je bio i guverner Centralne banke Kanade, pa sigurno zna koliko je bitna nezavisnost i samostalnost centralne banke od izvršne vlasti. Zato mu, valjda, i ne pada na pamet da se ponaša kao Tramp. Pa i Vučić, koji neretko javno priča šta bi Narodna banka trebalo da radi.
Zajednička odlika svih pravih guvernera je beskompromisna odbrana nezavisnosti centralne banke. U suprotnom, autoritarni političari na vlasti će lako od guvernera napraviti svoje guvernante
I baš zato bi sve iznenadilo da Jorgovanka Tabaković potpiše zajedničko saopštenje, koje su već objavili guverneri 15-ak zemalja, na čelu sa nekadašnjom direktorkom MMF-a, sada predsednicom Evropske centralne banke Kristin Lagard. Iz zajedničkog pisma jasno je da je zajednička odlika svih pravih guvernera beskompromisna odbrana nezavisnosti centralne banke. U suprotnom, autoritarni političari na vlasti će lako od guvernera napraviti svoje guvernante.
